U nekadašnjem Beogradu jedan od „većih“ problema smatrala se i prostitucija. Prostitucija kao prostitucija i ne bi imala problema da nije sa sobom nosila i probleme ubistava(zbog čestih svađi),nemaštine,krađe, trudnih prostitutki koje su kasnije tražile pravo nasledstva za svoju decu od imućnih gospodina ili ih ucenjivali.
Tog 2.januara 1905.godine u prepodnevnim časovima diglo se na noge oko 500 Dorćolaca kako bi se suprostavili prostituciji koja je uhvatila maha u njihovim ulicama.
I ako je među njih 500 najviše bilo muškaraca što donekle može izazvati čuđenje, priča ima i svoj početak.
U to vreme žene su bile domaćice i odvojene od javnog života,bar prividno, i neki bi pomislili bez ikakvog prava glasa,ali nije bilo tako. Prilikom proslave Nove godine mnogi domaćini se nisu vratili kući iz kafana,već su „zadremali“ u drugim posteljama,pa su pričali svojim ženama kako su bili zavedeni ili opljačkani od strane „dama noći“. Takođe,poznato je, da su „dame noći“ tokom praznika znale proširiti svoj „posao“ i van uobičajnih mesta kako bi privukle što više gospode tokom prazničkog raspoloženja jer su im tada džepovi bili nešto puniji. Zavedeni ili ne domaćini su znali odrešiti svoje kese za ove „posebne dame“.
Žene u željama da sačuvaju svoje muževe,i njihova primanja, digle su „bunu“ na svoje muževe da se isteraju prostituke iz njihovih delova Beograda. Neki od domaćina koji su bili i uticajni,a kako bi zaustavili razne abrove i napuštanje svojih žena,a znajući da su zgrešili, skupili su se i organizovali, navodnu, revoluciju protiv prostitucije.
„Dame noći“ su se naravno povukle na svoja uobičajna mesta,bar do sledećeg praznika.
Foto:Ilustracija/Wikipedia
