Danas je Ada Ciganlija jedno od najposećenijih izletišta u Srbiji, ali vekovima nije izgledala kao što je poznajemo danas.
U prošlosti Ada Ciganlija bila je pravo rečno ostrvo na Savi, udaljeno od obale nekoliko stotina metara. Na starim austrijskim kartama iz 18. veka jasno se vidi ostrvo obraslo šumom, koje je često menjalo oblik zbog promena vodostaja.
Poreklo njenog naziva nije potpuno razjašnjeno. Reč „ada“ potiče iz turskog jezika i znači rečno ostrvo, dok postoje različita tumačenja porekla reči „Ciganlija“. Prema jednoj teoriji potiče od naziva za močvarno zemljište, dok druga povezuje ime sa romskim stanovništvom koje je u prošlosti boravilo u blizini. Nijedna od ovih pretpostavki nije definitivno potvrđena.
U 19. veku Ada je uglavnom bila obrasla šumom i korišćena za lov i vojnu obuku. Tokom Prvog srpskog ustanka i kasnijih sukoba služila je kao važna strateška tačka na Savi.
Velika promena dogodila se 1967. godine, kada je završena izgradnja nasipa koji je spojio Adu sa kopnom. Time je od nekadašnjeg ostrva stvoreno poluostrvo, a između nasipa i obale formirano je Savsko jezero.
Jezero je dugo oko 4,2 kilometra, široko do 200 metara, a voda se prečišćava prirodnim putem kroz sistem bunara i podzemnih filtera.
Tokom 1970-ih i 1980-ih godina uređene su plaže, sportski tereni, biciklističke staze i brojni rekreativni sadržaji.
Danas Adu Ciganliju godišnje poseti nekoliko miliona ljudi. Zbog uređene plaže duge oko sedam kilometara, sportskih sadržaja i velikog broja kupača, odavno je dobila nadimak „Beogradsko more“, iako je nastala na reci.
