NARODNI OBIČAJI I VEROVANJA ZA ANDREJDAN
- Zaštitnik životinja, naročito vukova
U srpskom narodu Sveti Andrej se smatra gospodarom životinja, posebno vukova. Veruje se da on toga dana „veže vukovima vilice“, kako bi ljudi i stoka bili zaštićeni preko zime.
Zato se Andrijevdan odavno poštuje kao dan kada se ne radi ništa što bi moglo „na ljutnju“ životinjama.
Uobičajeno se:
- ne iznosi đubre (da se „zlo ne iznese iz kuće“),
- ne radi sa oštrim predmetima (da se „ne otvore vukovske čeljusti“),
- ne prede, ne šije, ne plete (da se ne „zapetlja godina“).
- Obredna hrana i zrna za rodnu godinu
Na ovaj dan se često pripremaju jewna jela od kukuruza, pšenice, pasulja.
Ponekad se u kući drži puna činija žita ili zrnevlja „da godina bude puna kao zrno“.
U nekim krajevima:
gazdarica ostavlja na stolu hleb i zrnevlje kao dar Svetom Andreju, da čuva stoku od bolesti;
u planinskim krajevima Srbije domaćin sipa zrnevlje oko kuće, „da se vukovi ne primaknu“.
- Prva gatanja zimskog ciklusa
Andrejdan se u narodu smatra prvim pragovima zime, pa su na ovaj dan česte gatačke radnje:
Za devojke:
Gleda se u pun mesec ili u vodu pred zoru „da se javi lik suđenog“.
U nekim selima devojka uveče stavlja ispod jastuka komadić hleba, uz reči: „Sveti Andrija, šeno, daj mi suđeno.“
Za kuću:
Ako se sv. Andreji da hrana (obično žito ili hleb), kuća će imati blagostanje.
Vremenske pojave na Andrejdan „kazuju“ kakva će zima biti:
- sneg znači dugu i blagu zimu,
- vedrina hladnu ali kratku.
- Dan kada „zrno raste“
U pojedinim krajevima veruje se da na Andrejdan počinje da raste dan, ali „za zrnce“, koliko je zrno kukuruza. Zato se negde stavlja jedno veliko kukuruzno zrno na ognjište, kao simbol svetlosti koja se vraća.
- Čuvanje doma i stoke
Kao zaštitnik stočara i domaćinstava, Sveti Andrej se poštuje molitvama za:
- zdravlje stoke,
- blagostanje u kući,
- mir u domu.
U nekim selima se na ovaj dan ne izvodi stoka iz staje, da „ne susretne zlo“.
Domaćin ujutru pre svih obiđe stoku, pogladi je i preliva vodom „za sreću“.
- Običaji oko ognjišta
Ognjište je posebno važno:
U kuću se ponegde unosi jedno debelo drvo, koje „gori dugo“ — simbol svetlosti Hristove koju je Sveti Andrej prvi sledio.
Vatra se ne gasi čitavog dana.
Pepeo se ne iznosi iz kuće, da se „ne iznese berićet“.
SUŠTINA VEROVANJA
Andrejdan u narodu spaja:
- hrišćanski kult apostola, prvog koji je pošao za Hristom,
- arhaična paganska verovanja o zaštiti od vukova i zime,
- starinske gatanje o rodnoj godini.
Zato je ovaj praznik jedan od najslojevitijih zimskih dana u narodnoj tradiciji.
Foto: Ilustracija/ pixabay
