U svakoj epohi postoje predmeti koji razotkriju karakter vlasti. U Nušićevo vreme to je bila fotelja. U naše vreme čak i zujalica.
Jer, nije mala stvar kad zujalica zazvoni. To nije običan zvuk, to je alarm savesti, sirena društvenog poretka i poziv državi da se javi na kasu broj tri. Zujalica ne pita ko ste, ali gospođa ministarka uvek zna da pita:
„Da li vi znate ko sam ja?“
U tom pitanju sabrana je cela politička filozofija države.
Gospođa ministarka, novo izdanje
Naša savremena gospođa ministarka ne nosi više šešir sa perjem, već kesu iz butika. Ne traži poštovanje zbog muža — ona ga podrazumeva. Kao ne viče, kao ne galami (to je, naravno, zlonamerna izmišljotina mase), ona samo ukazuje na propust. A kada ukazivanje ne urodi plodom, država se sama ukazuje.
U Nušića je policija dolazila da se ukloni narod. Danas dolazi da se ukloni i narod i pod tepih stavi neprijatnost.
Drama u tri čina i jednoj fiskalnoj potvrdi
Prvi čin: Gospođa ulazi u prodavnicu u kojoj nije kupila robu, ali je roba — njena. Jer vlasništvo je, kao i istina, relativna stvar.
Drugi čin: Zaposleni, nesvestan istorijske uloge koju ima, traži proceduru. Procedura, taj opasan oblik neposlušnosti jednog naroda, dovodi u pitanje poredak.
Treći čin: Dolazi policija. Ne zato što je gospođa zvala — ne, ne — već zato što vlast uvek oseti kad joj neko dira dostojanstvo. Narod je najgori u tome.
Zaposleni ostaje zatečen. On ne zna da zujalica ima dve funkcije: da spreči krađu i da proveri lojalnost.
„Ja nisam rekla da znate ko sam ja“
Najlepši deo savremene političke drame jeste poricanje.
„Ja to nisam rekla“, kaže gospođa.
I verujemo joj. Jer prava gospođa ministarka to i ne mora da kaže. Sistem to izgovara umesto nje — tiho, uniformisano i službeno.
Uostalom, šta je jedna rečenica naspram četiri stana?
Nekretnine kao dokaz karaktera
Nekada se imetak krio. Danas se nabraja.
Kvadrati su nova biografija, a garaža — potvrda morala.
Što više adresa, to manje sumnje da ste običan građanin.
Narod ima jednu adresu. Gospođa ministarka ima portfelj.
Epilog bez kazne
Na kraju, niko nije kriv.
Gospođa ministarka je povređena.
Menadžer je saslušan.
Vlast je bila „na terenu“.
A zujalica? Ona je uklonjena.
Milenijumska zujalica razotkriva današnji poredak jednog naroda i gospođe ministarke koja zna ko je.
