Kalmici su zapadnomongolski narod, koji pretežno živi u autonomnoj republici Kalmikiji (Rusija). Kalmici su većim delom budističke veroispovesti i govore kalmičkim jezikom, koji spada u mongolske jezike.
Početkom aprila 1920.godina u Srbiju je stiglo nekoliko desetina Kalmica izbeglica a do kraja 1920.godine stiglo ih je ukupno oko 300. U periodu od 1920.godine do 1923.godine u Srbiju je stiglo 450-500 Kalmika a najveći deo njih oko 400 se nastanilo u Beogradu i tako postali najveća Kalmička kolonija u Evropi.
U Beogradu su se nastanili u najvećem delu u Malom Mokrom lugu ali bilo ih je i na Karaburmi, Bulbulderu, oko Cvetkove pijace i na Crvenom Krstu. U početku su Beograđani malo znali o njima pa su ih nazivali „Kinezi“.
U aprilu 1928.godine formiraju „Kalmičku koloniju“ a za predsednika je izabran bivši pukovnih ruske vojske Abuša Aleksejev.
