Ознака: istorijski zabavnik

Lebensborn nije nastao kao improvizovana inicijativa ratnih godina, već kao pažljivo osmišljen projekat unutar institucionalne strukture SS-a. Prva kuća ove organizacije otvorena je 1936. godine u Štajnheringu, u blizini Minhena, u Bavarskoj. Pod nazivom Heim Hochland, ona je predstavljala prototip za kasniju mrežu domova, u kojima su trudnoća, porođaj i rani život deteta bili podvrgnuti strogoj administrativnoj i medicinskoj kontroli. Ovde su postavljeni osnovni modeli funkcionisanja Lebensborna: selekcija majki, evidencija porekla, nadzor nad decom i posredovanje u usvajanju. Iako je u javnosti predstavljan kao socijalna i humanitarna ustanova, Lebensborn je…

Read More

Godina: 1807.Mesto: Gramada, u blizini NišaSukob: Srpski ustanici protiv osmanske vojskeKontekst: Južni front Prvog srpskog ustanka Boj na Gramadi spada u značajne, ali manje poznate sukobe Prvog srpskog ustanka. Vođen je u okviru ustaničkih pokušaja da se proširi oslobođena teritorija ka jugu i ugrozi jedno od najjačih turskih uporišta – Niš. Istorijska pozadina Nakon uspeha u centralnoj Srbiji i uspostavljanja ustaničke vlasti, Karađorđe i Praviteljstvujušči sovjet odlučili su da pritisak usmere ka južnim krajevima. Cilj je bio da se turske snage potisnu iz Moravske doline i stvore uslovi za oslobođenje…

Read More

Datum: 11. mart 1804.Mesto: Svileuva, u blizini ŠapcaUčesnici: Srpski ustanici protiv osmanske vojskeZnačaj: Jedna od prvih velikih pobeda Prvog srpskog ustanka Bitka na Svileuvi predstavlja jedan od ključnih ranih uspeha Prvog srpskog ustanka. Ova pobeda značajno je podigla moral ustanika i omogućila dalje oslobađanje Mačve i opsadu Šapca. Istorijska pozadina Nakon Seče knezova u januaru 1804. godine, ustanak se brzo proširio širom Beogradskog pašaluka. Karađorđe i ustaničke vođe nastojali su da neutrališu turske posade u Mačvi, kako bi obezbedili zapadni deo ustaničke Srbije i presekli komunikaciju između Bosne i Šapca.…

Read More

Godina: 1809.Mesto: Suvodol, u blizini NišaSukob: Srpski ustanici protiv osmanske vojskeŠiri kontekst: Prvi srpski ustanak Boj na Suvodolu predstavlja jedan od manje poznatih, ali značajnih sukoba tokom Prvog srpskog ustanka, tesno povezan sa događajima oko opsade i bitke za Niš 1809. godine. Istorijski kontekst Tokom 1809. godine ustaničko rukovodstvo je, ohrabreno ranijim uspesima i očekujući podršku Rusije, planiralo prodor ka jugu i oslobođenje Niša, kao ključne turske tvrđave u ovom delu Balkana. Karađorđe je organizovao velike ustaničke snage koje su se kretale dolinama Morave i Nišave. U tom kontekstu došlo…

Read More

У традиционалној српској култури време није било апстрактна категорија мерена бројевима, већ жива појава у тесној вези са природом, радом, веровањима и ритмом људског живота. Пре увођења механичког сата у свакодневну употребу, Срби су време одређивали на основу кретања сунца, понашања животиња, сенки, звукова и устаљених дневних активности. У том контексту развијена је сложена и прецизна подела дана, која се у етнографским изворима најчешће јавља као подела на 18 делова. Ова подела није служила само практичној оријентацији у времену, већ је имала и снажну симболичку и обредну улогу. Сваки део…

Read More

Savindan, 27. januar, nije samo datum – to je dan prepun priča, legendi i zanimljivih običaja koji prate život Svetog Save. Dok prvi članak serijala pokriva istoriju, a drugi običaje, ovaj članak otkriva šarenoliki svet narodnih priča, anegdota i detalja koji čine Savindan posebno bogatim kulturnim fenomenom. Legende o Svetom Savi Svetosavski hleb Jedna od najpoznatijih legendi govori o Svetosavskom hlebu – navodno, Sveti Sava je putujući delio hleb siromašnima i učenicima. Ovaj hleb simbolizuje ne samo hranu za telo, već i za dušu – mudrost i znanje koje je…

Read More

Savindan, ili Dan Svetog Save, koji se slavi 27. januara, jedan je od najznačajnijih praznika u srpskoj kulturi. Posvećen je prvom srpskom arhiepiskopu, prosvetitelju i piscu – Svetom Savi. Iako danas ovaj dan često povezujemo sa školama i proslavama, njegova istorija je duboko ukorenjena u srednjovekovnoj Srbiji i duhovnom životu naroda. Sveti Sava – život i značaj Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić 1175. godine, bio je najmlađi sin velikog srpskog vladara Stefana Nemanje. Još kao mladi princ, odlučio je da napusti svetovne počasti i posveti život monaštvu. Putovao je…

