Ознака: Beogradske dame

Da, zavoleo sam je —baš onda kad je vazduh nestao iz mog glasa,a ja sam želeo da joj kažem sve najmekše što srce zna da iznese,ali reči su mi ostale vezane u grudima. Da, zavoleo sam je —u onom kratkom pogledu gde sam ugledaoi svoje snove,i njene,i one naše, one što se rode samo kad se dvojeu isto vreme malo i nasmeše, malo i uplaše. Da, zavoleo sam je —ne zbog brzine kojom je srce odjednom počelo da juri,već zato što poslije njenisam umeo da vidim ništa drugo,ni svet, ni…

Da zavoleo sam je! I to baš u onom trenutku kada do daha nisam moga doći, a hteo sam joj mnogo toga nežnog reći. Da zavoleo sam je! I to baš u onom trenu kada sam u njenom pogledu video sve moje sne, čak i njene gde su zajedno naše ruke dve. Da zavoleo sam je! Ne zbog brzih otkucaj srca koje umiriti nisam hteo, već što osim nje nisam ništa videti nisam znao. Autor: Aleksandar od Beograda

Svoje dnevne grehove ubacuješ u moje džepove. Čuvam ih ko ljubav da mi poklanjaš, a od mene to i dobijaš. Zamegljen oči kao od mraza, sve se nadam da je to samo faza. Najteže je sakriti svoju bol, jer ona ne čuje naređenje STOJ. Gde ti nosiš svoju bol? Oči tvoje ne pokazuju stid. Udara bol u srce jer ono nema zid. Hteo bih biti jak Ali ja samo jedan vidim znak. Možda je kriješ u dlanovima i kada ja pakujem kofere i razmišljam o gradovima. Gde ti kriješ bol?…

Ostavljao sam ti pesme na tremu, a ti meni maramicu vezenu kada Skadarlijom prođeš. Maramice tajnama ispletene, dal’ mene ljubiš ili samo pesme. U tvome društvu uvek neka dama koja abrove rado prenese, ali ni jedan iz tvoga srca do mene nedođe. Stisnem šaku od bola, a onda naručim jednu kada muzika krene, pa se nadam da će tako bol da prođe. Muzičari sviraju nekima balade, a nekima popularane pesme sa maskarade. Veselo se nastavi jer neko oglasi da se ženi. Kada pesma napravi pauzu neko upita: -Ko je mlada?…

Jedna od noću u Beogradu koja te vodi samo na jedno mesto gde ćeš se osetiti delom Beograda. Da sam živeo u nekadašnjem Beogradu verovatno bih prošao i Balkanskom ulicom gde su se u kafanama uglavnom okupljali oficiri nižeg ranga koji su tražili posebnu vrstu provoda. Prošao bih kako bih video da li koji kraljev ađutant nije tu zalutao, pa da neki novi trač po Beogradskoj varoši proširim. Najbolji su tračevi o izlasku na dvoboj gde je u priči uvek bila neka glumica Narodnog pozorišta. I tada bi posle Balkanske ulice…

Nekoliko godina nakon Velikog rata ( Prvog svetskog rata ) gospodin A.A voleo je da provodi dane u Skadarliji menjajući i po nekoliko kafana za jedan dan. Veoma imućan , ali svoje bogatstvo je stekao zahvljujući starijem bratu koji je i dalje vodio glavnu reč u firmi i u porodici. Prolazile su nedelje ali gospodina A.A nije bilo u Skadarliji, pa su se ostala gospoda zabrinula šta se dešava sa njihovim mladim prijateljem koji je uvek jedva čekao da sedne za sto i izrecituje koju pesmu kao pravi boem. Malo…

Prođeš svaki dan Skadarlijskom kaldrmom ni u sto mi ne pogledaš.Kada htedoh nešto reći, ti mi već pobegneš. Opet si prošla, a ja te upita da li si skoro vezla. Čudno me pogledaš. Svoj pogled ispod šešira sakriješ i nastaviš kadrmom hodati. Čekao sam te pogledom i sledećeg dana, a kada si prošla pokazivao sam ti rukama da li vezeš. Ti se blago nasmeja i opet nastaviš dalje. Posle trećeg dana prišla si mi za sto i pitala me šta mi to znači da li vezeš? Ponudio sam te da…

Koliko može biti duboka tama kada pomisliš da samo jedna osoba , da samo jedan svet, da samo jedan život je izgrađen na priči koju smo u svojoj mašti ispričali. Pomisliš da ceo svet i život je izgrađen oko te osobe, a onda sve se u jednom treptaju se nađe kao bol u srcu. Sva iluzija o idealnosti ispričana u trenucima samoće i nekih pokradenih delova knjiga, serija ili filmova ugrađena u moju priču, kako bih je samo sebi prikazala kao idealnu. Kada bol u srcu prođe i prava priče…

U boema ljubav samo jednom zakuca i „otvori vrata“ slobodnih misli u kojima svaka reč je vezana za lepotu nekog trena. Svaki boem žmuri jer mu oči kvare misli koji njenu lepotu iz njenog glasa pretaču u niz smišljenih reči. Kada boem pogleda ,on njen pogled želi opisati a zatim njenu kosu, jer lepotu njenog lica želi sakriti i čuvati je kao tajnu. Ako vidite boema kome je čaša stalno puna, to je boem koji pati i neželi videti dno.Videti dno je videti kraj jednih pesama koje je samo za…

Nestali su kažu boemi jer ni pesama za beogradske dame više nema. Možda boema ima ali ni jedna dama još kod njih nije probudila neke reči za pesme. Prazne salvete bez stihova, prazne čaše bez bola, samo jedno piće a onda nazad do kola je ono što sada vide konobari iz Skadarlije. Priča novih navodno nema, a stare se ponavljaju u nadi da će inspirisati nove. Beogradski boem novu je napisao: Prođeš svaki dan Skadarlijskom kaldrmom ni u sto mi nepogledaš.Kada htedoh nešto reći ti mi već nestade među hiljade…