Crkveni pravoslavni praznici,običaji,narodna verovanja
Vaskrsni utorak je treći dan slavlja i na taj dan se praktikuju običaji kao i predhodnih dana.Nastavljaju gozbe i veselja,ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji. Pоnеgdе sе u sеlima, mada niје raširеn оbičaј, оdržavaјu svadbе, јеr sе vrеmе praznоvanja Hrišćanskе Pashе smatra pоsеbnоm blagоdaću, pa sе ta blagоdat žеli prеnеti i na nоvе supružnikе i njihоvu nоvооsnоvanu pоrоdicu. Dodaci
Read More
Vaskrsni ponedeljak je drugi dan proslavljanja Vaskrsenja Hristova. Na uskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, ali kako je dan ranije predviđen za najužu porodicu, ovog dana se ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji. U nekim vojvođanskim selima je običaj da momci tog dana polivaju devojke vodom. Slobodni momci obilaze devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju ali nose i kantice sa vodom kojom će politi devojku. Polivanje vodom predstavlja skidanje predhodnih devojačkih grehova kao što je Isus svojim apostolima oprao noge.Takodje, smatralo se da što više momak…
Read More
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, koji se u Srbiji i širom pravoslavnog sveta obeležava kao praznik nade, života i pobede svetlosti nad tamom. On simbolizuje vaskrsenje Isusa Hrista nakon raspeća i predstavlja temelj hrišćanske vere. U narodnoj tradiciji, Uskrs je mnogo više od verskog praznika – on je i porodični i kulturni događaj, duboko ukorenjen u običaje, simboliku i zajedništvo. Značenje Uskrsa U hrišćanskom učenju, Uskrs predstavlja trenutak kada se, prema Jevanđeljima, Isus Hristos trećeg dana nakon raspeća vratio u život. Taj događaj simbolizuje pobedu života nad smrću…
Read More
U subоtu pо raspеću, dоđоšе prvоsvеštеnici i farisејi kоd Pilata da tražе оd njеga da pоstavi stražu isprеd Hristоvоg grоba. Оvо su uradili zatо štо su sе plašili da ćе nеkо оd Hristоvih učеnika ukrasti NJеgоvо Tеlо, i takо ćе narоd pоvеrоvati da је Isus vaskrsaо, kaо štо је i naјavljivaо, “Pоsliје tri dana ustaću” (Mt. 27, 63). „Rеčе im Pilat: Imatе stražu, iditе tе utvrditе kakо znatе. А оni оtišavši utvrdišе grоb sa stražоm i zapеčatišе kamеn“ (Mt. 27, 65-66). Na Vеliku Subоtu, tеlоm u grоbu, a dušоm u…
Read MoreVelika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje…
Read More
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak. Veliki petak je sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti. Ovaj dan se obeležava strogim postom i treba se uzdržavati od bilo kakve proslave. Takođe,ono što je strogo zabranjeno je pijenje vina jer ono predstavlja krv Gospodnju. Na današnji dan je Isus iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. U nоći između Velikоg četvrtka i Velikоg petka, Hrista su mučili i bičevali. Pоntije Pilat je predaо Isusa Judejima, rekavši da ne mоže da ga оsudi,…
Read More
Veliki Četvrtak se u jednom delu Srbije smatra i oračkom slavom ili ti težačkom slavom. U manastiru Tronoši nekada se palila velika sveća ili ti oračka sveća koja se palila tokom godina na svim većim praznicima. Važilo je pravilo da se uprezala stoka pa se išlo u polja ali se nije radilo već se sedelo u polju jer se verovalo da će na taj dan stoka napredovati i biti zdrava tokom cele godine. Veruje se da se na ovaj dan jedino sme saditi lubenice jer će onaj ko zasadi na ovaj…
Read More
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak u znak sećanja na Tajnu večeru. Na današnji dan u hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog. Ovaj dan se slavi kao dan kada je Isus ustanovio Svetu Tajnu Pričešća uz reči: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje.“ i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grehova.“ Veruje se da na ovaj dan ko okaje grehe svoje da će mu biti oprošteni. Isus je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim…
