Tišina je prošla! Sada da se što bolje čujemo!
TIšina je prošla! Čutali su na poslu, u prevozu, među svoja četiri zida, a neki i u snu. Čuvali su ono što nemaju, a ono što imaju znali su da mogu da im uzmu. Lokalno je čuvano, a globalno je nastao muk. Svaki prekid tišine dobio bi žig koji nisi morao nositi na telu ili na rukavu kao u ona zla vremena. Žig je bio javan i medijski propraćen skoro u svim novinama, telefonu, kompjuteru, radiju i televiziji. Neki sa žigom su i zaspali u večni počinak i ne sluteći da će se pružiti mogućnost da se taj žig i sa ostalih skine.
Tišina je prošla! Čuvala je neku budućnost koja je danas izašla na ulice i povela i one koji su ćutali i one koji taj žig nose.
Tišina je prošla! Sada se skoro svaki grad, opština i selo čuje. Pričamo isto, hodamo isto, čujemo isto ali trebalo bi to malo glasnije jer ostalo je još neko selo koje je sakriveno u tišini.
Malo samo glasnije, radi neke bake i deke koji ogrnuti tišinom nisu čuli da i njihov glas sme da se čuje i da je bitan.
Autor: Aleksandar od Beograda