Категорија: BEOGRADSKE PRIČE

Dvoboj Miloša Crnjanskog i Tadije Sondermajera na Vršačkom bregu 1926. godine nije bio sukob dva čoveka, već sudar dva sveta koja su tada oblikovala novu Kraljevinu: sveta reči i sveta tehnike, sveta unutrašnjih lomova i spoljašnjih pobeda. Bio je to događaj bez publike, ali sa jakim odjekom – jer je u sebi nosio pitanje koje je tada još imalo težinu: šta znači čast u vremenu posle velikog rata? Crnjanski je u to vreme već nosio reputaciju nemirnog duha. Ratnik koji je preživeo frontove, ali iz njih izašao bez iluzija. Njegova…

Read More

Skadarlija nije samo ulica. Ona je, kako su govorili stari boemi, „slučajno presvučena kafanskim kostimom“, a u stvari je bila i ostala mala pozornica na kojoj Beograd igra svoju najnepretenciozniju, najiskreniju predstavu. Dok su druge gradske ulice merile vreme: tramvajima, poslovima i rokovima — Skadarlija je merila ljude: njihov smeh, glas, ljubav, tugu i neponovljivi način da od jednoga dana naprave legendu. Bilo je trenutaka kada se činilo da se u Skadarliji ne dešava ništa — a onda bi neko u kafani izgovorio rečenicu koja postane večna. Nekad je to…

Read More

Urbana legenda, narodno predanje i zaboravljena strana gradskog mračnog folklora Vampiri se u Srbiji obično vezuju za Istočnu Srbiju, Zarožje, Kisiljevo i prostore oko Timočke krajine. Međutim, Beograd — stari, ratovima razaran grad, sa grobljima koja su menjala mesta, sa varošima koje su nestajale pod novim ulicama — ima svoj sopstveni mali mitološki svet vampira. Nisu brojni kao u selima, ali su ostavili trag u zapisima, predanjima i pričama koje su se u Beogradu prepričavale vekovima. U 18. veku, dok je Beograd bio podeljen između Beogradske varoši i turskog grada…

Read More

Beograd ima svoje tihe godišnjice. One koje ne obeležava vatrometom niti ceremonijama, ali ih pamti po promenama koje su zauvek oblikovale njegov ritam. Na današnji dan, pre više decenija, otvorena su tri mesta koja su postala deo svakodnevnog pulsa grada: Most Gazela, Terazijski tunel i prvi beogradski dragstor koji je radio 24 sata dnevno. Ovi događaji, iako svako u svojoj oblasti, uticali su na to kako Beograd diše, kako putuje, gde se žuri i gde se – kad sve drugo utihne – pronađe svetlo koje radi celu noć. Most Gazela…

Read More

Teatar na Đumruku predstavlja jedno od najranijih pozorišnih središta u Beogradu i važnu preteču kasnijeg profesionalnog pozorišnog života u Srbiji. Delovao je oko 1841. godine u zgradi beogradske carinarnice (đumruka), po kojoj je i dobio ime, i smatra se jednim od prvih prostora u gradu gde su se redovno izvodile pozorišne predstave. „Počnite vi, ja ću se snaći!“ Jedan od najpoznatijih događaja odnosi se na glumca-amatera koji je pred samu predstavu zaboravio svoj tekst.Predstava je bila rasprodata, knežev sekretar prisutan, a panika ogromna.Glumac je izašao na scenu i rekao kolegi…

Read More

Drugi deo: 1915–1916**(Zabeleške kaplara Milana J., 20 godina, četa „Ruzmarini“) Opet su došli. Ovog puta ne samo Austrijanci — već i Nemačka i Bugarska. Oficiri govore tiho, ali znaju svi: ovo je najteži trenutak koji je Srbija videla. Od moje stare čete ostalo nas je jedanaest. Dobili smo pojačanje, ali su to deca mlađa od nas godinu dana, pa opet — sada mi izgledaju kao klinci iz školskog dvorišta.Setim se sebe od prošle godine i ne mogu da verujem koliko se čovek promeni kad preživi Mačkov kamen. Stigla je naredba:…

Read More

Prvi deo: Avgust–decembar 1914.(Zabeleške kaplara Milana J., 19 godina, „Ruzmarini“) Primili su nas u školu rezervnih oficira. Kažu da je obuka skraćena na nekoliko dana. Niko to ne kaže naglas, ali jasno je zašto: oficira nema. Oni što su vodili protiv Turaka i Bugara mahom su pali ili su u bolnicama.Mi — studenti — popunjavamo praznine. Majka mi je dala mali metar ruzmarina da nosim u bluzama odore. „Za sreću“, kaže. Nas iz Beograda i bliže okoline tako i zovu — Ruzmarini. Konačno smo sređeni u čete. Šest ih je:…

