Danas se Topčider najčešće vezuje za park, stare platane, Konak kneza Miloša i mirniji deo Beograda. Ali u prvoj polovini 19. veka Topčider je imao mnogo ozbiljniju političku ulogu: bio je jedno od mesta iz kojih je knez Miloš pokušavao da napravi novo političko i reprezentativno središte Srbije.
Knez Miloš je početkom 1830-ih upravo ovde podigao svoj konak. Gradnja je započela marta 1831. godine, neposredno nakon što je Srbija dobila status autonomne nasledne kneževine. Konak je projektovao Hadži Nikola Živković, dok su gradnju vodili neimari Janja Mihailović i Nikola Đorđević.
Zašto baš Topčider?
Beograd tada još nije bio prostor u kojem je knez mogao potpuno slobodno da uređuje svoj život i državne poslove. Osmanska tvrđava i dalje je bila pod turskom vojnom kontrolom, a srpska vlast se postepeno širila izvan starog gradskog jezgra.
Topčider je bio dovoljno blizu Beogradu, ali istovremeno izvan neposrednog pritiska tvrđave.
Zato Miloš tamo ne podiže samo kuću za odmor.
Topčider postaje prostor u kojem se održavaju narodna okupljanja i skupštine. Tokom 19. veka upravo su se ovde održavale pojedine Narodne skupštine, a Topčider je postao i mesto državnih ceremonija.
Posebno je upečatljiv događaj iz 1865. godine.
Knez Mihailo je tada u Topčideru organizovao veliku proslavu 50-godišnjice Takovskog ustanka iz 1815. godine. To nije bila samo godišnjica jednog istorijskog događaja. U političkom smislu, bila je to i demonstracija srpske državnosti u vremenu kada su osmanske vlasti još uvek imale vojno prisustvo u Beogradu.
A onda Topčider dobija još jednu, mnogo mračniju stranicu.
Knez Miloš se posle povratka na vlast 1859. godine vraća u Srbiju i poslednje godine života provodi upravo u Topčideru. Tu je i umro 14. septembra 1860. godine.
Osam godina kasnije, 10. juna 1868. godine, u Topčideru je ubijen njegov sin i naslednik, knez Mihailo Obrenović.
Dakle, u samo nekoliko decenija Topčider je bio:
- mesto kneževskog dvora,
- prostor državnih okupljanja,
- mesto velikih političkih proslava,
- jedno od važnih mesta u procesu stvaranja moderne srpske države,
- poslednje mesto života kneza Miloša,
- i mesto atentata na kneza Mihaila.
Zato je pomalo pogrešno kada Topčider danas posmatramo samo kao „park za šetnju“.
On je zapravo jedan od retkih beogradskih prostora gde se veoma jasno vidi prelaz iz osmanskog sveta u modernu srpsku državu.
I možda je najzanimljivije to što je taj politički značaj nastao pre nego što je Topčider postao deo svakodnevnog gradskog Beograda.
Kada danas prođemo pored Konaka kneza Miloša, teško je zamisliti da je taj mirni park nekada bio mesto na kojem se rešavalo pitanje kako će izgledati buduća srpska država.
Topčider nije bio samo Miloševo izletište. Bio je jedna od njegovih političkih pozornica.
