Mandžurijski incident bio je događaj koji je Japan 1931. godine iskoristio kao povod za osvajanje Mandžurije na severoistoku Kine. Bio je to jedan od ključnih događaja koji su prethodili Drugom svetskom ratu u Aziji.
Šta se dogodilo?
U noći između 18. i 19. septembra 1931., japanska vojska je izvela eksploziju na delu Južnomandžurske železnice kod grada Mukdena (današnji Šenjang).
Eksplozija je bila vrlo mala i železnički saobraćaj praktično nije bio ozbiljno ugrožen. Međutim, japanska Kvantunska armija odmah je objavila da su železnicu sabotirali kineski vojnici.
Problem je bio u tome što su sami Japanci organizovali eksploziju.
Drugim rečima, Japan je napravio incident, optužio Kinu i potom iskoristio incident kao opravdanje za vojnu akciju. Prilično elegantan recept za imperijalizam: prvo napraviš problem, zatim objasniš svetu da si upravo ti žrtva problema.
Zašto je Mandžurija bila važna?
Mandžurija je bila ogromna i izuzetno bogata oblast na severoistoku Kine. Imala je:
- velike rudnike uglja i gvožđa,
- poljoprivredno zemljište,
- značajne železničke pravce,
- strateški položaj prema Sovjetskom Savezu i Koreji,
- veliku mogućnost za industrijski razvoj.
Japan je već imao snažne ekonomske i vojne interese u toj oblasti. Japanska vojska je, međutim, želela mnogo više od ekonomskog uticaja — želela je teritorijalnu kontrolu.
Japanska vojska preuzima stvar u svoje ruke
Kvantunska armija, koja je štitila japanske interese u južnoj Mandžuriji, nije čekala da tokijski političari odobre operaciju.
Posle incidenta počela je da zauzima strateške gradove.
Do početka 1932. godine, japanske snage su praktično stavile pod kontrolu čitavu Mandžuriju.
Japanska vlada u Tokiju je u početku bila mnogo opreznija od vojnih komandanta na terenu, ali je na kraju prihvatila već stvorenu činjenicu. Vojska je, praktično, pokazala političarima: Evo, gotovo je. Sad samo objasnite svetu zašto je to bila dobra ideja.
Nastanak Mandžukua
Japan je zatim stvorio marionetsku državu pod nazivom Mandžukuo.
Proglašena je 1. marta 1932. godine.
Na njenom čelu formalno se nalazio Pu Ji, poslednji kineski car iz dinastije Ćing. Pu Ji je prethodno, još kao dete, bio kineski car, a sada je postavljen za šefa države koju je Japan kontrolisao.
Kasnije je proglašen carem Mandžukua.
Iza formalne državnosti, međutim, stvarna vlast nalazila se u rukama japanske vojske.
Reakcija međunarodne zajednice
Kina se obratila Društvu naroda, prethodniku Ujedinjenih nacija.
Društvo naroda je poslalo komisiju na čelu sa britanskim diplomatom Viktorom Bulver-Litonom. Takva komisija je danas poznata kao Litonska komisija.
Komisija je provela više meseci istražujući situaciju i zaključila da Mandžukuo nije rezultat autentičnog pokreta za nezavisnost, već da je nastao zahvaljujući japanskoj vojnoj intervenciji.
Društvo naroda je potom odbilo da prizna japansko opravdanje za stvaranje Mandžukua.
Japan je odgovorio tako što je 1933. godine napustio Društvo naroda.
To je bio jedan od velikih znakova da međunarodni sistem kolektivne bezbednosti ozbiljno slabi.
Zašto je incident toliko važan?
Mandžurijski incident nije bio samo lokalni sukob između Japana i Kine. On je pokazao nekoliko veoma važnih stvari.
Prvo, japanski militarizam je dobio ogromnu prednost nad civilnom politikom.
Drugo, pokazalo se da Društvo naroda nema dovoljno snage da zaustavi veliku silu koja odluči da jednostrano promeni granice.
Treće, Japan je dobio ogromnu industrijsku i stratešku bazu za dalju ekspanziju.
Iz Mandžurije je kasnije nastavljena japanska ekspanzija u Kini. Godine 1937. izbio je veliki kinesko-japanski rat, koji je postao jedan od glavnih frontova Drugog svetskog rata u Aziji.
A kada su Japan i Sjedinjene Države 1941. ušli u otvoreni rat, japanska imperijalna ekspanzija već je imala duboke korene upravo u događajima koji su počeli 1931.
Zanimljiv detalj
Mandžurijski incident se često navodi kao jedan od najpoznatijih primera „false flag“ operacije – akcije koju jedna država ili grupa organizuje tako da izgleda kao da ju je izvršio neko drugi, kako bi se dobilo opravdanje za sopstvenu akciju.
U ovom slučaju cilj nije bio samo propaganda. Incident je poslužio kao okidač za vojnu okupaciju ogromne teritorije.
Zato se 18. septembar 1931. često smatra jednom od važnih prekretnica na putu ka Drugom svetskom ratu: mnogo pre nego što su nemački tenkovi krenuli na Poljsku, japanska vojska je već pokazala koliko lako međunarodni poredak može da bude zaobiđen kada velika sila odluči da joj se može.
