Категорија: Naučni radovi

1. Uvod Sajber-fizički sistemi (CPS – Cyber-Physical Systems) predstavljaju integraciju računarskih algoritama, senzora i izvršnih sistema sa fizičkim procesima. CPS su ključni za funkcionisanje kritične infrastrukture: Bezbednost ovih sistema postaje kritična jer napadi mogu dovesti do fizičke štete, ekonomske destabilizacije i ugrožavanja života. Ovaj rad integriše: 2. Teorijski okvir 2.1 Definicija CPS CPS se formalno mogu predstaviti kao dinamički sistem sa povratnom spregom: x˙(t)=f(x(t),u(t),w(t)),y(t)=h(x(t),u(t),v(t))\dot{x}(t) = f(x(t), u(t), w(t)), \quad y(t) = h(x(t), u(t), v(t))x˙(t)=f(x(t),u(t),w(t)),y(t)=h(x(t),u(t),v(t)) Gde je: 2.2 Kritična infrastruktura Kritična infrastruktura se deli na segmente sa različitim CPS karakteristikama: Sektor…

Read More

1. Uvod Kvantna kriptografija predstavlja revolucionarni pristup sigurnosti komunikacija, temeljen na fundamentalnim principima kvantne mehanike, posebno superpozicije i principa neodređenosti. Sa razvojem kvantnih računara i naprednih algoritama, tradicionalni kriptosistemi, kao što su RSA ili ECC, postaju ranjivi. Cilj ovog rada je integrisanje simulacija, formalnih matematičkih modela i empirijskih podataka kako bi se kvantifikovale pretnje i razvili modeli rizika za buduće kvantno-kvantne komunikacione mreže. Rad pokriva: 2. Monte Carlo simulacija kvantnih napada Monte Carlo metoda koristi stohastičku simulaciju velikog broja eksperimenta kako bi se kvantifikovala verovatnoća uspeha napada i detekcija napada…

Read More

1. Uvod Napadi u sajber prostoru tradicionalno su bili zasnovani na ljudskom faktoru ili unapred programiranim skriptama. AI sistemi omogućavaju: Ciljevi rada: 2. Klasični i AI napadi u sajber prostoru Vrsta napada Opis AI komponenta Primer Phishing Slanje lažnih poruka NLP generisanje personalizovanih emailova AI-mail sa personalizovanim imenom Malware Zlonamerni softver Adaptivno skrivanje i obfuskacija AI-driven ransomware Deepfake Manipulacija video/glasom Generativne neuronske mreže Lažni video direktora kompanije Botnet Automatizovane mreže Reinforcement learning za koordinaciju Autonomni DDoS napadi Social engineering Manipulacija ljudima Chatbotovi koji uče stil komunikacije Lažni korisnički asistenti 3.…

Read More

Ovaj rad razvija formalni aksiomatski okvir za modelovanje informacionog konflikta kao dinamičkog optimizacionog sistema nad društvenim mrežama. Teorija integriše: 1. UVOD Informacioni konflikt posmatramo kao: Dinamički proces optimizacije uticaja nad populacionim prostorom percepcije, pod mrežnim i entropijskim ograničenjima. Cilj rada: 2. MATEMATIČKI OKVIR 2.1 Prostor percepcije x(t)∈Rmx(t) \in \mathbb{R}^mx(t)∈Rm 2.2 Dinamika sistema x˙=−LΦ(x)+∑i=1kBiui+σξ(t)\dot{x} = -L \Phi(x) + \sum_{i=1}^k B_i u_i + \sigma \xi(t)x˙=−LΦ(x)+i=1∑k​Bi​ui​+σξ(t) gde je: 3. FORMALNE TEOREME Teorema 1 (Egzistencija i jedinstvenost) Ako je Φ\PhiΦ Lipschitz-kontinuirana, sistem ima jedinstveno rešenje. Dokaz: direktna primena Picard-Lindelöf teoreme. Teorema 2 (Stabilnost ravnoteže)…

