Ознака: verski praznici

Prepоdоbna Pelagija ili Pelagija Аntiоhijska je hrišćanska mučenica i svetiteljka. Rоđena je u Sirijskоj Аntiоhiji, i prema verоvanju, Bоg jоj je pоdariо izuzetnu lepоtu.Pre krštenja i prelaska u hrišćanstvо vоdila je raskalašan živоt, bila je plesačica i prоstitutka i na taj način se priličnо оbоgatila. Nakоn štо je čula prоpоved episkоpa Nоna о Strašnоm Sudu i kazni grešnika, оdlučila je da se krsti i prоmeni svоj živоt. Svоje оgrоmnо bоgatstvо pоklоnila je sirоmašnim ljudima, i tajnо оtišla u Jerusalim, gde se pоd muškim imenоm, kaо mоnah Pelagije, zatvоrila u jednu…

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju svetog Začeće svetog Jovana Preteče i Krstitelja. Na ovaj dan proslavlja se milost, čudo i mudrost Božija. Roditelji svetog Jovana Krstitelja su bili Zaharije i Jelisaveta kojima je jedina želja bila da imaju dete i ako su bili u poodmaklim godinama. Molili su se svakog dana Bogu dok im on ne usliši njihovu molbu i Jelisaveta saznade da će dobiti dete. Veruje se da kada su sreći roditelji dobili dete tražilo se od Zaharija da napiše ime deteta, kada otac zapisa ime Jovanovo,…

Sveti Jevstatije Plakida je bio rimski vojskovođa u vreme careva Tita i Trajana. Kada je jednom išao u lov, on vide jelena kog ahtede ustreliti ali među rogovima jelena se pojavi svijetli krst i Plakidi dođe glas koji ga upućivaše da ode hrišćanskom svešteniku i da se krsti. Plakida se krsti sa svojom ženom i dva sina i na krštenju on dobi ime Jevstatije, a njegova žena Teopistija, a njihovi sinovi Agapije i Teopist. Posle krštenja Jevstatije otide na ono isto mesto gde je preko jelena dobio otkrivenje, te kleknuvši,…

U vreme cara Prova, u III stoleću, kada nad Antiohijom načelstvovaše neki Atik, dođoše u Antiohiju dva hrišćanina, Trofim i Savatije, obojica ugledni i česni građani. No dogodi se baš u to vreme nečisto praznovanje i žrtvoprinošenje Apolonu u Dafni kod Antiohije. Atik se naročito staraše, da svi građani uzmu učešća u tom praznovanju. Pa kako neki videše Trofima i Savatija i javiše Atiku, da ovi stranci ne uzimaju učešća u njihovom praznovanju, uze ih Atik na sud, pa kad se ne odrekoše Hrista, vrže ih na muke jednog po…

Sveti Jovan Rilski je najznačajniji bugarski svetitelj. Smatra se za pokrovitelja Bugara, ktitor i osnivača glavnog manastira u Bugara — Rilskog manastira. Bugarska pravoslavna crkva ga slavi 9. oktobra, a u srpskom kalendaru pada na 18/31. avgust. Sveti Jovan Rilski bio je čobanin; često je boravio sam po brdima, gde je i primio ljubav prema Bogu i tako poželeo da se potpuno posveti Božijoj službi. Prvo obrazovanje je stekao u manastiru Sveti Dimitrij, gde je proučavao bogoslovne knjige i jačao duh. Tamo se i zamonašio. Postio je i molio se…

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice je hrišćanski praznik koji se obeležava 28.avgusta. Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija. Praznik je uspomena na smrt Bogorodice kada se ona vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika. Foto: A.M / Hram Uspenje Presvete Bogorodice u Mladenovcu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju prenos moštiju Svetog Stefana. Današnji praznik naziva se i Sveti Stefan letnji ili Sveti Stefan Vetroviti. U narodu je verovanje da se danas treba čuvati vetra i poštuju ga da im vetar ne bi oduvao seno, slamu i doneo razne bolesti. U pomorskim krajevima verovanje je da im danas Sveti Stefan daje vetar za plovidbu. Neke porodice slave ovaj dan i kao krsnu slavu. Foto: Ilustracija/pixabay

Ova četvorica behu iz broja sedam đakona i iz sedamdeset apostola. Ostala trojica đakona behu: Stefan, Filip i Nikolaj. Stefan prvomučenik praznuje se zasebno 27 decembra, a Filip 11 oktobra. Nikolaj nije ušao u red svetitelja zbog svoje jeresi. A ona prva četvorica nemaju posebnih dana praznovanja, nego se svi spominju u ovaj jedan dan, 28 jula. Prohor je bio rukopoložen od apostola Petra za episkopa Nikomidijskog. Bio je neko vreme na službi kod sv. Jovana Jevanđelista, i na ostrvu Patmosu zabeležio je otkrovenja, koja je čuo sa usta sv.…

Prepodobna mučenica Paraskeva je rođena u Rimu, od roditelja hrišćana. Kada su joj roditelji umrli, sve svoje imanje podelila je siromasima i zamonašila se. Po optužbi rimskih Jevreja da propoveda zabranjenu veru, izvedena je pred cara Antonina, koji je laskanjima pokušao da je pokoleba u veri u Hrista ali ona izleči njega od bolesti pa je pustio. U još dva grada su je izvodili pred sudije i mučili, ali silom Božijom ona se brzo oporavljala, čineći pritom velika čudesa. Najzad ju je neki Tarasije ubio mačem. Sveta Paraskeva je postradala za Hrista u II veku. Veruje se da na…

Sveta Ana bila je majka Device Marije a baka Isusa Hrista. Praznuje se njeno uspenije, no njen glavni praznik je 9. septembra. Аna je kćerka sveštenika Matana, iz Levijevоg rоda, i Marije iz Vitlejema. Njeni rоditelji imali su jоš dve kćerke: Mariju i Sоviju, kоje su se оbe udale u Vitlejem, gde je Marija i rоdila Salоmiju, a Sоvija je rоdila Jelisavetu, majku Svetоg Jоvana Кrstitelja. Pоd starоst se javi Ani i Joakimu arhangel Gavril i rekao im je da su mоlitve njihоve uslišane оd Bоga i da će rоditi…

Sveta velikomučenica Efimija je rođena je u gradu Halkidonu u Bitiniji, blizu Carigrada. Postradala je za vreme progona hrišćana od strane cara Dioklecijana kada se i praznuje. Telo Svete Eufimije njeni roditelji u blizini Halkidona. Kasnije, na mestu gde je sahranjena sagrađen je hrišćanski hram, u kome je 451. godine održan u Četvrti vaseljenski sabor. Tokom vladavine Teodosija I njene mošti premeštene su u Aleksandriju, a zatim opet vraćene u Halkidon. Godine 617. nakon što je Halkidon pao pod vlast Persijanaca njene mošti su preseljene u Carigrad. Tokom perioda ikonoborstva…

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Duhovski ponedeljak koji se obeležava nakon praznika Sveta Trojca. Praznik Sveta Trojca predstavlja rođendan hrišćanske crkve i to 50.dan od Uskrsa. Kao i za druge velike praznike, veruje se, da netreba započinjati nikakave poslove a ni raditi tokom dana. Na duhove valja plesti venčiće od trave i staviti pored ikona ili zakačiti na kuću a nekih ih nose i u torbama ili džepovima. Foto:ilustracija/pixabay