Ознака: Beogradske dame

1. strofaPotpis na papiru, belo oko mene,kažu: „Sad si zvanično ispod njegovog prezimena.“Čestitke, blicevi, čaše u vis,a ja učim novi potpis — ko da brišem stari list. Haljina duga, osmeh po planu,u ogledalu tražim sebe, ne mladu.Svi vide bajku, ja vidim cenu —koliko košta kad zaboraviš ženu u sebi, zbog tuđeg imenu. RefrenIspod tuđeg prezimenanekako sam postala tiša.Manje svoja, više „naša“,a sve manje ono što dišem. Ispod tuđeg prezimenanestane deo identiteta.Nije problem papir,nego kad sebe precrtaš zbog sveta. 2. strofaKažu: „Navikneš se, to je ljubav“,kažu: „Tako treba, to je red.“Al’…

Read More

1. strofaNa pola cigarete shvatimda više nemam šta da kažem.Dim ide pravo, ja pravo,a ti si negde između laži i „važi“. Grad svetli kao da je sve u redu,muzika udara u zid.Ti stojiš blizu, a daleko,isti osmeh, isti stari trik. RefrenNa pola cigareteprestala sam da te čekam.Nisi ti bio ljubav —više navika što me seče. Na pola cigareteugasila sam nas bez scene.Ti si hteo pola mene,a ja ne postojim u polu-vremenu. 2. strofaKažeš: „Smiri se, nije kraj“,a ja već mirna — predugo.Nisam ja od onih što mole,ja sam od onih…

Read More

1. strofaStojim ispred vrata, tišina u stanu,na stolu dve čaše, al’ nema plana.Reči smo potrošili pre nekoliko meseci,sad samo zidovi znaju šta ne smeš da mi kažeš. U ogledalu ne tražim odgovor,sve sam već videla ranije.Ti si mislio da ću zauvek čekati,ja sam već spakovala kajanje. RefrenLift ne ide nazad,kad krene — ide dole.Neke ljubavi ne traju,nego samo prestanu da bole. Lift ne ide nazad,nema dugmeta za pre.Ti si birao tišinu,ja sam birala sebe. 2. strofaHodnik miriše na kraj,na stvari koje se ne vraćaju.Telefon ćuti — ponos ti radi,a poruke…

Read More

1. strofa Tri minute pre taksijastojim u hodniku bez glasa.Kofer nije težak —teže je što sam ćutala previše puta. Na stolu ključevi i poruke stare,u ogledalu žena što više ne čeka.Ti spavaš mirno k’o da je normalnošto se ljubav seli bez konflikta. Refren Tri minute pre taksijasvaka istina dođe na red.Nisi me izgubio večeras —gubio si me godinama unazad, red po red. Tri minute pre taksijashvatiš ko si bio, ko ne.Ja nisam drama što ostaje,ja sam žena koja ode. 2. strofa Lift se spušta sporije nego inače,grad diše kroz staklo.Telefon…

Read More

1. strofaUvek sam brojala do deset,da ne kažem šta mislim naglas.Gutala reči da te ne zabole,a ti si gazio svaki moj glas. Bila sam „razumna“, „zrela“,uvek ta što spušta ton.A ti si navik’o da ti ćutim,da budem mir kad praviš lom. Pre-refrenE pa neću više tako,neću da budem tvoja tiha strana. RefrenNeću da budem fina,neću da budem tiha.Neću da ćutim kad me gaziš,nisam ti ja navika stara i tiha. Neću da budem dobra,dok ti igraš bez pravila.Ako ti smeta jaka žena —nađi slabiju, nisam ta. 2. strofaNisam rođena da klimam…

Read More

1. strofaDolaziš kad padne mrak,kad te život malo slomi.Kad ti druge zatvore vrata,setiš se da znaš gde sam — u kom stanu, na kom broju, u kom lomu. Navik’o si da te čekam,da sam uvek ista — mirna.Al’ ja nisam tvoja pauza,niti stanica usputna, niti tiha firma. RefrenNisam ti ja sigurnost,nisam plan B kad ti sve krene nizbrdo.Nisam ti ja luka kad oluja krene,pa da me zoveš samo kad je nevreme. Ja sam ili sve — ili ništa,ili biraj me, ili ne zovi više.Nisam ti ja sigurnost,ja sam izbor —…

