Ознака: Ja Beograd

Bio je dan koji se nije najavio.Sunce je još držalo svoj stari red nad krovovima, a ja sam ležao mirno između dve reke, ne sluteći da ću u jednom trenutku postati polje bitke. Terazije su šaptale jutarnji posao, pekare su slale miris toplog hleba ulicama, dečiji koraci odjekivali su mostovima — sve kao i uvek. A onda je nebo najavilo.Prvi zvuk došao je sa druge strane Save — huk koji nije bio vetar, već glas topa koji je prvi put progovorio o nečemu što ime nema. Bio je to kratki,…

Read More

Ja sam Beograd.Grad na ušću dve reke,gde se Sava grli s Dunavom,a vetrovi donose glasove sa četiri strane sveta. Navikao sam na tutnjavu koraka,na miris hleba i dima,na zvona sabornog hrama,miris tamjana,ponekad gorkih reči sa ulice —ali i veselja koje svaku gorku reč briše. Ali tog leta 1914. —ponovo sam osetio miris straha. Te noći, 28. jula,nebo je prebledelo. Sa druge strane Save, iz Zemuna,stigao je prvi huk — granata. Pao sam na kolena. Kiše!Ne obične kiše.Kiše čelika.Olova.I vatre. Čuo sam vriske iz Dorćola,molitve sa Terazija,psovke vojnika. Moji ljudi su…

Read More