Категорија: Aleksandar od Beograda

Skoro svake godine imam neko tradicionalno okupljanje sa mojim prijateljima koji rade u inostranstvu. Dotaknemo se mnogih tema ali jedna koja mi je skrenula pažnju je kada se povela priča koliko kompanije u kojima rade cene njihovu lojalnost. Svaki od njih radi na različitom kontinentu ali priča im je skoro ista. Prilikom zaposlenja potpisuju ugovor sa kompanijom gde postoji posebna stavka o povećanju zarade na svakih 6 meseci ili kvartalno u iznosu od 5 do 15 odsto neto u zavisnosti od kompanije i koja se interno ili zvanično zove „Lojalnost…

Penzioneri su jedva dočekali penziju, a kada im je legla na račun vratili su se ponovo na posao. Uspešno rade u marketima, obezbeđenju, na pijacama dok deca i unuci gledaju mape sveta na koju će destinaciju otići da rade. Marketi sa sve manje zaposlenih, pa neprimetno su zaposlili besplatno potrošače koji sami kucaju i pakuju robu. Cene rastu, a potrošači su dobili još jedan posao pored vađenja novčanika i to rade besplatno i bez ikakvog popusta. I posle neki kažu da nikada ne bi radili kao kasiri i za te…

„Minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada nemaju veze jedno sa drugim“, rekao je neki političar. Mnogi su se smejali ali jasno je i lepo rečeno jer ZAISTA nemaju veze jedno sa drugim. Kada budu imali veze onda onda će narod moći i da priušti sebi nešto kada dođe plata. Neki bi sve da menjaju u gradu, ali nikako da promene sebe. Dok će neki da se švrćkaju u novim uniformama i da budu lični asistenti (nisu doktori ) moglo bi na primer da se započeti radovi u gradu i završe.…

Dobili smo staru na dve godine, a novi je u pripremi za novu funkciju. Na dve godine jer se obučava za novu poziciju sa koje će glavni gospodin da ode, a jedinu zamenu vidi u njoj. Ako se neko pita, bio je trezan kada je pravio plan. Znači da u skorijoj budućnosti možemo očekivati borbu u redovima i objavljivanje raznih informacija iz anonimnih izvora koji misle da su do sada zavredeli tu poziciju. Kada počne kupite kokice i omiljeno piće jer biće zanimljivo. Novi gradski izlazi sa raznim novim idejama,…

Sve je bilo hitno kako bi sišli su stari da bi došli novi, a stari, stranački kadrovi. Nekima su glavna vesti imena i prezimena, ko da to nešto menja, ali možda i hoće ostaje nam da vidimo. Vidimo i da se nastavlja kontinuitet prethodnika, a kada ne znaš za bolje ti nastavi. Neki su promašili skupštinu, pa nisu znali kako da se odmaknu od mikrofona jer hteli bi još nešto da kažu ili da zapevaju. Zapevali bi i mi od mukeali trenutno nam je prioritet preživljavanje. Ipak bilo je tu…

Saznali smo da ćup ima dno, ali i da nebo nije granica kada se nivelišu cene. Možda bi taj ćup bio puniji da neki nisu pravili najveći roštilj u zemlji ili da svaka greška ili krađa ide iz džepa građana. Možda bi bilo drugačije kada bi svako plaćao svoju grešku kao što svaki „običan“ građanin plaća svoje. Zbog „grešaka“, manjka para u kućnom budžetu, građani imaju izvršitelje za vratom i zbog kašnjenja u ratama dobijaju dodatne kamate. Na leđima svakog građanina, u svakom trenutku neko zaradi i dok je u…

Stolice nisu dobro ni ugrejali, a već im se sviđa nečija druga jer će im kamere snimati lepšu stranu. Laki na rečima na izborima, a kada se sedne ceo svet se menja – bar njihov. Naš svet koji gledamo je gde cene obaraju rekorde u atletici i to skokom u vis. Naš svet gde se ponovo nameću istorijske podele iz Drugog svetskog rata na one i ove, a isti hleb jedemo i to po istoj ceni i sa istim praznim novčanikom. Istorijske kulturne celine se urušavaju i na njima grade…

Novi rijaliti je počeo. Dok je profesor izlagao neki su tapšali kao da je završena predstava koja je upravo počela, a sa druge strane su negodovali ko da su na stadionu jer su upravo primili gol. Sudeći po reakcijama, kako sa jedne, tako i sa druge strane gol je postignut ali taj pogodak neće ih odvesti u kvalifikacije jer je utakmica tek počela. Utakmica koja se igra ne na terenu gde su svi došli nego van njega. Svi imaju isti dres samo drugačiju strategiju za buduće utakmice. Svi su ostali…

Neću vas lagati! Rečenica sa kojom obično počnu neki poliričari svoj mandat. Tako je jedan počeo, pa dogurao do predsednika i da naravno lagao je. U vremena kada je crtani film počinjao u 7:15 možda bi i ponovo poverovao u uvodne rečenice, ali sada kada su nestali crtani filmovi… teško. Naučio sam da pamtim. a to je u današnje vreme prokletstvo. Prokletstvo za koje su krive nekadašnje škole koje su tražile da znamo, a ne da naučimo za jedan čas. Učili su nas da život nema zvono sreće za kraj…

Puklo je! Sve to su pričali i vikali građani ispostavlja se da nije politika već stvarni problemi ili bolje rečeno problem. Problem novi je da pucaju cevi tamo gde su navodno rađene rekonstrukcije i ovaj put nije okrivljen Bog, već krivac ima svoje ime i prezime. Prezimena se odrekao i dotični, pa se predstavlja pod nadimkom koje je sam sebi dao. Ponovo obećanja da ovo nesme da se dešava, a dešava se godinama kako ko dođe novi. Novo će biti kada sve ono na šta su svi ukazivali počne da…

„Kako vreme prolazi shvatam da stvari nisu baš najbolje funkcionisale..“ , a današnja deca bi na to rekla „Ajde?“ Možda za još jedno deset godina neko otkrije ono što svi znaju, ali nije bilo u novinama ili nije rečeno javno. Javno se možda i začudimo ali ne otkriću već neznanju. Možda krenemo od neznanja ko je dozvolio ubrzanu divlju gradnju u prestonici, rušio objekte istorijske vrednosti, izdavao dozvole za gradnju a onda ta gradnja narušavala okolne objekte od kojih je jedna i srušena na pola, i čistom srećom niko nije…