Read More

1. strofaPotpisali papire u beloj sali,rek’o si: „Ovo je zauvek, mala.“Kvadrati, planovi, boja za zid,a između redova — tihi stid. Ključevi zveče k’o nova faza,a mi već ćutimo više nego na početku staza.Stan na kredit, srce na rate,računi stižu — a ljubav kasni, znate. RefrenStan na kredit, srce na rate,plaćali smo snove na mesečne plate.Ti si hteo mir, ja sam htela nas,a između toga — puk’o je glas. Stan na kredit, ljubav bez plana,ista adresa, al’ prazna strana.Kvadrati ostaju, nameštaj ćuti,a mi smo prvi iz tog doma — otišli. 2.…

Read More

1. strofaDva i sedamnaest — ekran mi svetli,pišem ti rečenice, pa ih brišem u sekundi.Treba da spavam, al’ navike su da se osećanje deli,prsti pamte put do tvog imena dok srce ludi. „Nedostaješ“ stoji, pa nestane,ponos spava kad srce poludi.Ti si poslednja misao koja me testira,al’ nisam više ona što moli i nudi. RefrenU 02:17 sve izgleda stvarno,svaka rana deluje fatalno.Al’ kad svane jutro i svetlo me preseče,ti si samo poruka što nikad neće da krene. Seen bez odgovora — tako si hteo,pola istine, pola ego.U 02:17 sam skoro slaba,al’…

Read More

1. strofaJutro bez drame, bez glasa,bez tvog peškira na vratima.Kupatilo isto miriše,samo je vazduh da se lakše diše. Na polici prazno mesto,ništa veliko — sitnica, kažu.Ali nekad su sitnice tešto najglasnije pokažu. RefrenJedna četkica manje,toliko od nas je ostalo.Nema svađe, nema scene,samo „dobro je“ što je postalo „gotovo“. Jedna četkica manje,jedna navika tiše.Neke ljubavi ne puknu glasno —samo se sklone i nestanu više. 2. strofaNe brojim više poruke,ne čekam da se setiš.Shvatila sam — kad moraš da moliš,to više nije ljubav, to je kredit. Tvoje stvari stale su u kesu,moje…

Read More

Postoje naslovi koji te ne puštaju.Ne zato što su savršeni, već zato što te teraju da osetiš sve odjednom: smeh, tugu, nostalgične momente i malu spoznaju o sebi. Ovo su moji favoriti — i mala priča zašto ih volim. 1. Serija „Fleabag“ Ova serija me naterala da se smejem glasno u kafiću… i da se zamislim o sopstvenim neusklađenim životima.Pouka: ponekad humor i tuga idu ruku pod ruku, a iskrenost je najlepša forma hrabrosti. 2. Knjiga „Normal People“ – Sally Rooney Svaki pasus ove knjige me je terao da dišem…

Read More

Najduže nisam bila ljuta na njega.Bila sam ljuta na sebe. Na to što sam ostala.Što sam razumela.Što sam verovala da će „uskoro“ postati „sada“. Oprostiti sebi je došlo kasnije. Mnogo kasnije. 1. Oprostila sam sebi što sam ostala duže nego što sam trebala Nisam bila slaba.Bila sam zaljubljena. Verovala sam u potencijal, u priču koja još „samo što nije“.Danas znam: ostajanje nije uvek greška — ponekad je samo način da naučiš granicu sopstvene izdržljivosti. 2. Oprostila sam sebi što sam ga branila pred drugima Koliko puta sam rekla:„Ma on je…

