Ознака: Aleksandar od Beograda

„Poneka“ taksi stajališta dobiće montažne objekte, a neki su se toliko trudili da kioske uklone sa ulice. Svi u „redovima čekaju“ taksi, pa će im biti lakše dok čekaju slobodno vozilo. Autobuska stajališta su uglavnom „prazna“, pa izgleda da to tamo nije potrebno. Buđet građana se „puni“, pa sada siv idu taksijem. Ko ima para za ulje i meso, verovatno ima i za skuplji oblik transporta. Ko bi reko da neko to sve može sam da smisli.

Izgleda da nam merne jedinice nisu jača strana od hektara koji trebaju da su kvadrati do tone koja i nije strašna. Da ne spominjem svaku stavku jer ima toga dosta. Možda bi trebalo kako bi nekima bilo lakše da za sve imamo jednu mernu jedinicu. Možda onda hektar neće biti smešan, a tona biti zaista velika. Velika je tona, ali velika je i začuđenost što za neke to nije ništa što verovatno govori o nečijem iskustvu.Možda i zaista nije ništa jer postoji još negde više ali mi to ne vidimo.…

Pregovarali su da bi zamajavali, a neki i da bi uspeli da nešto izjave u štampanom i video izdanju. Dogovorili su se da se nisu dogovorili, ali i dalje će pregovarati jer znaju da se neće dogovoriti. Sve u svemu gledali smo još jedan politički rijaliti pod nazivom „Opet smo ga izvisili.“ O nacrtu zakona svi su se pobunili i imali su šta da izjave jer je realno pun rupa. Međutim, to nikome nije bilo sumnjivo pa su se svi javljali kao stručnjaci, a oni kao ko naručeni zakačili se…

Ekologija je postala glavna tema što govori da se ipak nešto menja. Sada kada neko vikne „EKO“ dobijemo eho, na svim nivoima vlasti i od onih koji bi ta mesta voleli. Afere su zaboravljene. Uhapšeni su zadržani, pa pušteni dok ne zatrebaju do sledećeg hapšenja. Neko ili neki seku drveće po gradu i traga se za počiniocem ili počiniocima. Svi smo već navikli na seču ali nismo znali da je počinioc nepoznat. Autor: Aleksandar od Beograda

Pripadam onoj zaboravljenoj generaciji koja može reći, iz nekog mog ugla, da je diskriminisana na neki način. Nisam u pozitivnoj diskriminaciji među mladima, a nisam ni penzioner. Upravo ta generacija koja već sada sebe naziva „oni između.“ Generacija koja će pre dobiti otkaz jer je isplativije zaposliti mlađe, a i one koji su u penziji jer traže dinar više kako bi dali svojim unucima. Mi postajemo „izbrisana generacija.“ „Oni između“ koji podižu decu i koji se trude na ih usmere na pravi put, koji je u današnje vreme jako teško…

Beograd se širio sa svakom novom ulicom na mapama, a na ulici prestonica je postajala sve veće i veće selo, gde je svaki komšija zna komšiju koji ima komšiju. Nikada nije bilo teško znati šta se dešava u Beogradu, ako samo prođete od Slavije do Knez Mihailove znaćete šta su glavni događaji na Zvezdari, Voždovcu, Obrenovcu, Rakovici, Čukarici, Lazarevcu, Paliluli.. Danas se sav glas prestonice slio u jednoj tački gde nepravda želi da bude pravda, a sud tabu tema. Iza zakona se kriju oni koji ga znaju, a oni koji…

Kada čovek ima u sebi naučene moralne vrednosti, onda tog čoveka, u nekim trenucima je i sramota, kada mu je jezik brži od pameti. Dolazimo do pameti ili ti znanja koje treba posedovati pa izgovoriti da je nečija istorija jadna i bedna. Omalovažavanje bilo čije istorije je nepoštovanje naroda, a nepoštovanje je već stvar kućnog vaspitanja ili gubitka ljudskosti. Istoriju stvara svaka osoba, neka je zapisana u istoriji sveta ili jednog naroda, a ona možda i najvažnija u istoriji jedne porodice koja se prepričiva unucima. Kada kažeš da je nečija…