Sveti Jovan Rilski je najznačajniji bugarski svetitelj. Smatra se za pokrovitelja Bugara, ktitor i osnivača glavnog manastira u Bugara — Rilskog manastira.
Bugarska pravoslavna crkva ga slavi 9. oktobra, a u srpskom kalendaru pada na 18/31. avgust.
Sveti Jovan Rilski bio je čobanin; često je boravio sam po brdima, gde je i primio ljubav prema Bogu i tako poželeo da se potpuno posveti Božijoj službi. Prvo obrazovanje je stekao u manastiru Sveti Dimitrij, gde je proučavao bogoslovne knjige i jačao duh. Tamo se i zamonašio. Postio je i molio se visoko u planinama Rile, gde osniva i istoimeni manastir – Rila. U svom testamentu iz 946. godine kaže da je „stigao u osamu Rile i da je video da nigde nema žive duše osim divljih zverova; kraj je nenastanjiv.“ U tom manastiru je izvršio puno čudesa i izlečenja ljudi od teških bolesti, te ga nazvaše i Čudotvorac.
Njegova slava se ubrzo prenese preko granica Bugarske u Srbiju i širom Evrope. Čudotvorca je lično posetio i bugarski car Petar I, pri tome prešavši 500 kilometara, od carske prestonice Velike Preslave do Rile. Ali Monah Jovan nije hteo primiti cara, jer je ovaj bio okićen zlatom i samo mu se poklonio izdaleka. Taj čin je još jače proneo slavu Svetog Jovana Rilskog u pravoslavnom svetu i umnožio broj njegovih učenika koji su dolazili iz čitave Bugarske.
Nakon smrti 946. godine Sveti Jovan je pogreben pored Rilskog manastira, a car Petar I je naredio da se mošti prenesu u grad Sredec (današnja Sofija) gde je Jovan Rilski bio posvećen (kanonizovan) kao prvi i najveći bugarski svetitelj.
Godine 1183. u vreme mađarsko-vizantijskog rata, mađarski kralj Bela III zauzima Sredec i odnosi mošti Svetog Jovana Rilskog u svoju prestonicu Gran (Estergom). Legenda govori da tamošnji katolički nadbiskup nije prihvatao koliko je velik svetitelj Jovan Rilski, i da je zbog toga onemeo. Nadbiskup se pokajao i poklonio moštima Svetog Jovana Rilskog, molio za oproštaj, na šta mu se govor povratio.
Zaprepašćeni tom čudom 1187. Mađari vrate mošti Bugarima.
Foto:Ilustracija,/pixabay
Izvor: Wikipedia/ Beogradske vesti
