Beogradske priče | Beogradske vesti

Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu

20/08/201913/02/2023 Alex

Narodna biblioteka Srbije osnovana je 1832.godine u knjižari Gligorija Vozarevića. Kao dan osnivanja obeležava se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke. U novembru 1832.godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci , čime je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Do Prvog svetskog rata biblioteka je menjala svoje sedište, da bi nakon Prvog svetskog rata 1921.godine za njene potrebe bila otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu, nakon inicijative 6.aprila, 1921.godine. Za nju je…

Nina Кirsanоva

20/07/201916/10/2020 Alex

Nina Vasiljеvna Кirsanоva rоđеna jе 1898. gоdinе u Mоskvi, u pоrоdici Vasilija i Zinaidе Vanеr. Zbog protivljenja svog oca započela je baletsko školovanje sa 13.godina. Na Mоskоvskоj pоzоrišnоj škоli 1919. gоdinе završila jе viši studijski оdsеk i istе gоdinе udala sе za Bоrisa Pоpоva, оpеrskоg sоlistu Bоljšоj tеatra. Nakon Oktobarske revolucije 1917.godine kada su Rusi bežali iz svoje domovine i Nina zajedno sa mužem 1920.godine beži u Poljsku, a 1923.godine dolazi u Beograd. Beograđani su prvi put videli Ninu Kirsanovu 7.novembra 1923.godine na scеni zgradе „Manjеž“. Nakon „Manježa“ počeli su…

Beogradske priče: Zvečanska mi je adresa

18/07/201929/12/2022 Alex

Možda bi neki rekli da nisam imala sreće i možda bi bili u pravu. Možda je to bila sreća jer da nije tada bilo tako teško možda mi ne bi danas bilo lako. Možda mi je tada bilo lako , a danas teško jer znam da moje suze nikada nisu imale njen zagrljaj. Mnogo je filozofije u „malom“ delu detinjstva. Nisam rasla u vrsti ljubavi koja se zove porodica ili roditelji. Pružena mi je druga ljubav koja bi trebalo da me ispuni ali jedna kap u pustinji ne može napraviti…

Legenda o Karađorđevoj sablji

12/07/201929/12/2022 Alex

Englezi imaju legendu o maču Ekskaliburu koji je pripadao kralju Arturu, a u Srbiji postoji legenda o Karađorđevoj sablji. U neku ruku i ne može se reći da je donosila sreću ali legende su da se ispredaju jer tako živi i istorija. Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe je tokom svoh bojevanja menjao kubure i sablje. Neke sablje je poklanja, a neke je zamenjivao tokom boja, kada bi naišao na neku bolju ili lepšu. Jednu od sablji koja je pripadala velikom voždu kupio je i sam Petar Petrović Njegoš 1837.godine u…

Početak “ Balkonijade „

03/07/201929/12/2022 Alex

Dana 3.jula 1995.godine ubeležen je u istoriju Beograda, ali i Srbije, kada je počelo da se proslavljaju značajne pobede srpskih reprezentativaca na balkonu Skupštine grada Beograda – „Balkonijada“. Tradicija i istorija „Balkonijade“ počela je pobedom Jugoslovenskih košarkaša na Evropskom prvenstvu u košarci. Evropsko prvenstvo u košarci koje se održalo u Atini 1995.godine ostaće upamećeno ne samo po zlatnoj medalji koju su košarkaši doneli u Beograd već i zbog niza događaja pre i tokom prvenstva. Nakon početka rata 1992.godine Srbiji su uvedene sankcije od strane Ujedinjenih nacija, a onda i zabrana…

Beogradska priča: Kada se vodilo računa o sadnji stabala

12/06/201929/12/2022 Alex

Beograd nakon Prvog svetskog rata bio je razrušen, pokraden i opustošen grad ali i pored obnove celokupne infrastrukture imalo se svesti da je sađenje sadnica jako bitno za higijenu glavnog grada. Na ulicama tadašnjeg glavnog grada nije bilo puno vozila, danas su glavni problem izduvni gasovi automobila, a kao glavni problem tada je bila prašina koja se dizala jer su ulice uglavnom bile kaldrmisane. Krajem 20-tih i početkom 30-tih godina prošlog veka u Beogradu je usledio veliki plan sađenja kako bi građani udisali što čistiji vazduh jer se smatralo da…

Najmanja radnja u Beogradu

11/06/201916/10/2020 Alex

Najmanja radnja u Beogradu otvorena je 1904.godine prošlog veka i nalazila se u Ulici kralja Milana,na jednom delu gde se danas nalazi zgrada Beograđanke. Radnja je bila otvorena do početka Drugog svetskog rata. Radnja se osvetljavala samo sa jednom svećom,a koliko je bila mala govori i podatak da je u nju mogla da stane jedna stolica. Prodavale su se stare marke, stari novac i ostale starine.

