Категорија: BEOGRADSKE PRIČE

Beogradski novomučenici XX veka XX vek doneo je Beogradu vreme dramatičnih društvenih promena, ratova i ideoloških lomova. Grad, koji je vekovima bio svedok ranohrišćanskog i srednjovekovnog mučeništva, postao je i mesto stradanja novomučenika modernog doba. U ovom periodu stradanja su bila raznovrsna: Beogradski novomučenici XX veka nisu uvek ginuli na bojnom polju ili pod mačem. Njihovo mučeništvo bilo je tiho, ali ne manje hrabro: Oni nastavljaju vekovni lanac mučeništva u Beogradu, od ranih hrišćana Singidunuma, preko srednjovekovnih sukoba, osmanskih progona i izbegličkih svetitelja, pa sve do modernog doba. Njihova dela…

Read More

Beograd u XIX i XX veku nije bio grad samo vojnih sukoba i osvajanja; on je postao svetionik stradanja i svedočanstva vere u vreme političkih lomova, ratova i ideoloških progona. Srpski novomučenici ovog perioda bili su sveštenici, monasi i obični vernici koji su zadržali veru uprkos pritiscima, nasilju i pretnjama smrti. Njihova mučeništva nisu se uvek odigravala na bojnim poljima; često su bila tiha i postupna, kroz hapšenja, progon, zatvore i pogubljenja zbog verskog identiteta. U Beogradu, gradskom jezgru Srbije, mnogi od njih su stradali tokom: Ovi novomučenici, iako nepoznati…

Read More

U XVI veku, Beograd je postao sigurno utočište za mnoge hrišćanske izbeglice koje su bježale pred osmanskim osvajanjima i progonima. Među njima je bio i Sveti Stefan Štiljanović, vojvoda i srpski plemić, koji je svoj život i moć posvetio zaštiti naroda i crkve. Nakon što su Turci osvojili njegove posede na severu i istoku Srbije, Stefan je s porodicom i pratnjom našao privremeni dom u Beogradu. Grad, iako često na udaru sukoba, pružao je sigurnost za hrišćane koji su nosili mošti, ikone i predanja sa svojih ognjišta. Stefan Štiljanović nije…

Read More

U Beogradu ime retko nastaje slučajno. Naročito kad zvuči kao šala koja je preživela vekove. Pariguz nije dobio ime po cveću, po heroju ili po kakvom uzvišenom događaju, već po jednom trenutku narodske pravde, sačme i — zadnjice. Kažu da je bilo Karađorđevo vreme, doba kad su se ustanici kretali šumom, a istorija pisala iz zasede. Turska vojska prolazila je ovim krajem bez mnogo opreza, sigurna da je šumovito područje tek još jedna mrlja na karti koju će kasnije zaboraviti. Ali Srbi su znali teren. Znali su gde se staje,…

Read More

Kosovski boj 1389. godine postao je simbol mučeništva i nesalomljive vere srpskog naroda. Iako se epska i duhovna sećanja uglavnom vezuju za Metohiju i Kosovo polje, Beograd je imao svoju dimenziju tog stradanja, i grad je bio mesto koje je čuvalo svedočanstvo o mučenicima Kosova. Posle boja, mnogi preživeli vojnici i monasi, ali i ranjenici i porodice poginulih, bežali su prema severu. Beograd, još uvek kao važna tvrđava i raskršće puteva između Balkana i Panonske nizije, postao je prijemno mesto i utočište. U Beogradu su pristizali i mošti stradalih sa…

Read More

U srednjem veku Beograd nije bio grad u kome se mir podrazumevao, već grad koji se stalno osvajao. Od XI do XIII veka, Beograd je više puta prelazio iz ruke u ruku — između Vizantije i Ugarske — i svaki prelazak vlasti donosio je nove pritiske, razaranja i stradanja. Za hrišćane Beograda, to vreme nije značilo izbor između vere i nevere, već između različitih crkvenih vlasti, različitih obreda i političkih lojalnosti. Pravoslavni i katolički svet sudarali su se na bedemima grada, ali i u njegovim hramovima. U periodima ugarske vlasti,…

