Ознака: Ja Beograd

Tišina je pala pre nego što su čizme stigle.Nije to bila tišina mira, već ona gusta, što pritiska zidove,ulazi u pluća i guši svaki pokušaj da se udahne sloboda. Ja, Beograd, nisam više disao — šaptao sam kroz prašinu.Na mojim trgovima nije više odjekivalo „napred“,već korak koji nije znao moj jezik,ni moje ime. Pogledaj me tada:Ulice su mi bile obezglavljene,izvori vode pili su suze,a dim iz ruševina mirisao je na sramotu onih koji nisu stigli da poginu. Kroz mene su prolazile parade stranih vojnika,hladnih očiju i urednih redova.Nisu znali da…

Read More

Nebo je tog jutra bilo nisko, kao da se spustilo da čuje moj šapat.U magli Dunava, granate su sekle vodu, a dim je mirisao na metal i na kraj.Ja sam stajao uspravno — grad od kostiju, od kuća i od ljudi koji su rekli:„Ne damo!“ Iz svake moje ulice izviralo je ime.Sa Dorćola su krenuli sinovi ribara,sa Palilule učenici koji su tek naučili da ljube,sa Vračara očevi što su preklinjali nebo da sačeka bar još jedan dah.Nisam znao gde se završava čovek, a gde počinje moj kamen. I onda —…

Read More

Zvuk je postao moj saputnik.Ne mirno šaptanje vetra, ne vesela pesma reke, već hukanje granata koje režu nebo i tresu moje bedeme.Svaki udarac je bio udarac u moje srce, u moje ulice, u moje zidove. Mirisi su se promenili.Dim se uvukao u svaki kutak.Drvo koje gorelo škripalo je dok je plamen jeo krovove.Miris baruta se mešao sa mirisom vruće gline i mokre kaldrme.Sve je bilo teže, gušće — svaki dah ljudi bio je ispunjen strahom i prašinom. Ljudi su istrčavali na ulice.Pod kaputima su nosili decu, torbe, dragocenosti koje nisu…

Read More

Bio je dan koji se nije najavio.Sunce je još držalo svoj stari red nad krovovima, a ja sam ležao mirno između dve reke, ne sluteći da ću u jednom trenutku postati polje bitke. Terazije su šaptale jutarnji posao, pekare su slale miris toplog hleba ulicama, dečiji koraci odjekivali su mostovima — sve kao i uvek. A onda je nebo najavilo.Prvi zvuk došao je sa druge strane Save — huk koji nije bio vetar, već glas topa koji je prvi put progovorio o nečemu što ime nema. Bio je to kratki,…

Read More

Ja sam Beograd.Grad na ušću dve reke,gde se Sava grli s Dunavom,a vetrovi donose glasove sa četiri strane sveta. Navikao sam na tutnjavu koraka,na miris hleba i dima,na zvona sabornog hrama,miris tamjana,ponekad gorkih reči sa ulice —ali i veselja koje svaku gorku reč briše. Ali tog leta 1914. —ponovo sam osetio miris straha. Te noći, 28. jula,nebo je prebledelo. Sa druge strane Save, iz Zemuna,stigao je prvi huk — granata. Pao sam na kolena. Kiše!Ne obične kiše.Kiše čelika.Olova.I vatre. Čuo sam vriske iz Dorćola,molitve sa Terazija,psovke vojnika. Moji ljudi su…

Read More