Дан: 19. мај 2026.

Od fakulteta do fakulteta – Štafeta u susret Slaviji 23. maj

Alex

„OD FAKULTETA DO FAKULTETA ŠTAFETA U SUSRET SLAVIJI“ je slogan za štafetnu trku koja će se održati 23. maja, saopštili su studenti DIF-a u blokadi. „Prvi kilometar se započinje voljom, a svaki naredni upornošću, a do cilja se stiže karakterom. Ne trčimo samo do Slavije, trčimo za ideju, za borbu koja opstaje i koja neće prestati dok se pravda ne zadovolji! Vidimo se na Slaviji 23.05.“, saopštili su studenti. START: 11.30č.Dolazak ispred Rektorata oko i 12.15/12.30č. Moguća su manja odstupanja od satnice u zavisnosti od brzine učesnika štafete.Brzina svake izmene…

Read More

Radovi u Vojvođanskoj ulici u Surčinu

Alex

Tokom izvođenja prve faze radova na asfaltiranju i uređenju Vojvođanske ulice u Surčinu, na delu od Ulice Aerodrom Beograd do Hajduk Veljkove ulice, od 20. maja do 2. juna doći će do promena u funkcionisanju javnog prevoza. Tokom izvođenja radova u ovoj fazi, na predmetnoj deonici doći će do zauzeća krajnje leve saobraćajne trake (gledano u smeru ka gradu) i trotoara, pri čemu će se vozila javnog prevoza u zoni radova kretati slobodnom širinom kolovoza, uz naizmenično propuštanje regulisano privremenim semaforima i saobraćajnim znakovima. Prilikom izvođenja radova u ovoj fazi,…

Read More

Izmena linija javnog prevoza zbog seoske slave u Ovči

Alex

Tokom proslave verskog praznika – seoske slave u Ovči, koja će se održati u četvrtak, 21. maja, doći će do zatvaranja ulica u ovom naselju, saopštili su iz Sekretarijata za javni prevoz. Ulica Mihaja Emineskua zatvara se od 8 do 20 časova na delu od zone raskrsnice sa Ulicom Lole Ribara do zone raskrsnice sa Ulicom Žarka Zrenjanina, zbog čega će vozila sa linija 105 i 105L u smeru ka Zrenjaninskom putu saobraćati ulicama Lole Ribara, Mihaja Emineskua i dalje redovnim trasama.

Read More

Simpatizeri SNS-a se povukli sa Slavije, studenti i građani slave pobedu

Alex

Studenti više fakulteta Beogradskog univerziteta bili su prisutni na Slaviji kada su ih pristalice SNS-a provocirali studente i zabeleženo je nekoliko napada. Prisutne dve marice Interventne jedinice, kao i tri vozila policije u opremi za razbijanje demonstracija. Studenti više fakulteta Beogradskog univerziteta bili su prisutni na Slaviji kada su ih pristalice SNS-a provocirali studente i zabeleženo je nekoliko napada. Prisutne dve marice Interventne jedinice, kao i tri vozila policije u opremi za razbijanje demonstracija. Simpatizeri SNS-a uklonili su svoje štandove sa Trga Slavija gde su studenti istovremeno organizovali akciju štampanja…

Read More

Radovi na vodovodnoj mreži u opštini Savski venac, u sredu, 20. maja

Alex

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži u opštini Savski venac, u sredu, 20. maja 2026. godine, od 8 do 17 sati, bez vode će ostati potrošači u sledećim ulicama: Za najnužnije potrebe za pijaćom vodom obezbeđena je auto-cisterna.

Read More

Lokalno je postalno globalno

Alex

Godinama unazad deo opozicije ponavlja gotovo istu rečenicu kao politički slogan: „Mi imamo iskustva, već 13 godina smo u opoziciji.“ Problem je što ta rečenica, umesto da uliva poverenje, često otvara sasvim drugo pitanje — kako je moguće da neko toliko dugo bude opozicija, a da pritom ne uspe da postane ozbiljna alternativa vlasti? Jer iskustvo samo po sebi nije kvalitet. Iskustvo može biti dokaz znanja, ali može biti i dokaz ponavljanja istih grešaka. Ako trinaest godina stojite na istom mestu, onda vreme više nije argument u vašu korist. Naprotiv.…

Read More

Čaj tokom toplih dana: navika koja ne pripada samo zimi

Alex

Postoji jedna ukorenjena slika: čaj je napitak za hladne dane, za prehlade, za zimu i ušuškane večeri. Leti mu se često ne daje mesto, jer deluje nelogično — ko bi pio topao napitak kada je napolju već dovoljno vruće? Ipak, u praksi, odnos između čaja i toplih dana mnogo je fleksibilniji nego što deluje na prvi pogled. U mnogim kulturama sveta čaj se pije upravo tokom vrućina, i to ne kao izuzetak, već kao svakodnevna navika. Telo ne traži „hladno“, već ravnotežu Kada je spolja visoka temperatura, organizam ne funkcioniše…

Read More

Kako su velika geografska otkrića promenila svet?

