Ivanjdan hrišćanski je praznik kojim se obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru. Ivanjdan posvećen je devojkama jer verovalo se da na ovaj dan neke devojke treba da se drže nekih običaja kako bi se udale ili dobile decu. Noć pred Ivandan devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. U pletene vence se stavlja jedna ruža. Verovalo se da devojke koje se kupaju sa vencem u kosi da će dobiti dete. U jutanjim satima venac se stavljao…
Read MoreОзнака: Beogradski magazin
Običaji i verovanja na Vidovdan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 28.juna obeležavaju Vidovdan. Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz niza istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Najznačajniji je Kosovski boj gde je poginuo knez Lazar (1371-1389). Na Vidovdan se veruje da je dan za gatanje i proricanje sudbine, a najčešće su razne gatare koristile vidovu travu ili vidovac. U zavisnosti od krajeva Srbije vidova trava se brala uveče ili rano ujutro dok sunce još nije izašlo. Vidovu travu brale su isključivo devojke koje su se spremale na udaju. Vidovac se stavljao…
Read MoreŠta znači „jahanje“ u savremenom političkom govoru: od satire do društvenih mreža
Fenomen koji se danas često pojavljuje na društvenim mrežama – govor “jahanja” kao metafore za političko neslaganje i javno prozivanje vlasti – ima mnogo dužu i ozbiljniju književnu istoriju nego što se obično pretpostavlja. Najviše se prenosi mišljenje na pripadnike vladajuće stranke SNS-a i onih koji ih kojih ih podržavaju. I posle toliko godina malo njih zna odakle je reč jahanje političara u stvari poteklo. Pa, da rešimo i tu misteriju. Sve je to smislio niko drugi nego poznati pisac Radoje Domanović u satiri „Danga“ napisana 1899. Iako deluje kao…
Read MoreBela čiopa stanovnik Beograda od 2018. godine
Dok većina Beograđana užurbano prolazi kroz Knez Mihailovu ulicu i Terazije, iznad njihovih glava odvija se pravi vazdušni spektakl. Od 2018. godine, stanovnik prestonice postala je bela čiopa, jedna od najbržih i najizdržljivijih ptica na svetu. Ova retka vrsta nekada je bila vezana gotovo isključivo za planinske klisure i kanjone istočne Srbije, gde je pronalazila idealna mesta za gnežđenje. Međutim, poslednjih godina bele čiope pronašle su novi dom među zgradama starog jezgra Beograda. Fasade, krovovi i visoki objekti zamenili su stenovite litice, pa je ova neobična ptica uspešno prilagodila svoj…
Read MoreNa aukciji u Londonu otkupljen „Stražar koji se odmara“ Paje Jovanovića
Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije saopštilo je da je putem javne aukcije, koja je održana juče u aukcijskoj kući „Sotheby’sˮ u Londonu, otkupilo umetničko delo „Stražar koji se odmaraˮ autora Paje Jovanovića, čime je obogaćeno kulturno nasleđe naše zemlje. U saopštenju se navodi da je Vlada Srbije ovlastila Ambasadu Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu da na javnoj aukciji kupi ovo dragoceno delo, koje će biti povereno na čuvanje Istorijskom muzeju Srbije. Postignuta aukcijska cena za ovo ulje na platnu, dimenzija 44,5 x 53,5 cm, iznosi 170.000 funti, bez pratećih troškova. Ministar…
Read MorePobusni ponedeljak
Srpska pravoslavna crkva obeležava Pobusani ponedeljak, odnosno „Vaskrs za mrtve.“ To je prvi ponedeljak nakon Vaskrsa. Narodni običaj kaže da treba pobusiti grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. Veruje se da ovaj dan treba da bude posvećen upokojenima i stoga treba otići na groblje i zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob jer je taj dan posvećen upokojenima. Jaja se kucaju o spomenik preminulog a preostala jaja dele se sirotinji. Dodaci
Read MoreObičaji na Lazarevu subotu – Vrbica
U danima Cvеtnе nеdеljе оbičaј je da sе narоd kiti vrbоm i kоprivоm i ovo je dečiji praznik. Smatra se dečijim praznikom jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko”. Vrbica pada na Lazarеvu subоtu, šеstu pо rеdu u Vеlikоm ili Vaskršnjеm pоstu. Tо је praznični dan u kојem sе nе radе tеži pоslоvi. Nekada su dеca su išla sa učitеljеm i svеštеnikоm da nabеru vrbоvе grančicе dan pred Lazarevu subotu, kоје su dоnоšеnе u crkvu sutradan, na Cvеti, оsvеštavanе i…