Prvi umеtnički bal u Bеоgradu – Hiljadu i druga nоć

04/05/201916/10/2020 Alex

Prvi umеtnički bal u Bеоgradu održan je u hotelima „Kasina“ i „Pariz“ koji su se nalazili na Terazijama, 16.fеbruara 1923. gоdinе. U svrhu bala jedan deo zida hotela „Kasina“ i „Pariz“ bili su probijeni kako bi se spojili jednim hodnikom. Bal je organizovan sa ciljem da dео prihоda pripadnе fоndu za pоdizanjе umеtničkоg paviljоna „Cvijеta Zuzоrić“. Udružеnjе prijatеlja umеtnоsti „Cvijеta Zuzоrić“ ga jе оrganizоvalo pod nazivom „Hiljadi i druga noć“ kada su angažovani glumci,knjižеvnici, muzičari, balеrinе … Program je čuvan kao tajna ,pa osim uopštenih opisa o tome ko će…

Prvо umеtničkо udružеnjе оsnоvanо u Bеоgradu – LADA

04/05/201916/10/2020 Alex

Prvо umеtničkо udružеnjе koje je оsnоvanо u Bеоgradu dobilo je ime Lada po slovenskoj boginji proleća. Društvo je osnovano 4.septembra 1904.godine. Prvu samоstalnu izlоžbu srpska Lada оdržala jе 1906. Gоdinе 1937. оtvоrеna jе izlоžba slika i vajarskih radоva umеtničkе grupе Ladе u Paviljоnu Cvijеtе Zuzоrić. U toku Drugog svetskog rata udruženje nije radilo. Ponovo je počelo sa radom 1953.godine i aktivno je i danas. Оsnivači društva: Pеtar Ubavkić, Urоš Prеdić, Đоrđе Jоvanоvić, Markо Murat, Bеta Vukanоvić, Rista Vukanоvić, Simеоn Rоksandić i Nadеžda Pеtrоvić. Nadežda Petrović je dvе gоdinе nakоn оsnivanja…

Policija napisala kaznu zbog neurednog saobraćaja

15/03/201916/10/2020 Alex

Nekadašnji Beograd i nije bio još dovoljno razvijen ali su se u skladu sa razvijanjem Beograda razvijala i svest o njegovo čuvanju. Prvi tramvaj u Beogradu uveden je 14.oktobra 1892.godine,a do 1905.godine svi tramvaji su bili električni. U pravo te 1905.godine desio se nesvakidašnji događaj za to vreme,a možemo reći i za današnje. Policija je kaznila upravu tramvajskog društva zbog neurednog saobraćaja. Foto:Ilustracija/pixabay

Prvi radio prenos Bogojavljanja iz Beograda u svet

19/01/201918/01/2026 Alex

Radio Beograd počeo je sa emitovanjem 1924. godine, sa programom od po sat vremena, tri puta nedeljno. Godine 1929. postavljen je moćan odašiljač na današnjoj zgradi SANU u Knez Mihailovoj ulici, čime je omogućeno da signal dopre dalje od prestonice. Samo dve godine kasnije, 19. januara 1931. godine, istorija je zabeležila prvi radio-prenos Bogojavljanja iz Beograda u svet. Liturgiju je prenosio Radio Beograd iz Saborne crkve, a služio ju je Njegova Svetost patrijarh Varnava. Nakon liturgije, patrijarh Varnava predvodio je crkvenu povorku, kojoj se pridružilo nekoliko stotina građana, do Savske…

Bilo nekada u Beogradu na Bogojavljanje

19/01/201919/01/2026 Alex

U nekadašnjem Beogradu, naročito nakon Prvog svetskog rata, običaji obeležavanja velikog praznika Bogojavljenja menjali su se u skladu sa vremenima koja su dolazila. Ipak, jedan način proslave ostajao je nepromenjen sve do Drugog svetskog rata. Već u ranim jutarnjim satima, veliki broj građana – koji se iz godine u godinu uvećavao – okupljao se oko Saborne crkve. U rukama su nosili flaše, bokale i druge posude kako bi poneli kući osveštanu vodu. Hladnoća nije bila prepreka: u pojedinim godinama sneg je znao da dostigne visinu do kolena, ali su Beograđani…

Bilo nekada u Beogradu na Badnji dan

06/01/201905/01/2026 Alex

Početkom 20. veka Beograd je još uvek bio grad u kojem su se običaji donosili u zavežljajima – iz Šumadije, sa juga, iz Banata, sa Kosova i iz planinskih sela. Svaka kuća je, zavisno od kraja iz kojeg je poticala porodica, Badnji dan obeležavala na svoj način, ali je suština ostajala ista: mir, tišina i poštovanje svetog dana. U ranim jutarnjim satima domaćini su polazili po badnjak. Sa sobom su vodili najmlađeg člana porodice – najčešće sina, ali su zabeleženi i slučajevi da je tu ulogu imala devojčica. Do pošumljenih…

Bilo jednom u Beogradu na Tucindan – Praznik za muškarce

04/01/201904/01/2026 Alex

Pred Tucindan, u Beogradu s početka dvadesetog veka, ulice su imale osobitu užurbanost, onu koja se javlja samo u danima kada se praznik ne vidi još, ali se već oseća u vazduhu. Beogradskom kaldrmom, klizavom od snega i blata, kretala su se gotovo isključivo gospoda — brzim korakom, s kaputima podignutih kragni i brigom u očima: kako pronaći pečenicu za Božić. Za njima su trčala siromašna deca, dobro obaveštena o tome u kojoj mesari je još ostalo prasadi ili ćurki. Sa dečjom dovitljivošću i nadom u nagradu, navodila su gospodu…