Alex

Velika geografska otkrića tokom 15. i 16. veka povezala su udaljene delove sveta i promenila svetsku trgovinu. Putovanja moreplovaca poput Kristifor Kolumbo i Vasko da Gama omogućila su evropskim državama da pronađu nove trgovačke puteve i osnuju kolonije. Evropa je stekla velika bogatstva kroz trgovinu začinima, zlatom i drugim resursima. Istovremeno, kolonizacija je često donosila nasilje, iskorišćavanje i uništavanje domorodačkih kultura. Ova otkrića označila su početak povezivanja sveta kroz trgovinu, politiku i razmenu kultura, što mnogi smatraju početkom rane globalizacije.

Read More

Zašto se Industrijska revolucija smatra početkom modernog doba?

Alex

Industrijska revolucija započela je krajem 18. veka u Velikoj Britaniji i donela velike promene u proizvodnji i načinu života ljudi. Uvođenje mašina i fabrika omogućilo je mnogo bržu proizvodnju robe nego ranije. Razvijeni su železnica, parna mašina i nova industrijska postrojenja, što je ubrzalo trgovinu i saobraćaj. Ljudi su se masovno selili iz sela u gradove kako bi radili u fabrikama. Time su nastali veliki industrijski gradovi, ali i brojni društveni problemi poput loših uslova rada i dečijeg rada. Industrijska revolucija postavila je temelje savremenog kapitalizma, moderne ekonomije i tehnološkog…

Read More

Koliko često zapravo treba prati kosu – i zašto ne postoji jedno pravilo

Alex

Postoji jedno pitanje koje se stalno ponavlja, kao da ima univerzalan odgovor:„Koliko puta nedeljno treba prati kosu?“ I gotovo uvek dolazi sa nadom da će neko konačno reći tačan broj — dva puta, tri puta, svaki drugi dan, nikad više dileme. Ali istina je malo manje uredna i mnogo realnija: ne postoji jedno pravilo koje važi za sve. I to nije zbunjujuće — to je zapravo oslobađajuće. Kosa ne živi isti život kao tiha pravila sa interneta Problem sa „univerzalnim savetima“ je što ignorišu jednu stvar: svaka kosa ima svoj…

Read More

Troškovi AI infrastrukture nastavljaju da rastu: skrivena cena veštačke inteligencije

Alex

Iako se veštačka inteligencija često predstavlja kao softverska revolucija koja smanjuje troškove i povećava efikasnost, realnost na infrastrukturnom nivou pokazuje suprotan trend. Razvoj i primena naprednih AI sistema sve više zavise od ekstremno skupih računarskih resursa, energetskih kapaciteta i specijalizovanih data centara. Kao rezultat toga, troškovi AI infrastrukture ulaze u fazu dugoročnog i strukturnog rasta. Ovaj rast nije privremen ili vezan za jednu generaciju modela, već odražava fundamentalnu promenu u načinu na koji se digitalna obrada podataka odvija na globalnom nivou. AI više nije softver — postaje industrijska infrastruktura Tradicionalni…

Read More

Kako je nastao i završio se Hladni rat?

Alex

Hladni rat bio je dugotrajan politički i ideološki sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata. Iako nije došlo do direktnog velikog rata između dve sile, svet je decenijama bio podeljen na istočni i zapadni blok. Sukob se vodio kroz trku u naoružanju, razvoj nuklearnog oružja, svemirska istraživanja i posredničke ratove u drugim državama. Strah od mogućeg nuklearnog sukoba bio je prisutan širom sveta. Krajem osamdesetih godina Sovjetski Savez ulazi u ekonomsku i političku krizu. Pad Berlinskog zida 1989. godine postao je simbol kraja podele Evrope,…

Read More

Glad za dopaminom: zašto nam je sve brzo dosadno

Alex

Postoji jedna vrsta umora koja ne dolazi iz tela, već iz glave. Nije to klasična iscrpljenost, niti nedostatak sna, već osećaj da sve brzo gubi težinu, zanimljivost i smisao. Film traje predugo, poruka je previše obična, razgovor postaje spor. I onda ruka sama poseže za sledećim sadržajem, sledećom notifikacijom, sledećim „nečim“. U pozadini toga ne stoji slab karakter, već sistem nagrađivanja u mozgu koji je sve više izložen stalnim, brzim stimulansima. U popularnom jeziku, to se često opisuje kao „glad za dopaminom“. Šta se zapravo dešava u mozgu Dopamin je…

Read More

Zašto je Francuska revolucija promenila tok moderne istorije?

