Mleka ima.Mleko od domaćina teče u potocima — ali nekim drugim ulicama. Na rafovima stoji lepo upakovano neko mleko.Ima etiketu, ima rok, ima osmeh na ambalaži. Domaće mleko ima kravu.Ovo sa rafova ima marketing. Dobro jutro, Beograde.Ako ne znaš odakle je mleko — verovatno je stiglo tačno tamo gde treba. Aleksandar od Beograda
Read More
Ne brinite zbog Akva parka. Turiste ionako više ne vodimo tamo gde ima vode, nego tamo gde ima samo obećanja. A obećanja je puna „Leva obala“. Kanal park – jedina atrakcija u Evropi u kojoj obećanja glume infrastrukturu, a infrastruktura glumi da će doći. Atrakcija, da se razumemo, nije ono što negde ima. Atrakcija je ono čega nigde nema. Zato Pariz ima Ajfelovu kulu, Rim Koloseum, a Beograd ima obećanje. Mi smo jedini grad na svetu koji je uspeo da obećanje podigne na nivo urbanog pejzaža. Kod nas se ne…
Read More
Investitor je domaći po dokumentima, a strani po ponašanju.Istoriju ne poznaje — ruši je.Komšiju ne vidi — zaklanja ga. Investitor ne pita šta je ovde bilo.Pita koliko može da stane. On ne gradi zgrade.On podiže ogledala za sopstveni ego. Grad za njega nije zajednica, već prilika.Ulica nije prostor, već prepreka.Čovek nije komšija, već smetnja. Dobro jutro, Beograde!Ako se ne prepoznaješ u svom kraju — znači da je investitor već bio tu. Aleksandar od Beograda Investitor voli grad.Naročito onaj deo koji još nije njegov. Komšije su prolazne.Zgrada je trajna.Bar dok se…
Read More
Mi imamo dobre bašte. Neki sade paradajz, a izraste marihuana. Neki krenu sa kornisonima, a završe sa tonama čudnih biljki ko da su došla sa Jamajke. Cela zimnica nam ode u duvanje – i ne, nisu krivi baštovani. Nego, izgleda, neko im je podmetnuo loše seme. Ako se posle jedenja zimnice ili salate osećate „čudno“, verovatno je domaće, a ono iz uvoza ide u tonima. Dobro jutro, Beograde! Pazite kako zalivate cveće, jer možda izraste neka čudna biljka. Posebno pazite šta je u tegli kada kupujete zimnicu. Aleksandar od Beograda
Read More
Dobro jutro, Beograde. U ovom gradu istorijske zgrade prolaze isto što i građani kod lekara. Ne ruše ih odmah. Vode ih od šaltera do šaltera. Od komisije do komisije. Od ispitivanja do ispitivanja. Dok same ne izdahnu. Zgrada dođe na pregled – fasada otpada, krov prokišnjava, temelji stenju. Ali dijagnoza se ne daje. Fali još jedan papir. Još jedno mišljenje. Još jedan elaborat. Vratite se sledećeg meseca. Ako preživite zimu. Ako se uruši – niko nije kriv. Prošla je proceduru. Bila je u sistemu. Čekala je red. Kao i građani.…
Read More
Beograd više nije grad, Beograd je algoritam. Ne živi se u njemu, već se skroluje kroz njega. Ulice se pojavljuju u feedu bez najave, nestaju bez objašnjenja, a ti se stalno pitaš zašto ti je baš ova rupa ponovo iskočila. Turisti hodaju sa telefonima ispred lica, snimaju haos u realnom vremenu i misle da je to autentično iskustvo. Stanari ne snimaju ništa – oni su već botovi. Automatski obilaze radove, automatski psuju, automatski kasne. Nema emocije, samo navika. Svaki događaj je trending topic na tri sata. Protest, otvaranje, zatvaranje, obećanje.…
Read More
U Beogradu, saobraćaj nije samo sredstvo kretanja – to je životna škola, filozofija i test strpljenja u jednom. Svaki crveni semafor je meditacija, svaki čep je introspektivni seminar, a svaki prolazak kroz raskrsnicu – egzistencijalna odluka. U Beogradu, saobraćaj nas uči jednom: život je haotičan, pravila su fleksibilna, a cilj je… stignuti gde i kako se stigne. I ako misliš da razumeš, sačekaj sledeću raskrsnicu – pa vidi ponovo. Aleksandar od Beograda