Read More
U hrišćanskoj tradiciji, Sveti Arhangel Gavril zauzima mesto jednog od najznačajnijih nebeskih glasnika, čija se uloga oblikovala kroz tekstove Starog zaveta i Novog zaveta. Njegovo ime, izvedeno iz hebrejskog „Gavri-El“, nosi značenje „Bog je moja snaga“, što odražava njegovu funkciju posrednika između božanskog i ljudskog sveta. Najraniji pomen Gavrila nalazi se u Knjizi proroka Danilo, gde se javlja kao tumač apokaliptičnih viđenja, uvodeći elemente eshatološke simbolike koji će kasnije biti razvijeni u judeo-hrišćanskoj tradiciji. Međutim, njegov istorijski i teološki značaj kulminira u evanđeoskim narativima, naročito u događaju Blagovesti, kada objavljuje…
Read More
U kalendaru pravoslavnog sveta malo je praznika koji u sebi nose tako jasno ukrštene slojeve vere, istorije i narodne imaginacije kao što su Blagovesti. Obeležavane 7. aprila, one stoje na granici dva sveta: između zime i proleća, između starog verovanja i hrišćanske dogme, između straha i nade. U crkvenom smislu, praznik označava trenutak kada je arhangel Arhangel Gavrilo doneo vest Bogorodica da će roditi Sina Božijeg. Taj trenutak, poznat kao Blagoveštenje, predstavlja početak hrišćanske istorije spasenja – trenutak kada reč postaje sudbina, a sudbina – istorija. Međutim, izvan zidova crkava…
Read More
Cveti spadaju među najpoetičnije, ali i najsloženije praznike u pravoslavnom kalendaru. Slavljene nedelju dana pre Uskrsa, Cveti formalno obeležavaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, trenutak kada ga narod dočekuje granama i cvećem. Međutim, u srpskoj tradiciji ovaj praznik daleko prevazilazi biblijski okvir: on je prelomna tačka između zime i proleća, vere i običaja, liturgije i arhaičnih obreda. Istorijski i religijski kontekst U hrišćanskoj simbolici, događaj koji Cveti obeležavaju nosi dvostruku poruku. S jedne strane, to je trijumfalni ulazak Hrista u Jerusalim – trenutak kolektivnog oduševljenja i priznanja. S druge, to…
Read More
Srpska pravoslavna crkva slavi Lazarevu subotu ili Vrbicu. Vrbica se slavi dan pred Cveti i ovaj praznik posvećen je deci jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“. Na ovaj dan je,prema verovanju, Isus Hrist vaskrsao Lazara iz groba, koji je četiri dana bio mrtav. U našim crkvama i hramovima u popodnevnim časovima služi se večernje bogosluženje, i u crkvu se unose vrbove grančice. Nakon što se grančice vrbe osveti, deli se deci a zatim se oko crkve obiđe tri puta sa…
Read More
U danima Cvеtnе nеdеljе оbičaј je da sе narоd kiti vrbоm i kоprivоm i ovo je dečiji praznik. Smatra se dečijim praznikom jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko”. Vrbica pada na Lazarеvu subоtu, šеstu pо rеdu u Vеlikоm ili Vaskršnjеm pоstu. Tо је praznični dan u kојem sе nе radе tеži pоslоvi. Nekada su dеca su išla sa učitеljеm i svеštеnikоm da nabеru vrbоvе grančicе dan pred Lazarevu subotu, kоје su dоnоšеnе u crkvu sutradan, na Cvеti, оsvеštavanе i…
Read More
Hrisant je bio jedinac sin velikog boljara Polemija, koji se preselio iz Aleksandrije u Rim. Kao sin bogatih roditelja Hrisant je stekao veliko obrazovanje. Ali „svetska mudrost“ ga je zbunila i ostavila u neizvesnosti, šta je istina. I on je tugovao zbog toga. Ali do ruku mladoga Hrisanta došlo je Jevanđelje i dela apostolska. Kada je pročitao to tražio je učitelja. Za učitelja je izabrao Karpofora, sveštenika, koji ga je uputio u hrišćanstvo i krstio. Ali to se nije dopalo njegovom ocu. Otac ga je najpre hteo razvratiti zatvarajući ga…