Alex

Francuska revolucija počela je 1789. godine u vreme velike ekonomske krize i nezadovoljstva građana Francuske. Narod je bio opterećen porezima, dok su plemstvo i sveštenstvo imali brojne privilegije. Revolucija je donela ideje slobode, jednakosti i prava građana. Po prvi put ozbiljno je dovedena u pitanje apsolutna vlast kralja i ideja da vladar ima božansko pravo na vlast. Građani su zahtevali jednakost pred zakonom i političko učešće. Usvojena su važna dokumenta o ljudskim pravima, a ideje revolucije proširile su se širom Evrope. Iako je revolucija prolazila kroz periode nasilja i političkih…

Read More

Greške u pranju kose koje pravi 80% ljudi (a ne znaju)

Alex

Većina nas misli da kosu pere „kako treba“.Šampon, voda, regenerator, gotovo. Ali upravo u toj rutini od nekoliko minuta krije se razlog zašto kosa nekad izgleda suvo, beživotno, naelektrisano ili bez forme — iako koristiš dobre proizvode. Problem je što se greške ne vide odmah.Vide se tek kasnije, kada se kosa ponaša „čudno“ bez jasnog razloga. Evo onih najčešćih koje pravi većina ljudi, a da toga uopšte nije svesna. 1. Pranje kose kao da se „riba“, ne kao da se pere Prva i možda najveća greška je način na koji…

Read More

Kako je pad Rimskog carstva promenio Evropu?

Alex

Pad Rimskog carstva predstavlja jedan od najvažnijih događaja evropske istorije. Zapadno rimsko carstvo formalno je palo 476. godine kada je svrgnut poslednji rimski car Romul Avgustul. Iako je raspad trajao dugo, posledice su bile ogromne za čitavu Evropu. Rimsko carstvo vekovima je održavalo jedinstven pravni sistem, razvijenu trgovinu, uređene puteve i snažnu vojsku. Nakon njegovog pada dolazi do političke nestabilnosti, slabljenja gradova i smanjenja trgovine. Mnoge oblasti ostale su bez centralne vlasti, pa su lokalni gospodari i plemenske zajednice počeli da preuzimaju kontrolu. Istovremeno, hrišćanska crkva postala je jedna od…

Read More

Češka zgrada – Frange

Alex

Češka zgrada ili Frange nalazi s u Katanićevoj 12. Podignuta početkom XX veka po projektu češkog arhitekte Jana Dubovia. Nekadašnja porodična kuća beogradske porodice Mitrović. Majka porodice Mitrović je bila Francuskinja pa su bili prozvani „Frange“ kao i sama kuća ili ti današnja zgrada. Fasada je skladno komponovana i oslanja se na akademsku arhitekturu sa diskretnim dekorativnim elementima. Simetričnu kompoziciju naglašavaju pilastri i dva mala balkona sa kovanim ogradama, dok centralnu osu krasi reljefna figura u niši između spratova.

Read More

Bez struje u Beogradu 21.05.

Alex

Bez struje u Beogradu 21.05.2026. Palilula 09:00 – 14:00 Naselje BORČA: ALEKSANDRA BAJINA: 3,9,15, BENKOVAČKA: 2-10,1-5, BEOČINSKA: 32-40,44-56,41A,45-49,53A,59-67B,75A-75V,79-87, BEŠENOVSKA: 2-16,1-15, BIJELjINSKA: 2-8,1-7, BRANKA PLEŠE: 2-10,14-26,32,1-23, DOBRIĆEVSKA: 2-8,12,22,1,5,9-13, DOBRUNSKA: 4-12, DUŠKA DAMNjANOVIĆA: 2-4, ELEMIRSKA: 2-10,18,22-24,158-158,1-11, GRGETEČKA: 32,36,42-42A,50-56B,64-68A,72-74,78-80,94A-98,27-29,39-45,49-51B,55-55A,59-65E,79-85, JOVANA TEKEKIJE: 2-6,10A,14,18,22,1-17,21, KARAŠKA: 14,1A-5,9-11, KIKINDSKA: 42-48,69-71, KOVILjSKA: 4,1-3,7-11A, LUKE ĆELOVIĆA TREBINjCA: 6, MARKA FOTEZA: 4-8,12-18,1-21, MIHAILA PETROVIĆA: 4-8,16,66E,84E-86Ž,90-90A,102,136B-138V, MILOVANA JAKŠIĆA: 2-8,1,5,9-11, MITRA TRIFUNOVIĆA-UČE: 26D-26I,48-56,72,118-120,126,1-15,103-105, MLADENA KARAMANA: 2-6,16,22-24,7,29, MODRIČKA: 2-14,1-11, MOMIRA KORUNOVIĆA: 2-16,20-22,1-5, MORIŠKA: 3-7,11-15, NIKOLjAČKA: 2A-10,16-22,26,30-30A,1-11,21-37, PAPRAĆKA: 4,8-10,3-9A, PAVLA IVIĆA: 22, PETKOVAČKA: 26-30A,34-48D,52,58A-58R,62-68,74-74A,80-84,148,33-37A,43-45A,53,59,67-75C,79-85,97, PETRA TEKELIJE: 2-4,8-16,20-30,1A-3A,7-21,25-27, RAD.STEVIĆA RASA: 2-6,12,1,5,9-13A,19,27, RADOMIRA ŠAPERA: 2-12,3,7,19, RADOMIRA…

Read More