Read More
Došli su ti gosti, veseli, sa mapom i planom da obiđu Beograd. I odmah, prvi šok: ulica bez trotoara, semafor koji menja pravila po ličnom nahođenju, biciklista koji ide kontra, a ti mu mašeš da prođe jer je “normalno”. Kako objasniti da je ovo normalno? Pa, ovako: Dakle, gosti polako prihvataju: Beograd je grad u kojem se čudno ponašanje tretira kao norma, a normalno ponašanje kao izuzetak. I kad odu, pričaju prijateljima: “Bio je haos, ali sve je normalno.” Dobro jutro Beograde! Aleksandar od Beograda
Read More
Dobro jutro, Beograde. Danas obilazimo najlepša mesta koja više ne postoje, ali se i dalje uredno pominju u razgovorima, sećanjima i rečenici: “E, nekad je ovde bilo…” Ovde je nekad bio park. Sad je investicija. Drveće je pravilo hlad, danas hlad pravi render. Tu je bila terasa s pogledom na reku – sada je pogled na ogradu s natpisom “uskoro”. Uskoro traje već godinama, ali to je ovde prihvaćena vremenska jedinica. Nekad si znao gde izlaziš, gde sediš, gde ćutiš. Danas znaš samo gde je bilo. Grad se seća umesto…
Read More
Beograd je jedini grad u kome vreme na semaforu nije čekanje, već turistička prilika. Dok crveno traje, imaš sasvim dovoljno vremena da obiđeš okolinu, razmisliš o životu i preispitaš rutu kojom si krenuo. Na prvom semaforu možeš da upoznaš trojicu ljudi koji su krenuli pre tebe i još uvek stoje tu. Razmeniš iskustva, saznaš ko je za koga glasao, ko se pokajao i ko više ne veruje u zeleno svetlo. Na drugom stigneš da popiješ kafu “za poneti”, koja se do zelenog već ohladi – ali to je lokalni običaj.…
Read More
Beograd već godinama funkcioniše kao rijaliti program u kome niko ne priznaje da učestvuje, ali svi znaju pravila. Kamere nisu vidljive, ali osećaj da te neko stalno gleda – jeste. Scenografija se menja bez najave, učesnici se smenjuju, a scenario se nikad ne čita unapred. Svaka opština je posebna epizoda. U jednoj se svađaju oko parkinga, u drugoj oko betona, u trećoj oko sećanja. Skupština grada je centralna kuća – tamo se viče, prekida, izbacuje, ali nikad ne izlazi. Eliminacija ne postoji. Samo povratak u sledećoj sezoni, sa istim rečenicama…
Read More
Jutros u Beogradu saobraćaj reguliše policija sa višim ciljem – da se građani oslobode iluzije pravca. Ruke se podižu odlučno, zviždaljke sviraju samouvereno, ali put kojim kreneš nema nikakve veze s onim kojim ćeš završiti. Levo znači nazad, pravo znači kružno, a desno je filozofsko pitanje. Vozači stoje, gledaju u policajca i shvataju da ne prisustvuju regulaciji, već performansu. Pešaci prelaze ulicu iz čiste radoznalosti. Autobusi menjaju trase iz ličnog uverenja. Taksi vozači se krste, ali voze dalje – navikli su na metafore. Cilj nije da stigneš. Cilj je da…
Read More
Pogledaš u drugi grad i vidiš – grudve su uhapšene. Država je procenila da sneg ugrožava ustavni poredak. Pre toga je hapsila pesto sos, pa je jasno: nije problem nasilje, kriminal ili korupcija — problem je sve što ne može da se kontroliše, pa makar se topilo na dlanu. Ovo više nije karikatura vlasti, ovo je njen radni model. Represija prema sitnom, popustljivost prema krupnom. Policija trči za grudvama, dok milioni mirno klize u džepove podobnih. Država je snažna samo kada treba da disciplinuje građane, a nemoćna kada treba da…
Read More
