Категорија: Beogradsko pero

Svi zahtevi će biti prihvaćeni, ali neće da može. Navodno su vodili pregovori oko održavanja izbora i načina na koji će se oni spovoditi kako ne bi ništa bilo upitno, kao što je bilo, i dogovorili su se da se ništa nisu dogovorili što je i bilo očekivano. I šta sada? Pa, ništa. Vlast će reći kako su oni navodno hteli dijalog, i kako će se i pored toga truditi da u narednom periodu poboljšaju uslove za održavanje izbora, i već sve što smo čuli i videli u prethodnim periodima…

Svi su kao čekali na izveštaj za koji su unapred znali već njegovu sadržinu i čak način na koji će sve to biti napisano. Izveštaj ODIHR-a je kao i svaki stručni izveštaj iz EU koji se trudi da bude politički korektan i da se ne zamera ni jednoj političkoj strani previše. Kao kada izađe neko iz EU i kaže „Zamolio bih sve strane da se vrate pregovaračkom procesu i da umanje tenzije“ i ako svi znamo da je za „tenzije“ kriva jedna ili druga strana. Ja volim te izveštaje da…

Prve samouslužne kase (self kase) u Beograd su došle 2011. godine, a prve u Srbiji počele su sa radom godinu dana pre u Novom Sadu. Trebalo je skoro deceniju, pa da se njihova primena proširi i na ostale prodavnice ili markete u Srbiji. Danas self kase, zaposleni u marketima zovu „humanitarne kase“. Humanitarne kase je sarkastični naziv jer ima slučajeva gde neku potrošači skeniraju samo jedan deo artikala od onih kojim se realno nalazi u korpi ili kolicima. Neki marketi beleže čak i povećane manjkove što dovode u vezu sa…

Šta ima na izborima? Hvala na pitanju! U suštini nema ništa i sve je ko i na svakim izborima. Sve se zaboravilo – kao. U doktorskim dozama po koja tema, tek koliko da se ostave problemi ispod tepiha i nametnu nove koje nekima i odgovaraju. Naravno, svi slušaju doktora i uzimaju redovne doze tema ali ono što je problem je što su te doze prepisane za nekog drugog. Vikali su svi pobeđujemo u gradu, a sada je već mrtva trka. Lepo sam više puta rekao nemoj da na startu vičeš…

Svakim mesecom, a neki bi rekli i danom, odlazi se sve dalje i dalje i to ne u budućnst nego nam neki vraćaju prošlost. Od nacističke marketinške doktrine u četiri tačke, i onoga sve između, a sada i do nacističke uniforme. Kaže provokacija? Nije provokacija već zastupanje ideje koja je, pogotovo na ovim prostorima, toliko zla donelo i odnelo priliku da ćerke i sinovi upoznaju majke i očeve, da očevi i majke vide svoju decu kao odrasle i da bake i deke zagrle svoje unuke. Provokacija? Nije provokacija već stav.…

Počela je izborna trka gde svi pričaju nešto i potpisuju nešto što bi trebalo da bude nešto. Iz tog nešto trenalo bi da rukovode vešto pričom kako će za jedno 5 godina biti veće plate, koje i da se danas daju ne bi mogle da nas dovedu ni do nule na našem ličnom računu. Međutim, neki nude popuste na avione jer jedva da možete skupiti da odete i do aerodroma i to možda onoga dana kada vam legne plata ili penzija. Plata koja jedva pokriva račune ali statistički gledano oni…

Strategija za izbore je u pripremi sa jedne i sa druge strane. Već sada se mogu videti neki obrisi kako će to izgledati, a da li naivnost nije za odrasle tek ćemo videti. Opozicija ili ti proevropska ići će u jednoj koloni, a sa druge strane vladajuća partija priprema nekoliko kolona od strane svojih koalicionih partnera i od onih koji to navodno nisu. U prevodu znači da će oni koji su navodno protiv vlasti provocirati u izjavama proevropsku opoziciju kako bi aktuelna vlast rekla: „Eto, njima je samo do vlasti“…

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović danas su u Palati Srbija pojeli sendvič s parizerom, majonezom i jogurtom. Prema rečima predsednika taj račun ih je zneo 585 dinara. Znači da je po osobi taj račun 195 dinara. Predsednik i ministar hteli su da pokažu da i oni mogu da jedu parizer koji je na sniženju od danas kao i još nekoliko proizvoda u maloprodaji. Pošto smo finansiski „tigrovi“, jer navodno nikada nismo živeli bolje, dovelo je do sniženja nekoliko proizvoda…