Read More

Datum: 28. april 1804.Mesto: Manastir Čokešina, nedaleko od LozniceUčesnici: Srpski ustanici pod vođstvom braće Nedić (303 haјduka) protiv Turaka (prema narodnim izvorima preko 7.000) Bitka kod Čokešine jedna je od najznačajnijih epizoda Prvog srpskog ustanka i često se naziva „srpskim Termopilima“ zbog herojskog otpora malobrojnih ustanika nadmoćnoj turskoj vojsci. Pozadina Proleće 1804. godine obeleženo je sve većim uspehom Prvog srpskog ustanka. Ustanici su opsezali veća mesta i oslobodili značajan deo Beogradskog pašaluka. Ustanike valjevskog kraja predvodili su Mатеја i Jаkov Nенадовић, a posle pobede nad Turcima na Свилеуви 11. marta,…

Read More

Bitka kod Bratačića odigrala se 1. avgusta 1806. godine između srpskih ustanika i turskih snaga, u okviru Prvog srpskog ustanka. Završena je pobedom Srba, koja je omogućila da pravac od Valjeva prema Obrenovcu bude bezbedan za predstojeću bitku na Mišaru. Pozadina Tokom turske ofanzive 1806. godine, turska vojska pod komandom srebrničkog Hadži-bega, u jačini od 7.000 ljudi, prešla je Drinu i krenula od Soko-grada preko valjevske nahije prema Paležu (današnji Obrenovac), sa ciljem da se spoji sa glavnom bosanskom vojskom za pohod na Beograd. Ustanici valjevske nahije povukli su se…

Read More

Bitka kod Batočine bila je jedna od prvih značajnih pobeda srpskih ustanika u Prvom srpskom ustanku. Vođena je između srpske ustaničke vojske pod komandom Karađorđa i turskih snaga za oslobođenje Batočine. Pozadina Nakon što su ustanici pod Karađorđevom komandom 4. aprila 1804. godine zauzeli Kragujevac, Kučuk Alija je sa oko 200 vojnika povukao svoje trupe ka Jagodini. Batočina je bila strateški važna tačka – Karađorđu da bi sprečio tursko povlačenje ka Dunavu, a Aliji da obezbedi odstupnicu prema Beogradu. Obe strane ojačale su svoje snage pred bitku. Tok bitke Karađorđe…

Read More

Slavenoserbski magazin (slv. Slaveno-serbskій magazinъ) predstavlja prvo srpsko periodično štampano izdanje i jedno od najznačajnijih dela napisano na slavenosrpskom jeziku. Štampan je 1768. godine u Veneciji, u štampariji Dimitrija Teodosija. Pokretač, urednik i idejni tvorac časopisa bio je Zaharije Stefanović Orfelin (1726–1785) – polihistor, prosvetitelj, pisac, slikar, bakrorezac, kaligraf, istoricar i član bečke carske akademije. Struktura i sadržaj časopisa Slavenoserbski magazin imao je ukupno 96 strana, formata 20 × 13 cm, podeljenih u devet odeljaka, označenih rimskim brojevima. Svaki odeljak obuhvatao je različite sadržaje: Orfelin je časopis uređivao po uzoru…

Read More

Zaharije Stefanović Orfelin rođen je 1726. godine u Vukovaru, u porodici srpskih doseljenika, u periodu nakon Bečkog rata (1683–1699). Otac mu je bio Jovan. Orfelin je bio višestrano nadaren: književnik, publicista, istoričar, slikar, bakrorezac, kaligraf, graver, enolog i pravoslavni teolog. Njegov život i delo ostavili su neizbrisiv trag u kulturi, prosveti i umetnosti srpskog naroda u 18. veku. Obrazovanje i rani rad Orfelinovo obrazovanje delimično se odvijalo u Budimu i Beču, a nakon povratka u Novi Sad nastavio je samostalno da se usavršava. Njegova prva objavljena knjiga bila je Kratkoje…

Read More

Mitrovica, 16. januar 2018. — Oliver Ivanović, jedan od najistaknutijih srpskih političara na Kosovu i Metohiji, brutalno je ubijen tog jutra ispred prostorija svoje građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda (GI SDP) u severnom delu Kosovske Mitrovice. Atentat se dogodio oko 08:14 sati, kada je nepoznati napadač iz pokretnog vozila pucao na njega više puta — prema različitim izvorima između pet i šest hitaca — od kojih su neki bili smrtonosni. Ivanović je preminuo od zadobijenih povreda ubrzo nakon što je prebačen u regionalnu bolnicu u Mitrovici. Ko je bio Oliver…

Read More

Gorničevska bitka bila je prvi veći oružani sukob između srpske i bugarske vojske na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. Vođena je od 12. do 16. septembra 1916. godine u širem rejonu sela Gorničevo, kod Ostrovskog jezera (današnja severna Grčka), i predstavljala je prvu pobedu reorganizovane srpske vojske posle Albanske golgote. Istorijska pozadina Nakon povlačenja srpske vojske preko Albanije i njene reorganizacije na Krfu, savezničke snage su se koncentrisale u okolini Soluna. Iako je Solunski front u početku smatran sporednim ratištem, na insistiranje srpske vlade i dela francuske vojne komande…

Read More

Arhimandrit Gerasim Georgijević, u narodu poznat i kao Hadži-Đera, bio je iguman manastira Moravci i veliki učitelj i prosvetitelj rudničkog kraja. Pisani dokumenti svedoče da već 1798. godine on u manastiru piše, prevodi i uči decu. Pisane knjige iz tog doba, sa njegovim potpisima, čuvaju se u riznici Moravačke crkve. Pominje se i kao obnovitelj manastira Bogovađa 1791. i 1794. zajedno sa Hadži Ruvimom i Vasilijem Petrovićem. 1804. godine, ispred manastira Moravica Turci ubili su ga turske vlasti. Šest dana nakon tog zločina počela je seča srpskih knezova, što je…

Read More