Beogradske kolumne

Nekada su ograde služile da nešto zaštite. Danas služe da pokažu da je neko nešto uradio. U Beogradu je nastupilo zlatno doba ograda. Ograđuje se sve u ćemu se moglo uživati. Park, travnjak, prolaz, drvo, staza ali i ljudi. Ako nešto još nije ograđeno, verovatno samo čeka svoj red da nikne zgrada, Posebnu pažnju zaslužuju…

Godinama unazad deo opozicije ponavlja gotovo istu rečenicu kao politički slogan: „Mi imamo iskustva, već 13 godina smo u opoziciji.“ Problem je što ta rečenica, umesto da uliva poverenje, često otvara sasvim drugo pitanje — kako je moguće da neko toliko dugo bude opozicija, a da pritom ne uspe da postane ozbiljna alternativa vlasti? Jer…

Beograd je dugo verovao da se problemi rešavaju raskrsnicom. Onda je otkrio kružni tok i shvatio da je mnogo jednostavnije kada se svi vrte, a niko ne zna ko ima prednost. Kružni tok je savršena slika grada. Svi su unutra, svi žure, svi misle da baš oni imaju pravo prvenstva, a izlaz stalno promiče. Urbanizam…

U Beograd se ne vraćaš. U njega se ponovo uključiš, kao u struju koju si na kratko isključio da proveriš da li može bez nje. Povratak počinje još na putu. Kolona se zgušnjava, nervoza raste, signal na telefonu jača. Kao da grad već zove, iako nisi stigao. Prvi znak nije tabla sa imenom grada, nego…

Nametnuta dilema: jedna lista ili dve? Hajde odmah da razjasnimo — opoziciju niko ništa nije pitao. Dilema o jednoj ili dve liste je nastala iz njihove strategije, kako bi servirali tanjire građanima sa jelom koji oni nisu birali iz jelovnika. I misle da građani treba da jedu to što im je dato. Neki su reklamirali…

U Beogradu se politika odvija u dva prostora koji se nikada ne sreću, osim po potrebi. Prvi je govornica. Tu je sve jasno: ton povišen, rečenice oštre, stavovi nepomirljivi. Reči se biraju kao oružje, a svaka izjava ima zadatak da zvuči kao konačna. Tamo se ne razgovara – tamo se nastupa. Između dve rečenice deluje…

Dan posle praznika je najiskreniji dan u Beogradu. Tada grad prestaje da glumi. Dok je trajao praznik, sve je imalo smisla. Svetla, gužve, muzika, ljudi koji su odlučili da veruju da je grad bar na trenutak normalan. Ulice su bile pune, kafane još punije, a raspoloženje na nivou koji se inače viđa samo u obećanjima.…

U Beograd se ne dolazi. U njega se ulazi kao u razgovor koji je već počeo. Grad te ne pita ko si, ali brzo proveri koliko možeš da izdržiš. Prvi utisak je uvek isti: gužva, buka, neka energija koja izgleda kao da zna kuda ide, iako to niko ne može tačno da objasni. Dolazak u…

Vlas je očigledno izgubila na svim frontovima. Njeni pokušaji da se prikaže kao da dolazi do konsolidacije vlasti više liče na marketinški trik nego na stvarne promene. Smene na važnim mestima, istaknute u javnosti, služe da stvore iluziju moći, dok društvena realnost i dalje odudara od njihove percepcije. Ono što mnogi ignorišu jeste da se…

U Beogradu budućnost uvek dolazi. Samo nikada ne stiže. Najavljuje se godinama. Crta se na renderima, objašnjava na konferencijama, obećava u rečenicama koje počinju sa „uskoro“. Budućnost je uvek sledeći projekat, sledeća faza, sledeći rok koji se pomera sa istom lakoćom kao i očekivanja. Građanin je naučio da je prepozna. Nije to ono što vidi…