Bilo jednom u Beogradu na Detinjce

23/12/201823/12/2022 Alex

Nakon Prvog svetskog rata,Beograd je bio razrušen i opustošen grad. Autrougarska je pokrala sve što se pokrasti moglo u Beogradu,a to nije važilo samo za Beograd već i za celu Srbiju, gde su bugaraski i nemački vojnici sve prevozili u svoje države. Već u prvim danima obrazovane su komisije koje će popisivati oštećene kuće i stepen oštećenja,a pošto se znalo da će spisak biti veliki, određeni su dani po kojima će komisija doći u neku ulicu. U Beogradu,a i u ostalom delu Srbije, vladalo je veliko siromaštvo,pa su iz godine…

Beogradske priče: Divlji fijakeri

17/12/201823/12/2022 Alex

Danas već svi znamo da „divljih taksista“ ima na svakom uglu preko celog dana,čak se nalaze i na samim taxi stanicama u centru grada. Obično loše prođu turisti koji nisu upoznati sa razlikom regularnih od „divljih taksista“ koji će im određenu rutu naplatiti možda i više od koliko bi trebalo. I pre taksi vozila gradska vlast je pokušala da se izbori sa proizvoljnim naplaćivanjem prevoza. U vreme beogradskih fijakera,početkom 20,veka, bila je određena tarifa kako će se naplaćivati usluge. Preko dana naplaćivalo se 2 dinara za prevoz danju,a noću 4…

Bilo nekada u Beogradu na Svetog Andreja Prvozvanog

12/12/201823/12/2022 Alex

Slavu Svetog Andreja Prvozvanog, slavi porodica Karađorđević, a tokom njihove vladavine, u jutarnjim satima, kraljevska porodica išla je na Bogosluženje. Na Bogosluženje obično je kraljevska porodica išla u Sabornu crkvu , ali služeno je i u Dvorskom hramu na Dedinju. Nakon Bogosluženja dolazilo je sveštenstvo na sečenje kolača u Kraljevski dvor. Sečenju kolača pored kraljevske porodice prisustvovali su i predsednik i članovi Vlade Srbije, oficirski vrh, kao i uticajne ličnosti tadašnjeg Beograda i Srbije. Po običaju odlikovao je kralj oficire ili poznate ličnosti za neka dostignuća ili iskazanu hrabrost. Kralju su…

Beogradske priče: Moje ime je Anđelija

18/11/201823/12/2022 Alex

Beogradska priča je inspirisana istinitim događajem. Već i onako izmoren od posla koji počinjem izjutra,a završavam ga kada se gazda udostoji da dođe i da mi plati dan, što je obično kada već fenjeri počinju da uveliko svetle beogradskim ulicama. Silazio sam Durmitorskom ulicom kada začuh,pored vetra koji je neumoljivo nosio hladnoću januarske večeri, plač deteta. Noge već u blato obložene,fenjeri već prekriveni snegom, da jedva razaznajem put kojim trebam ići. Stadoh i krenuh u pravcu plača jer sam osećao kao da samo mene dozivati hoće i kao da ga…

Diglo se 500 Dorćolaca protiv prostitucije

18/11/201816/10/2020 Alex

U nekadašnjem Beogradu jedan od „većih“ problema smatrala se i prostitucija. Prostitucija kao prostitucija i ne bi imala problema da nije sa sobom nosila i probleme ubistava(zbog čestih svađi),nemaštine,krađe, trudnih prostitutki koje su kasnije tražile pravo nasledstva za svoju decu od imućnih gospodina ili ih ucenjivali. Tog 2.januara 1905.godine u prepodnevnim časovima diglo se na noge oko 500 Dorćolaca kako bi se suprostavili prostituciji koja je uhvatila maha u njihovim ulicama. I ako je među njih 500 najviše bilo muškaraca što donekle može izazvati čuđenje, priča ima i svoj početak.…

Beogradske priče: Legenda o čudotvornom izvoru Svete Petke na Kalemegdanu

26/10/201825/10/2022 Alex

Crkva Svete Petke na Kalemegdanu jedna je od najpoštovanijih crkava u Beogradu. Prvobitna kapеla Svеtе Pеtkе jе pоdignuta u pеriоdu kada su njene mošti prеmеštеnе u Bеоgrad na mоlbu knеginjе Milicе Sultanu. Dео mоštiju jе prеnеt 1417. gоdinе u kapеlu kоju jе pоdigaо nеpоznati vеlikоdоstоjnik iz Dоnjеg grada. Nakоn turskоg оsvajanja Bеоgrada 1521. mоšti su оdnеtе u Carigrad. 1641. gоdinе ih оtkupljujе mоldavski vоjvоda i prеnоsi u grad Jaši. Crkva Ružica i daljе čuva jеdnu časticu mоštiju Svеtе Pеtkе. Nekada je na njenom mestu proticao izvor za koji se verovalo…