Read MoreWine Fest 2026: Više od 300 vina u srcu Novog Sada
Novosadska publika 21. februara 2026. ima priliku da uživa u Wine Festu, festivalu koji okuplja najbolje vinarije iz Srbije i regiona. Posetioci će moći da probaju više od 300 različitih vrsta vina, od klasičnih do eksperimentalnih sorti. Pored vinarija, na festivalu se predstavljaju i destilerije, nudeći ljubiteljima pića priliku da otkriju i vrhunske žestoke specijalitete. Wine Fest je savršena prilika za sve koji žele da unaprede svoje vinsko iskustvo, upoznaju vinare i uživaju u degustaciji vrhunskih pića u prijatnoj atmosferi. Dođite 21. februara i prepustite se svetu vina i dobrog…
Read MoreCrni Đorđe – početak
Vazduh je bio težak, gust od dima i mirisa spaljenog žita. Sunce se probijalo kroz crne oblake čađi samo kao bleda, izbledela mrlja – poput ikone na zidu crkve koja više nema krov. Izgorele grede kuća stajale su pod uglom, sablasni kosturi domova koji su nekada šaptali živote, a sada su ćutali, svedoci nečeg što je u ovom svetu odjekivalo kao zlo. Osmanski osvetnici su prošli kroz selo, ostavljajući za sobom samo pepeo i pustoš, tragove koraka kroz život i smrt. Đorđe je stajao usred tog zgarišta, dečak još po…
Read MorePreminula Ljiljana Pavić
Filmska i televizijska scenaristkinja i književnica Ljiljana Pavić preminula je u 91. godini. Ljiljana Pavić, rođena u Vlasotincu, bila je istaknuta srpska filmska i televizijska scenaristkinja. Tokom svoje bogate karijere ostavila je dubok trag u domaćoj televizijskoj i muzičkoj produkciji, kreirajući brojne serije i pesme koje su osvojile publiku svih generacija. Poznata je po svom radu na televizijskim serijama, ali i po baladama koje je stvarala za njih. Njene pesme brzo su postajale omiljene i zadržale popularnost decenijama. Među njima se posebno izdvaja pesma „Topolska 18“, nazvana po adresi na…
Read MoreColectivos: Senke revolucije u istoriji savremene Venecuele
U istoriji Venecuele, koja se često lomi između nade i nasilja, početak XXI veka pamti se po jednoj pojavi koja nije rođena u zakonu, ali je rasla uz vlast — colectivos. Njihova priča nije zapisana u ustavu niti u službenim hronikama, ali je duboko urezana u sećanja ulica Karakasa, Marakaiba i Valensije. Rađanje u doba revolucije Kada je Ugo Čaves 1999. godine došao na vlast, obećao je „bolivarsku revoluciju“ — povratak dostojanstva siromašnima i slom stare elite. U tom zanosu, u sirotinjskim kvartovima (barrios) počele su da niču lokalne organizacije:…
Read MoreMaterice – čin reda, tradicije i blage porodične zavere
U nedelju pred Božić, dok grad još uvek mrmlja pod sopstvenom težinom, a izlozi se utrkuju ko će biti svetliji i skuplji, u kućama se dešava nešto tiše i važnije. Nema fanfara, nema protokola, nema zvaničnih govora. Samo kanap, osmeh i majka koja se pravi da ne zna šta je čeka – iako zna od kada zna za sebe. Materice. Ujutru, pre nego što kafa stigne da se ohladi, deca prilaze ozbiljna kao da obavljaju državni posao. Vezivanje majke nije stvar šale – to je čin reda, tradicije i blage…
Read MorePlesna tačka humanoidnih robota na koncertu u Čengduu
Na koncertu kinesko-američkog pevača i tekstopisca Vanga Lihoma u Čengduu, u jugozapadnoj kineskoj provinciji Sečuan, natupilo je i šest humanoidnih robota kao plesači. Snimak je privukao mnogo pažnje, pa i ELona Maska koji je kratko prokomentarisao „Impresivno“. Vang je u četvrtak održao koncert u Čengduu, na kojem se na sceni pojavilo šest humanoidnih robota obučenih u srebrne šljokice. Oni su nastupili zajedno sa Vangom dok je pevao pesmu Open Fire, prenosi medij Hangzhou Daily. Hangzhou Daily je izvestio da šest humanoidnih robota koji su učestvovali u nastupu dolazi iz kompanije…
Read MoreDetinjci jedan od tri velika porodična praznika u srpskoj narodnoj tradiciji