Read More

Ikonoborstvo nije došlo u Beograd kao iznenadni progon, već kao hladna, državna odluka. U VIII i IX veku Vizantijsko carstvo pokušalo je da veru uredi dekretima, a molitvu svede na dozvoljene oblike. Na granicama Carstva, kakav je bio i Beograd, te odluke su primenjivane najgrublje. U vreme careva Lava III Isavrijanca i Konstantina V, poštovanje svetih ikona proglašeno je jeresi, a oni koji su ikone čuvali, oslikavali ili pred njima molili, postali su državni neprijatelji. Beograd, tada poznat kao Beligrad, nalazio se na udaru vojnih i crkvenih reformi koje su…

Read More

Rimski Singidunum bio je hrišćanski grad pre nego što je to postao bezbedno mesto za hrišćane. Iako je Milanski edikt (313) formalno doneo versku slobodu, stvarnost na dunavskom limesu bila je drugačija. Upravo u tom raskoraku između zakona i prakse nastalo je novo mučeništvo – tiše, ali podjednako krvavo. U vreme cara Licinija (308–324), istočni deo Carstva, kome je pripadao i Singidunum, doživeo je obnovu progona hrišćana. Licinije je, iz političkih i ličnih razloga, sve otvorenije sumnjao u hrišćane, videći u njima oslonac svoga rivala Konstantina. U takvom ambijentu, hrišćani…

Read More

Bez imena, ali ne i bez svedočanstva Kada se govori o stradanju hrišćana u Beogradu, istorija pamti imena: Ermil, Stratonik. Али postoje i oni čija su imena izgorela zajedno sa gradom. Mučenici Singidunuma iz doba hunskih i avarskih upada nisu upisani u kalendare, ali su upisani u temelje grada. Od sredine V do kraja VI veka, Singidunum je bio grad na udaru istorije. Hunske čete Atilinih naslednika, a potom i avarsko-slovenski prodori, pretvorili su dunavski limes u neprekidno bojno polje. Grad je više puta razaran, napuštan i obnavljan, a sa…

Read More

Beograd, 16. mart 1905. – Banovo brdo postalo je mesto gde se istorija prestonice pisala hicem iz pištolja! Maršal dvora Boško Čolak Antić i Milan Pavlović, urednik lista “Opozicionar”, stali su jedno naspram drugog, vođeni kodeksom časti i teškim uvredama upućenim porodici Čolak Antić. Spor je počeo u štampi – članak pod naslovom „Malo unapređenje“ bio je kamen spoticanja. Maršal dvora, boreći se za čast pokojnog oca, tražio je satisfakciju i, kada mirni razgovori nisu uspeli, bio je spreman da stane na liniju i pokaže hrabrost. Banovo brdo bilo je…

Read More

U Beogradu s kraja devetnaestog veka, kad se još znalo ko nosi cilindar, a ko sablju, i kad se čast branila brže nego istina, jedno ime je bilo dovoljno da se podignu obrve, spuste rukavice i zategnu pištolji. Vela Nigrinova. Glumica Narodnog pozorišta, lepota o kojoj se govorilo tiše nego o politici, a glasnije nego o vremenu. Na sceni – kraljica, u loži – uzdah, na ulici – povod. Zbog nje su se svađe završavale rečenicom: „Na megdan!“, jer u Beogradu toga doba nije se dvoboj vodio samo zbog uvrede,…

Read More

Beograd nedeljom ujutru ima dve brzine. Jednu – kad kasniš, i drugu – kad se nigde ne ide. Materice pripadaju ovoj drugoj. Dok se grad još premišlja da li je dan za šetnju ili za ostanak u pidžami, u stanovima se odigrava mali, tihi ritual koji Beograd ne primećuje, ali pamti. U zgradama bez lifta, u novogradnji sa kamerama, u starim salonima sa visokom plafonima i u garsonjerama koje pamte više kirija nego stanara – majke se vezuju. Ne spektakularno. Jednim šalom koji je ionako bio na naslonu stolice. Kanapom…