Read More

Sulejman i trinaest šatora Sulejman postavi trinaest šatora.U prvim šatorima — kupljena raja,jede, pije, hvali ime sultanovo,jer tako se valja. U drugim šatorima, malo odmaknutim,janjičari sede, u dukate se ogrću,pričaju o krvi, o bojevima,o sabljama što pamte imena. U trećijem šatoru — oružje teško,sabljama i puškama postelja prostira,svaka čeka ruku što naređuje,svaka zna ime onog koga će da sretne. A iza njih, gde ni vetar ne sme,šatori prazni, straža bez lica,zvuk bubnja što udara samo srce noći. I tek na kraju — šator Sulejmanov,od svile i straha satkan,u njemu tišina,…

Read More

Jutro je bilo bez boje.Nebo sivo, zemlja mokra, a između njih — čovek koji se vraća.Išao je polako, s ranjem na ramenu, sa koracima koji su više pamtili nego išli.Zvao se Ilija.Posle četiri godine rata, četiri zime bez ognjišta, četiri leta bez roda, konačno je video brdo iznad svog sela. Miris dima dopirao je s druge strane doline. Nije znao da li je to dim iz kuće ili dim iz sećanja.Zastao je.Kraj puta, u travi, ležao je zarđali bajonet, napola u zemlji. Pogledao ga je kratko, pa ga ostavio gde…

Read More

Uvod Svaka sličnost sa stvarnošću je stvar percepcije. Sve što sledi nije direktan zapis događaja, ali je događaj zapis istorije. Beograd je noću težak i tih, sa svetlima koja trepere kroz kišu i oblake dima sa ulica. Grad diše kao živo biće, ali u njegovim uglovima vlada tišina koja pritiska. Svaka zgrada, svaki ekran, svaka kamera čuva svoj sloj moći. U ovom prostoru, gde je pažnja uvek na nekom, a kontrola je valuta, pojavljuje se novinar. Nosi mikrofon kao produžetak volje, oči sve prate i beleže. Svaka rečenica koju izgovori…

Read More

U logoru kraj mora, jutra su bila bleda i slana.Talasi su tukli o obalu, a miris algi mešao se s mirisom znoja i gvožđa.Srbija je sada daleko, ali nije nestala. Živela je u svakoj reči, u svakom dahu, u svakoj tišini između pucnjeva. Vojnik Marko sedeo je na sanduku od municije, naslonjen na bajonet. Na kolenima mu — stari notes, poderan i zamazan. Pisao je već peto pismo. Nijedno nije poslao. „Draga moja Mileno,Ovde je sve modro i tiho. More diše kao čovek. Uveče se čuje kako stenje, kao da…

Read More

Noć je bila tiha, hladna, i prepuna šuma reke.Drina je tekla sporo, kao da i sama sluša ono što se s obe strane odvija. Po mesečini je izgledala kao sablja — tanka, blistava, spremna da preseče zemlju na dvoje. Na srpskoj obali, vojnik Jovan stražario je kraj vlažnog rova.Bio je iz Ljubovije. Znao je svaki kamen i svaki oblak iznad te reke. Znao je gde voda menja boju, gde se jata riba skupljaju, gde se čuju čaplje ujutru.Sad mu je sve to izgledalo tuđe.Isti pejzaž, a druga duša. Sa druge…

Read More

Sneg se mešao s blatom, a blato s krvlju. I nije se više znalo gde prestaje zemlja, a gde počinje čovek.Kolubara je tekla mutno, otežalo, kao da i sama nosi na sebi teret svega što je tih dana videla. U rovovima, tišina je bila teža od topovske grmljavine. Svaki vojnik znao je da će sledeći dan možda biti poslednji, ali niko o tome nije govorio. Ćutanje je postalo navika, kao molitva bez reči. Petar, vodnik iz sela pod Bukuljom, sedeo je kraj improvizovanog krsta načinjenog od dve grančice. U zemlji…

Read More

Magla se valjala niz planinu kao dim iz ugašene lule. Jutro se rađalo s mukom, kao da i samo zazire od onoga što će tog dana videti. Vojnici su ćutke sedeli kraj blatnjavih rovova, čisteći puške i misli. Negde u dolini, top je udario tromo i duboko, kao da je srce zemlje progovorilo. — Gospodine majore, — tiho reče potporučnik dok mu je para disanja nestajala u magli, — Austro-ugari nas u pojedinim dolinama gone nazad. Kažu da im stižu nove čete. Prejaki su udari. Major, krupan i uspravan i…

Read More