Категорија: Verska verovanja i legende

U stara vremena, kada su zvezde bile bliže zemlji, a ljudi slušali šapat anđela bolje nego što danas slušaju jedni druge, živeo je u Kapernaumu carinik po imenu Levi, sin Alfejev. Sedeo je svakog dana na kamenoj straži pored puta, beležio dugove i primao novac koji niko nije voleo da da, a još manje da gleda. Govorili su da carinici broje tuđe grehe za tuđi grošec, zato je Levi bio čovek koji nosi mnogo tuđih tegoba, a najmanje svojih radosti. Ali jednog jutra, kada sunce još nije raščešljalo svetlost po…

Kažu stari ljudi da je nekada davno, u ono vreme kad su planine još imale duše, a reke govorile ljudskim šapatom, živela u jednom selu uz visoke borove siromašna udovica po imenu Jana. Imala je troje dece, malu kućicu od brvana i srce veće od cele planine iznad nje. Došao je kasni novembar, dan kad počinje Božićni post. Sneg se spustio preko polja kao velika bela marama, a vetar je zavijao kao gladan vuk. Te zime, kažu, glad je bila toliko jaka da je išla od kuće do kuće i…

Kažu stari ljudi da je Božićni post kao put što vodi kroz zimske noći, dug, tih i beo, ali osvetljen svetlom što se rađa u srcu čoveka. Nije to običan put, niti je to obično vreme; to je vreme kad se svako ogleda u sebi kao u studenoj vodi bunara i pita: kakve mi ruke dočekuju Božić, kakvo mi je srce pred Ognjištem nad ognjištima? Počinje taj put kad se novembar prepolovi, kad dani skrate a sve priguši miris dima iz dimnjaka. Tada, pred večer, u mnogim selima, stariji bi…

U davna vremena, kad je zemljom hodio sam Gospod Isus, u gradu Vitsaidi življaše mladić blagoga pogleda i razuma bistrog kao izvorska voda. Zvao se Filip, sin običnih ljudi, ali srca koje je čekalo neobično. Kažu stari da je još kao dečak pitao starce na trgu zašto nebo šuti kad ga čovek zapita, i da mu je baš zbog tih pitanja ime poraslo među ljudima — jer gde je znatiželja, tu se rađa i mudrost. Jednog dana, kada je Gospod prolazio pokraj Vitsaide, Filip ga ugleda i u njegovim očima…

Još dok je sveta i veka, pričalo se po selima da je uoči Božićnog posta zemlja najtanja, a nebo najbliže. Kažu da tada čovek ako šapne želju, ona se čuje bolje nego inače, jer anđeli prolaze niže nad kućama. Zato se Božićne poklade odvajkada držale kao sveti prag između starog i novog, između igre i uzdržanja, između ljudske slabosti i Božjeg pogleda. U selu na obroncima Jelice živela je udovica Kata, čuvena po mudrosti, ali i po tome što nikada nije dizala glas na decu, ni svoju ni tuđu —…

Pričala se u staroj Antiohiji jedna priča koju su prenosili iz kolena u koleno: da je Sveti Jovan Zlatoust još kao dečak imao reč koja nije bila obična, već od neba pozajmljena. Kažu da je jedne večeri nad gradom pala teška oluja. Vetar je nosio crepove, a munje parale tamno nebo. U jednoj maloj ulici, usred bura i lomnjave, Jovan je stajao ispred kuće jedne sirote udovice čiji se krov urušavao. Žena je drhtala i plakala, a deca se skrivala u uglu kao uplašene ptice. Jovan je podigao ruke ka…