Pre nego što sam imao palate i banke, imao sam jednu kuću u kojoj se mešala para sa politikom.
Miris slada sa ambicijom.
Pena sa istorijom.
Na uglu današnjih ulica Admirala Geprata i Balkanske, 1839/40. godine, po naredbi kneginje Ljubice, podignuta je Velika pivara.
Zvali su je i Knjaževa.
Kasnije i Savamalska.
Ali meni je bila više od pivare.
Bila je znak da od varoši postajem grad.
Prvi zakupac bio je Rista Paripović Rudničanin.
Već 1842. godine u njoj je otvorena i kafana.
Jer gde ima piva, ima i razgovora.
A gde ima razgovora, ima i odluka.
Posle smrti kneginje Ljubice, pivaru je nasledio knez Mihailo Obrenović.
Bila je u vlasništvu dinastije, ali su se zakupci menjali.
Kao i vremena.
U toj zgradi nisam samo kuvao pivo.
Tamo sam kuvao istoriju.
Novembra 1858. godine održana je Svetoandrejska skupština.
U njoj je odlučeno da se knez Miloš Obrenović vrati na presto.
Zamislite to — u prostoru gde se toči pivo, menja se sudbina države.
U Velikoj pivari igrane su i pozorišne predstave.
„Teatar kod pivare“ — tako su ga zvali.
Ulazilo se iz Balkanske ulice.
Do 1865. godine glumci su izgovarali replike pod istim krovom pod kojim su se vodile političke rasprave.
To sam bio ja u 19. veku.
Grad koji još nema jasne granice između scene, skupštine i kafane.
Grad u kome se istorija događa za stolom.
Pivara je 1871. godine zatvorena.
Ali kafana i bašta nastavile su da žive.
Jer Beograd retko zatvara vrata do kraja.
Početkom 20. veka, 1903. godine, prodata je Prometnoj banci.
Kao prodavac se navodila kraljica Natalija.
Vreme dinastija je prolazilo, kapital je dolazio.
A onda je 1935. godine zgrada srušena.
Danas tamo nema pare ni slada.
Nema drvenih stolova ni pozornice.
Ali ja pamtim.
Pamtim da sam u toj kući prvi put osetio kako izgleda grad koji odlučuje o sebi.
Koji raspravlja, glumi, nazdravlja i menja istoriju pod istim krovom.
Ja sam Beograd.
I pre nego što sam imao skupštinske sale i monumentalne teatre,
imao sam Veliku pivaru.
Mesto gde je pena bila laka,
ali odluke teške.
I zato je ne pamtim po piću.
Pamtim je po rečima koje su u njoj izgovorene —
i koje su me oblikovale.