Asfalt se menja. Sve je novo, crno, ravno. Grad izgleda kao da je upravo obećao sebi da će ovaj put trajati. Možda do sledeće nedelje. Ceremonija je kratka: mašina prođe, valjak pređe, linije se nacrtaju. Fotografija se napravi. Grad dobije trenutak savršenstva – onaj kadar koji traje tačno koliko i objava. A onda dođe ponedeljak.…

U Beogradu postoji jedna urbana misterija koja nadilazi sve projekte, planove i strategije: kako da šahtovi budu u ravni. Asfalt se menja, ulice se presvlače, trake se crtaju ponovo. Sve izgleda novo, glatko, spremno za fotografiju. A onda – šaht. Ili iznad, ili ispod. Nikada gde treba. Kao da postoji tajni dogovor između asfalta i…

U Beogradu svi imaju mišljenje. To je najrasprostranjeniji gradski resurs. Ne traži dozvolu, ne plaća porez i ne zahteva proveru. Dovoljno je da postoji tema – i mišljenje je tu. Nekada se mišljenje gradilo. Čitalo se, slušalo, ćutalo, pa tek onda govorilo. Danas se mišljenje proizvodi. Brzo, efikasno i u velikim količinama. Kao beton. Grad…

Parkovi su se nekada čuvali i gledalo se da ih bude što više. Svako drvo imalo je svoje mesto, svaka travka svoju svrhu. Danas su odlučili da u park posade kontejnere. Ne one za smeće – to bi bar bilo pošteno. Ovi su moderni i služe nečemu. Svi znamo da će trajati kratko, koliko i…

Posekli su drveće da bi stavili saksije na trgove. Kažu – urednije je. Kontrolisanije. Drvo je nezgodno: raste gde hoće, pravi hlad bez dozvole, lišće pada mimo plana. Saksija je poslušna. Ima dimenzije, ima ivice, ima ugovor. Grad je tako prešao iz biologije u dekoraciju. Priroda je svedena na rekvizit. Hlad je postao dizajnerski element,…

Vlast se konsolidovala. Bar tako kažu saopštenja. Stabilna je, čvrsta, organizovana. Toliko stabilna da čim se negde najavi skup od tri građanina, u gradu nastaje logistički pokret čiji članovi kao da se spremaju da opljačkaju banku. Tri čoveka, jedna pištaljka i možda transparent. Dovoljno da dnevnice polete prema parku kao jato golubova koje je osetilo…

U Beogradu doktori su konačno postali javne ličnosti. Gledaju nas sa bilborda, nasmejani, osvetljeni, u belim mantilima koji izgledaju kao da nikada nisu videli čekaonicu. Privatna medicina je shvatila ono što je marketing odavno znao – zdravlje se danas oglašava. Ime, prezime, specijalnost, broj telefona. Sve jasno, sve dostupno. Doktor je tu, na raskrsnici, između…

Na Trg republike postavljen je sat. Ozbiljan gradski sat, namenjen da meri vreme jednog grada koji ionako stalno kasni. Međutim, ispostavilo se da sat ima jednu malu slabost – ne podnosi vodu. To je zanimljivo, jer u Beogradu sve mora da podnosi vodu: trotoari, podvožnjaci, političke izjave, pa i građani. Samo sat, izgleda, ima pravo…

U Beogradu vesti se ne prenose. One se pakuju. Svaka vijest je pažljivo filtrirana kroz kanal, font i broj fotografija. Dok naslov obećava revoluciju, članak govori o ceremoniji otvaranja i rečenici koja je već zastarela dok se štampa. Građanin gleda. Klikće. Deluje. Raspravlja. I oseća da učestvuje. A u stvarnosti, sve što se dogodilo –…

Beograd se ne prodaje odjednom. To bi bilo previše primetno. Grad se prodaje na rate, kao nameštaj iz kataloga: danas terasa, sutra parking, prekosutra komad parka. Građanin to vidi tek kad ograda već stoji. Juče je tu prolazio, danas stoji tabla: „Privatan posed“. Kao da je grad bio samo privremeno parkiran na tom mestu. Proces…