Svi gradovi imaju gradonačelnike, zamenike, menadžere i administraciju koja piše izveštaje, donosi odluke, i stalno nešto „popravlja“. Beograd? On je oslobođen svega. On sam odlučuje, sam ruši, sam gradi, a ponekad i sam zaboravi šta je počeo. U Beogradu, asfalt traje dok ne odluči da postane rupa. Odluka brzo bude donešena. Jutros je, recimo, asfalt odjednom nestao – neki kažu da je „samo malo odmorio“ jer je postavljen baš pre neki dan, pa je rešio da se odmor. Rupa će možda dobiti i status kulturne baštine jer je dovoljno velika…
Read More
Kada sneg zaveje grad, mi ne pitamo da li će biti kolapsa — pitamo samo ko će prvi da pošalje saopštenje. Ovoga puta „saznali smo“ da gradske službe rade po hibridnom modelu: malo na terenu, a mnogo od kuće. Tačnije — na terenu su saopštenja, a kod kuće je stvarni rad. Sneg je pao iznenada, kao i svake godine. Niko ga nije očekivao, osim prognoze, kalendara i iskustva. Grad je, po ustaljenoj proceduri, reagovao odlučno: čekanjem. Jer zašto čistiti sneg kada postoji nada da će se sam predomisliti i nestati?…
Read More
Nekada je neko bio vuk, danas kaže da je ptica. Gleda u visine, priča o letu, slobodi i horizontima. Možda bi, pre nego što poleti, ipak trebalo da se upozna sa još nekim životinjama. Na primer sa lisicama. Kod nas se sneg čisti najbrže na svetu. Imamo najvrednije radnike. Nekad se uklanja lopatama, nekad izjavama, a nekad letnjim snimcima sa ulica. Vredne i efikasne ljude valjalo bi usmeriti i na druga ekspresna čišćenja. Usmerimo vredne ljude jer im niko dao pravu adresu. Dobro jutro, Beograde! Aleksandar od Beograda
Read More
Neki su se jutros probudili i, zatekavši sneg na ulicama, ostali u neverici. Ne brinite, niste jedini – gradske službe su imale potpuno isti izraz lica. Izgleda da ni oni nisu očekivali da zima stigne bez prethodnog obaveštenja. Navodno će se žaliti predsedniku jer „nisu dobili mejl“. Grudve su letele ispred Skupštine, dok su diktatorski mediji pomno pratili situaciju i spremno očekivali atentat na instituciju. Na njihovu žalost, građani su bili okrenuti sebi – institucijama će se posvetiti kada počnu da rade. Dobro jutro, Beograde! Aleksandar od Beograda
Read More
Drugi dan posle Nove godine. Vreme kad se i čaše od vinjaka stide same sebe, a savest pokušava da se seti gde je bila sinoć. Kažu – danas bi svi trebalo da su trezni. Izvinite, ali i trezni ćete videti isto ono što ste gledali i pre Nove godine. Oni koji su, po navici i potrebi za gradom kakav pamtimo, prošetali Ulicom otvorenog srca, videli su nešto dragoceno: trag kontinuiteta. Nije bilo buke za pamćenje, ni spektakla za prepričavanje, ali je bilo onog beogradskog minimuma – osmeha, susreta i osećaja…
Read More
Još jedna godina je iza nas. Nije bila laka, ali smo i nju nekako pregurali — kao i sve prethodne. Uz osmeh kad ga imamo, uz inat kad nam ponestane snage. U ponoć smo se zagrlili, pomislili lepe želje i obećali sebi da ćemo bar malo sporije, ali iskrenije dalje.Neka nam Nova godina donese više mira u glavama,više smeha po stanovima i kafanama,i više onih malih radosti koje ne staju u naslove, ali staju u dan. Neka nam Nova godina bude bar malo normalnija nego što izgleda na vestima,sa manje…
Read More
I kriminalci su dočekali svoju Novu godinu. Nije poznato još da li čekaju Deda Mraza da ga opljačkaju ili da ga vrbuju za kampanju. Nekada su vrebali iz mraka, danas su pod reflektorima. Nekada su bežali od zakona, danas drže govore i više od 400 puta. Jer sve što je političko, to je po definiciji – legalno, makar delovalo sumnjivo, glasno i sa bine. U starom Beogradu kriminal je imao stid: kapuljaču, noć i krivinu za bekstvo. U novom Beogradu ima akreditaciju, dnevnicu i direktan prenos. Nekad se kralo tiho,…
Read More