Read More
Rođen je u Jerusalimu za vreme vladavine Konstantina Velikog,a umro je za vreme vladavine Teodosija Velikog. Godine 346. posvećen je za sveštenika, a 350. je nasledio na prestolu jerusalimskom blaženog Maksima patrijarha. Triput je zbacivan s prestola i poslat u progonstvo, dok najzad u vreme Teodosijevo nije vraćen, pa je proživeo mirno još osam godina. Imao je dve teške borbe: jednu s arijevcima, pod Konstancijem, sinom Konstantinovim, a drugu pod Julijanom Odstupnikom i sa Jevrejima. Veruje se da se u vreme sile arijevske na Dan Pedesetnice pojavilo znamenje Krsta, svetlije od sunca, koje se prostiralo iznad Jerusalima i Gore Jeleonske, i trajalo nekoliko časova počev…
Read More
Za vreme vladavine cara Hоnоrija u Rimu je živeо visоki carski dоstоjanstvenik Jevtimijan, vrlо ugledan i vrlо bоgat. I оn i njegоva žena Аglaida su živeli hrišćanskim načinоm živоta. Iakо je biо bоgat, Jevtimijan je samо jedanput dnevnо jeо, i tо pо zalasku sunca. Imali su sina jedinca – Аleksija. Оn je prinuđen da se оženi ali je te iste nоći оstaviо i ženu i pоrоdicu, seо u lađu i dоšaо u grad Еdesu u Mesоpоtamiji gde je biо pоznati lik Isusa, pоslat оd Hrista caru Аvgaru. Кada s epоklоniо…
Read More
Aristovul je bio jedan od sedamdeset apostola. Bio je brat apostola Varnave i episkop Britanije. Aristovul je rođen na Kipru. Posledovao je apostolu Pavlu, koji ga i pominje u poslanici Rimljanima (Rm 16, 10). Kada je apostol Pavle postavljao mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada je postavio i Aristovula za episkopa britanskoga. U Britaniji su bili narodi divlji, neverni i opaki, i Aristovul je pretrpeo među njima mnoge muke, bede i pakosti. Udarali su ga bez milosti, vukli po ulicama, rugali mu se i podsmevali. Ipak na kraju on…
Read MoreSveti mučenik Agapije i sedmorica s njim su hrišćanski svetitelji. Sedmorica koji se slave zajedno sa Agapijem su: Publije, Timolaj, Romil, dva Aleksandra i dva Dionisija. Svi su postradali u Kesariji Palestinskoj od kneza Urbana, za vreme vladavine cara Dioklecijana. Sva sedmorica, sem Agapija, su bili sasvim mladi ljudi, a još nisu bili hrišćani, niti su se ikad krstili vodom, ali njihovo krštenje je bilo krvlju. Jednog dana gledalo je ovih sedam mladića kako muče hrišćane, jedne na ognju, druge na vešalima, treće pred zverovima, pa videći sa kakvim trpljenjem…
Read More
Benedikt Nursijski je rođen u Nursijskoj oblasti u Italiji 480. godine. Roditelji su mu bili bogati i znameniti. U školi se nije zadržao dugo, jer je sam uvideo da zbog knjižnog učenja može izgubiti „veliki razum duše svoje“. I izašao je iz škole „nenaučen mudrac i razuman neznalac“. Pobegao je u neki manastir gde ga je inok Roman zamonašio, posle čega se povukao u jednu vrletnu goru gde je u pećini ostao preko tri godine i gde se podvizavao. Roman mu je donosio hleba i spuštao sa vrletne stene na…
Read More
Saint Nicephorus I of Constantinople (srpski: Sveti Nikifor, patrijarh carigradski) bio je značajna crkvena i teološka ličnost rane IX veka u Vizantijskom carstvu — teolog, istoričar i patrijarh Carigrada u periodu intenzivnih ikonoklastičkih polemika. Kratka biografija Patrijarh Carigradski (806–815) Delo i nasleđe Prenos moštiju Godine 846, nakon što su ikonoklasti nestali s vlasti, njegove mošti su prenete iz Prokonisa u Carigrad i privremeno položene u Aju Sofiju, a potom u Crkvu Svetih Apostola — čin koji je značajan u pravoslavnom kalendaru kao Prenos moštiju Svetog Nikifora. U svetlu istorije vizantijske…
Read More