Read More

Bio je običan dan.Ništa posebno se nije desilo. Nije stigla poruka, nije zazvonio telefon. Ali u tom običnom trenutku sam osetila nešto novo: mir. Trenutak spoznaje Sedela sam na klupi u parku, gledala prolaznike i pomislila:„Ne čekam više ništa od njega. Ne razmišljam o tome šta je rekao, šta nije rekao, zašto nije bilo kako sam želela.“ To je bio trenutak kada sam shvatila:krenula sam dalje. Bez dramatičnih scena, bez „aha!“ trenutka.Samo tiha, unutrašnja potvrda: slobodna sam od iščekivanja koje me je držalo u mestu. Kako sam došla do toga…

Read More

Najglasnija stvar posle raskida nije bio bol.Bila je tišina. Ne ona dramatična, filmska.Nego obična. Svakodnevna.Tišina u kojoj više nema poruka koje proveravaš bez razmišljanja.Nema imena koje se pojavljuje na ekranu.Nema „šta radiš?“ koje prekida veče. U početku, ta tišina je bolela više nego svađa. Prvih dana: tišina kao praznina Navikneš se na prisustvo.Čak i kad nije bilo lepo, bilo je poznato. Tišina te tada tera da posegneš za telefonom.Da napišeš nešto što nemaš kome da pošalješ.Da shvatiš koliko si se navikla da neko bude tu — makar polovično. I tada…

Read More

Raskid se ne desi onog dana kada kažete „gotovo“.On se desi kasnije.U tišini.U malim, običnim trenucima kada shvatiš da više ne čekaš poruku koja nikad nije ni dolazila redovno. Tek tada počinju prava shvatanja. 1. Nisam bila „previše“ — bila sam samo sa pogrešnom osobom Godinama sam smanjivala sebe.Reči, potrebe, pitanja.Učila sam da ne tražim previše, da ne očekujem, da ne budem zahtevna. Posle raskida sam shvatila:nije problem što sam tražila bliskost.Problem je bio što sam je tražila tamo gde je nije bilo. 2. Ljubav ne bi trebalo da izgleda…

Read More

Sve je počelo kao šala.Poruka u DM-u, koja je trebalo da bude smešna:„Ako se usudim da te pozovem na kafu, da li ćeš se smejati ili pobeci?“ Nasmejala sam se. Odgovorila šalim:„Ako pobegneš ti, obećavam da neću plakati.“ I eto nas — sledeće subote, kafeterija, sto za dvoje, a ja razmišljam: „Ovo nije ozbiljno, zar ne?“ Prvi trenutak nesigurnosti On se pojavio sa osmehom i buketom… maramica za nos.„Ups, alergije,“ rekao je, smešeći se. Do tog trenutka sam mislila: ovo je šala.Do tog trenutka sam se smejala, ali sada je…

Read More

Postoje ljudi u životu koji nas očaraju… i nestanu.Koji nas privuku, ali nikada ne budu „na dohvat ruke“.Koji nas gledaju iz daljine, smeše se, šalju poruke — ali nikada ne daju sve. I onda se pitaš: zašto? 1. Tajanstveni ljudi uvek izgledaju zanimljivije Dostupnost je dosadna.Ne dostupnost je izazov.I instinktivno mislimo: Ako nije lako, mora da je vredno. Problem?Ne vredno znači da je kvalitetan – već samo da je teško dostupan.Naše srce ponekad miješa misteriju sa privlačnošću. 2. Mi volimo ono što ne možemo imati Psihologija kaže: nedostupno je poželjno.…

Read More

Postoji ta jedna priča koju svi imamo.Prvi dejt koji nije bio romantičan, filmski, ni „onaj pravi“.Bio je — katastrofa. Ne u smislu apokalipse, nego u onom tihom, neprijatnom, „hoću kući ali je prerano“ smislu. Kako sve počinje: očekivanja vs. realnost Dopisivanje je trajalo danima.Smeh u DM-ovima. Emoji na pravim mestima.I rečenica koja sve pokvari unapred:„Uživo sam još bolji/a.“ Naravno da nismo. Ja sam obukla nešto što nikada ne nosim.On je kasnio.Konobar nas je pitao: „Zajedno ili odvojeno?“I već tada je bilo jasno — ovo neće biti ljubavna priča za prepričavanje…

Read More