Read More

1. Definicija problema Informacioni rat možemo formalizovati kao dinamički optimizacioni problem nad mrežom aktera, gde različite strane pokušavaju da maksimizuju uticaj na kolektivno stanje percepcije populacije. Neka je: Cilj aktera A: max⁡u(t)J=∫0TΦ(X(t))dt−λ∫0Tu(t)2dt\max_{u(t)} J = \int_0^T \Phi(X(t)) dt – \lambda \int_0^T u(t)^2 dtu(t)max​J=∫0T​Φ(X(t))dt−λ∫0T​u(t)2dt gde je: 2. Dinamika promene mišljenja Koristimo prošireni DeGroot model sa eksternim signalom: dxidt=∑jaij(xj−xi)+βiu(t)\frac{dx_i}{dt} = \sum_{j} a_{ij}(x_j – x_i) + \beta_i u(t)dtdxi​​=j∑​aij​(xj​−xi​)+βi​u(t) U matričnom obliku: x˙=−Lx+Bu\dot{x} = -Lx + Bux˙=−Lx+Bu gde je: 3. Optimizaciona formulacija Ovo je klasični Linear Quadratic Regulator (LQR) problem: J=∫0T(xTQx+uTRu)dtJ = \int_0^T (x^T Q…

Read More

Kvantni računari i kvantni internet predstavljaju paradigmatsku promenu u sigurnosti digitalnog sveta. Tradicionalni kriptografski algoritmi (RSA, ECC) postaju ranjivi, dok kvantni protokoli (BB84, E91) omogućavaju distribuciju ključeva otpornu na prisluškivanje. Ovaj rad pruža: Cilj je stvoriti stručno akademsko delo, sa detaljno prikazanim vizuelnim dijagramima, matematičkim analizama i predloženim modelima za buduće istraživanje. 2. Uvod 2.1 Motivacija S pojavom kvantnih računara, eksponencijalne mogućnosti faktorizacije i diskretne logaritamske dekompozicije ugrožavaju klasične algoritme enkripcije. Shorov algoritam faktorisanje nnn-bitnih brojeva ostvaruje u polinomijalnom vremenu: TShor(n)=O(n3)T_\text{Shor}(n) = O(n^3)TShor​(n)=O(n3) Zbog toga je razvoj kvantnog interneta i…

Read More

Napredak veštačke inteligencije omogućio je kriminalnim akterima da skaliraju i automatizuju internet prevare. AI-pojačana prevara — uključujući generisani phishing, deepfake audio/video i automatizovane socijalno-inženjerske napade — predstavlja novu klasu pretnji koja zahteva akademski rigoroznu analizu. Ovaj rad kombinuje kvantitativne podatke, model rizika, komparativnu statistiku i akademske izvore kako bi dao sveobuhvatnu sliku trenutnih trendova i budućih izazova u domenu AI-pogona prevara. 1. Uvod Preliminarne analize pokazuju da internet prevare više nisu izolovani incidenti — one su postale globalni bezbednosni problem sa milijardama finansijskih gubitaka godišnje. Prema FBI IC3 izveštaju iz…

Read More

Apstrakt P vs NP problem je jedno od ključnih otvorenih pitanja u teoriji kompleksnosti i računarstva, koje istražuje granice algoritamske rešivosti. Problem se definiše kao pitanje da li svaki problem čije rešenje može biti verifikovano u polinomijalnom vremenu (NP) može se i rešiti u polinomijalnom vremenu (P). U ovom radu predlažemo novi interdisciplinarni metodološki okvir, integrisan kroz kombinatornu teoriju, logiku i teoriju dokaza, algebarske metode i informacionu teoriju. Rad uvodi formalne definicije i matematičke modele koji omogućavaju kvantitativnu analizu NP-problema i predlaže potencijalni konstruktivni algoritamski pristup za njihovo efikasno rešavanje.…