Read More

Dvoboj Miloša Crnjanskog i Tadije Sondermajera na Vršačkom bregu 1926. godine nije bio sukob dva čoveka, već sudar dva sveta koja su tada oblikovala novu Kraljevinu: sveta reči i sveta tehnike, sveta unutrašnjih lomova i spoljašnjih pobeda. Bio je to događaj bez publike, ali sa jakim odjekom – jer je u sebi nosio pitanje koje je tada još imalo težinu: šta znači čast u vremenu posle velikog rata? Crnjanski je u to vreme već nosio reputaciju nemirnog duha. Ratnik koji je preživeo frontove, ali iz njih izašao bez iluzija. Njegova…

Read More

Skadarlija nije samo ulica. Ona je, kako su govorili stari boemi, „slučajno presvučena kafanskim kostimom“, a u stvari je bila i ostala mala pozornica na kojoj Beograd igra svoju najnepretenciozniju, najiskreniju predstavu. Dok su druge gradske ulice merile vreme: tramvajima, poslovima i rokovima — Skadarlija je merila ljude: njihov smeh, glas, ljubav, tugu i neponovljivi način da od jednoga dana naprave legendu. Bilo je trenutaka kada se činilo da se u Skadarliji ne dešava ništa — a onda bi neko u kafani izgovorio rečenicu koja postane večna. Nekad je to…

Read More

Urbana legenda, narodno predanje i zaboravljena strana gradskog mračnog folklora Vampiri se u Srbiji obično vezuju za Istočnu Srbiju, Zarožje, Kisiljevo i prostore oko Timočke krajine. Međutim, Beograd — stari, ratovima razaran grad, sa grobljima koja su menjala mesta, sa varošima koje su nestajale pod novim ulicama — ima svoj sopstveni mali mitološki svet vampira. Nisu brojni kao u selima, ali su ostavili trag u zapisima, predanjima i pričama koje su se u Beogradu prepričavale vekovima. U 18. veku, dok je Beograd bio podeljen između Beogradske varoši i turskog grada…

Read More

Beograd ima svoje tihe godišnjice. One koje ne obeležava vatrometom niti ceremonijama, ali ih pamti po promenama koje su zauvek oblikovale njegov ritam. Na današnji dan, pre više decenija, otvorena su tri mesta koja su postala deo svakodnevnog pulsa grada: Most Gazela, Terazijski tunel i prvi beogradski dragstor koji je radio 24 sata dnevno. Ovi događaji, iako svako u svojoj oblasti, uticali su na to kako Beograd diše, kako putuje, gde se žuri i gde se – kad sve drugo utihne – pronađe svetlo koje radi celu noć. Most Gazela…

Read More

Teatar na Đumruku predstavlja jedno od najranijih pozorišnih središta u Beogradu i važnu preteču kasnijeg profesionalnog pozorišnog života u Srbiji. Delovao je oko 1841. godine u zgradi beogradske carinarnice (đumruka), po kojoj je i dobio ime, i smatra se jednim od prvih prostora u gradu gde su se redovno izvodile pozorišne predstave. „Počnite vi, ja ću se snaći!“ Jedan od najpoznatijih događaja odnosi se na glumca-amatera koji je pred samu predstavu zaboravio svoj tekst.Predstava je bila rasprodata, knežev sekretar prisutan, a panika ogromna.Glumac je izašao na scenu i rekao kolegi…

Read More

Drugi deo: 1915–1916**(Zabeleške kaplara Milana J., 20 godina, četa „Ruzmarini“) Opet su došli. Ovog puta ne samo Austrijanci — već i Nemačka i Bugarska. Oficiri govore tiho, ali znaju svi: ovo je najteži trenutak koji je Srbija videla. Od moje stare čete ostalo nas je jedanaest. Dobili smo pojačanje, ali su to deca mlađa od nas godinu dana, pa opet — sada mi izgledaju kao klinci iz školskog dvorišta.Setim se sebe od prošle godine i ne mogu da verujem koliko se čovek promeni kad preživi Mačkov kamen. Stigla je naredba:…

Read More