Detinjci su jedan od tri velika porodična praznika u srpskoj narodnoj tradiciji koji prethode Božiću, zajedno sa Matericama i Očevima. Obeležavaju se treće nedelje pred Božić i u celosti su posvećeni deci. Šta su Detinjci? Na Detinjce se ujutru, obično kroz šalu i smeh, „vezuju deca“ — najčešće za stolicu, krevet ili nogu kanapom, maramom ili kaišem. Da bi se „odvezla“, deca moraju da daju otkup: slatkiše, voće, sitan novac ili neku malu poklonjenu stvar. Ovaj ritual je radostan, razigran i uvek nenasilan — suština je u igri, ne u…
Read MoreSmrt cara Uroša Nejakog
Jesen je već pritisla šume, a dan se rano lomio u hladnoći. Lov je bio zakazan, ali bez veselja. Tako je naredio kralj Vukašin — da se ide tiho, bez truba, bez velike pratnje. Govorio je da gora bolje daje plen kad ne zna ko prolazi kroz nju. Car Uroš je jahao za njim, korak iza, kao senka koja zna gde joj je mesto. Nije nosio krunu. Samo lagan ogrtač i krst o vratu. Kad bi ga neko gledao sa strane, rekao bi da je to kaluđer, ne car. A…
Read MoreNarodna verovanja u nekoliko država o Svetom Andreju Prvozvanom
Kad je Gospod pozvao prvog od svojih učenika, Svetog Andreja Prvozvanog, da krene za Njim, kaže se da je Andrej u istom danu ostavio i mrežu i dom, i bez reči pošao za Večnom Svetlošću. Narod je verovao da čovek koji je prvi pošao za Hristom mora i prvi da stigne tamo gde čoveku treba zaštita, uteha i putokaz. I tako je, u pričama od planine do ravnice, još od starih vremena Andrej postao zaštitnik prirode, stoke, doma, i prvenstveno — vukova. Ali legenda koja se priča širom naših krajeva…
Read MoreNarodni običaji i verovanja za Svetog Andreja Prvozvanog
NARODNI OBIČAJI I VEROVANJA ZA ANDREJDAN U srpskom narodu Sveti Andrej se smatra gospodarom životinja, posebno vukova. Veruje se da on toga dana „veže vukovima vilice“, kako bi ljudi i stoka bili zaštićeni preko zime.Zato se Andrijevdan odavno poštuje kao dan kada se ne radi ništa što bi moglo „na ljutnju“ životinjama. Uobičajeno se: Na ovaj dan se često pripremaju jewna jela od kukuruza, pšenice, pasulja.Ponekad se u kući drži puna činija žita ili zrnevlja „da godina bude puna kao zrno“. U nekim krajevima: gazdarica ostavlja na stolu hleb i…
Read MoreVavedenje Presvete Bogorodice: Narodni običaji po srpskim krajevima
U narodnoj tradiciji Srba, Vavedenje Presvete Bogorodice — koje mnogi zovu i Svečica, Uvedenje, Žensko Vavedenje — zauzima posebno mesto među zimskim praznicima. Slavi se tiho, bez velike graje, ali duboko, sa poštovanjem koje potiče iz davnih vremena. Ovaj praznik, koji se obeležava 21. novembra po starom, odnosno 4. decembra po novom kalendaru, sakuplja oko sebe različite običaje, verovanja i narodne priče koje su u raznim krajevima ponikle iz različitih potreba, ali imaju zajednički koren: veru da Bogorodica toga dana posebno obilazi domove i čuva porodice. Narodna legenda kaže da…
Read MoreLegenda o Svetom Mini
Priča se da je nekada davno, u pitomim ravnicama Misira, živeo mladi vojnik Mina, visok kao palma i miran kao jutarnja voda. Nije se on hvalio svojom snagom, niti je igde prvi potezao mač — ali kad bi nepravda progovorila, Mina bi ustao, pa makar se ceo svet digao protiv njega. Jedne noći, kaže legenda, dok je stražario na ivici pustinje, video je plamen koji nije goreo, niti je dim od njega dizao. U tom plamenu zasijalo je svetlo, belo kao prvi sneg, i Mina je tada čuo glas koji…
Read MoreLegenda o Mrati – Čuvaru Straže nad Snegom
U vreme kad su brda imala svoje gospodare, a svako drvo svoj glas, pričalo se da postoji jedan svetac koji ne hoda po stazama od kamena, već po stazama od hladnog vazduha.Zvali su ga Sveti Mrata, čuvar stoke, reda i zimske straže. Kažu da on ne silazi na zemlju kao ostali svetitelji — ne vidi se, ne čuje se.On proveje. Kad vetar odjednom stane, a sneg u tami zaiskri kao da neko oguljenom rukom dodiruje njegovu površ, narod zna:„To Mrata ide.” Kazna za nemilost U jednom selu pod planinom, živeo…
Read More