Trend

Otimanje osmeha i suza

Pozorište Boško Buha u Beogradu je još uvek sećanje generacija, a koje se neko trudi da ostane samo sećanje.

Pozorište za decu sa nazivom „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“, osnovano je 1937. godine od Gite Predić-Nušić, ćerke Branislava Nušića, Milivoje-Mime Predić, dramaturga i Sofije Vukadinović, glumice.

Premijera prve predstave bila je zakazana za 19.januar 1938.godine ali bila je otkazana zbog smrti Branislava Nušića.

U pozorištu su glumili skoro svi poznati glumci tog doba. Najviše uspeha imala je predstava „Rista Sportista“ sa maestralnom Ljubinkom Bobić. Predstava kasnije dobija i svoj strip.

Pozorište nije imalo svoju zgradu pa su nastupali u zgradi Manježa i još nekim prostorima.

Pozorište je prestalo sa radom početkom Drugog svetskog rata.

Nakon Drugog svetskog rata radilo je neko vreme pozorište pod nazivom „Pionirsko pozorište“ čiji je osnivač bila Gita Predić-Nušić, a 13.oktobra 1950.godine osniva i današnje pozorište za decu „Boško Buha.“

Pozorište „Boško Buha“ postalo je, na neki način, glavno mesto gde su škole vodile đake na predstave jednom mesečno i roditelji koji su tražili kartu više za decu.

Meseca maja 2010. godine u pozorištu je izbio manji požar. U 2014. godini pozorište je zatvoreno zbog sanacija, a svoje predstave seli pod okrilje UK „Vuk“.

Od 2015. godine obećano je da će sanacija pozorišta biti gotova, ali to se nije dogodilo. I nekim „čudom“ samo dve godine kasnije 2017. godine nekom je uspelo u katastru izvrši uknjiženje na prostor foajea i sale Pozorišta od strane preduzeća RUBIN Kruševac, da bi se kasnije vlasništo prenelo na preduzeće BUTIK iz Kruševca, prema rečima naših glumaca. Greška koja ni posle skoro 6. godina nije ispravljena postavlja pitanje:

Da li je zaista bila greška?

Ko je napravio tu grešku?

Što niste tu grešku napravili na račun nekog običnog građanina ili na račun glumaca koji su su deo svojih života ostavili deci?

Danas hoće da ga izmeste na Savski trg u zgradu Pošte. Deo istorije grada kao da se prodaje ili otima i to vodi sve u jednom smeru. Izgleda da od fantoma rušenja do lopova istorije i nije trebalo puno da se pređe. Kako svi problemi građana uvek vode ka jednom mestu?

Tadašnja deca i glumci svih generacija su smeh i suze ostavili u nasleđe za buduće generacije. Suze koje su nastale u trenutku kada je gorelo pozorište, a koje pokušavaju naši gumci godinama da mu ponovo vrate dečiji osmeh koji je kao legat ostao u pozorištu.

Zaostavština dečijih osmeha nije nečija isplata koja se može prekriti i zaboraviti nečijim potpisom.

Autor: Aleksandar od Beograda

Dodaci