Već sam rekao: ne postoji scenario u kojem ova vlast može realno da pobedi na izborima. Analitika ih možda laže, ali to je njihov problem. I iskreno, ništa što urade nije iznenađujuće — sve je unapred očekivano. Kao svaki diktator koji oseti slabost, udara na sve odlike državnosti, pokušavajući da stvori privid kontrole. Samo što te kontrole odavno nema. Treba da javi neko kapetanu da brod vidi dno.
Udar na državnost vidi se svuda: policija, sudstvo, obrazovanje, kultura, mediji. Tu su i influenseri, digitalni pojačivači poruka, i sve ono iza zavese što vlast misli da pomaže, ali samo podseća na decu koja se igraju s praznim kartonskim kutijama. Pobeđuju tamo gde nema protivnika, gde su sami, i upravo tu leži njihova iluzorna snaga. Pobede su prazne.
A prava borba? Ona se vodi na polju koje je važno, gde građani i studenti već sada igraju svoju igru. Koje je to polje? Otkrivam tek posle sledećih izbora, najverovatnije 2027. godine. Sadašnja vlast ne sme da ih održi. Zna se kako bi narod glasao. Sve što rade sada — besmisleni udari na institucije, cirkus od medija, igranje sa simbolima moći — ne menja ništa. Ovaj tiket je propao još u najavi.
Dok misle da pobeđuju, stvarna borba već traje. Građani i studenti imaju apsolutnu većinu, dovoljnu i za nameštene izbore. Sve je spremno, a diktator se izgubio u sopstvenom divljenju, predviđajući poteze koje smo svi već unapred videli. Šta je bilo sa Narcisom kada je dugo gledao u vodu?
Privid kontrole može trajati neko vreme. Ali stvarna snaga je neminovna. Nema represije, nema medijske manipulacije, nema influensera koji to mogu da zaustave. Istina i realnost dolaze, a oni sa vlasti možda treba bolju dioptriju da bi videli sopstvenu propast koju svakodnevno oblikuju.