Read More

U savremenim društvima digitalne platforme postale su ključni infrastrukturni akteri javne sfere. Njihova uloga prevazilazi tehničko posredovanje komunikacije i ulazi u domen oblikovanja političkog diskursa, društvenih normi i kolektivne percepcije stvarnosti. Paralelno sa tim procesom razvija se fenomen post-truth društva, u kojem empirijske činjenice gube prioritet u odnosu na emotivne narative, identitetsku pripadnost i algoritamski pojačane interpretacije realnosti. Ovaj rad analizira digitalnu polarizaciju kao sistemski ishod interakcije algoritamskih sistema, ekonomije pažnje i kognitivnih mehanizama korisnika. Korišćenjem interdisciplinarnog teorijskog okvira koji obuhvata teoriju medija, političku psihologiju, digitalnu etiku i regulatorne studije,…

Read More

Apstrakt U digitalnoj eri privatne tehnološke platforme poput Facebooka, X/Twittera, TikToka i YouTubea imaju moć da oblikuju politički diskurs. Njihovi algoritmi i politike moderacije ne samo da odlučuju šta je vidljivo, već i kako korisnici percipiraju javno mnjenje. Ovaj rad istražuje mehanizme te moći, psihološke i društvene efekte, regulatorne izazove i etičke dileme. Fokus je na empirijskim studijama slučaja, narativnom pristupu i preporukama za odgovornu praksu, sa ciljem da se razume uticaj privatnih kompanija na demokratiju i pluralnost mišljenja. 1. Uvod: privatne kompanije kao novi arbitri Zamislimo Mariju, korisnicu društvenih…

Read More

U digitalnom svetu, ljudi često veruju da njihova mišljenja odražavaju stavove većine, iako to objektivno nije tačno. Ovaj fenomen, poznat kao lažni konsenzus, pojačava se algoritamskim filterima i eho-komorama društvenih mreža. Kroz narativni pristup, ovaj rad istražuje kako mreže manipulišu percepcijom javnog mnjenja, analizira studije slučaja i nudi preporuke za etički i regulativni okvir koji može smanjiti rizike manipulacije. 1. Uvod: priča o percepciji stvarnosti Zamislite korisnika društvenih mreža, Anu. Svakog jutra skroluje feed i vidi da njeni prijatelji, kolege i influenseri dele određene stavove. Ana počinje da veruje da…

Read More

Instrumentalizacija istorije predstavlja jedan od najsnažnijih, ali i najopasnijih mehanizama političke moći. Ovaj rad analizira načine na koje politički akteri koriste istoriju kao legitimacioni resurs, sredstvo mobilizacije i alat za proizvodnju društvenih podela. Polazeći od teorijskih uvida studija kolektivnog pamćenja, političke sociologije i kritičke istoriografije, rad razmatra ključne mehanizme selektivnog pamćenja, istorijskog revizionizma i mitologizacije prošlosti. Kroz komparativnu analizu savremenih i istorijskih primera, pokazuje se kako zloupotreba istorije utiče na demokratske procese, društvenu koheziju i mogućnost suočavanja sa prošlošću. Posebna pažnja posvećena je ulozi istoričara, obrazovnog sistema i akademske zajednice…

Read More

Apstrakt U eri sveprisutne digitalizacije, algoritmi postaju ključni arbitri u donošenju odluka koje utiču kako na individualne živote, tako i na društvene tokove. Od moderacije sadržaja i preporuka na društvenim mrežama, preko procene rizika u pravosudnim sistemima, do automatizovanih procesa u zapošljavanju i zdravstvenoj zaštiti — algoritmi imaju sve veći uticaj na ljudsku svakodnevicu. Ovaj rad analizira problem algoritamske pravde i digitalne etike kroz teorijske, praktične i normativne pristupe, ukazujući na izazove, rizike i mogućnosti uspostavljanja etičkog i pravnog okvira za odgovorno algoritamsko odlučivanje. 1. Uvod Algoritmi danas utiču na…

Read More