Čučuk Stana (1795-1849) bila je znamenita ličnost srpske istorije, poznata po svojoj hrabrosti i učešću u borbama protiv Osmanskog carstva. Njen život i dela ostavili su dubok trag u srpskoj narodnoj tradiciji i istoriji. Njeno pravo ime je bilo Stanija Gligorijević, ali je postala poznata pod nadimkom Čučuk Stana, što u prevodu znači „Mala Stana“, zbog svoje male telesne građe.
Stana je rođena 1795. u selu Sikole kod Negotina, u istočnom delu Srbije. Imala je dve sestre, Stojnu i Stamenu, a dosta kasnije je dobila i brata Mihajla. Školu je završila u Beloj Crkvi. Po očevoj želji sve tri sestre su u mladosti nosile mušku odeću, jer nisu imale brata. Stana je bila mala i krhka, zbog čega je i dobila nadimak čučuk.
Stana je bila udata za čuvenog srpskog hajduka i vojvodu Hajduk Veljka Petrovića, koji je bio jedan od najistaknutijih junaka Prvog srpskog ustanka.
Sa Hajduk Veljkom se upoznala u kući negotinskog prote 1812. godine. Prišla mu je i drsko zapitala:
„Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati, nego devojačke darove krasti?“
Hajduk Veljko je bio poznat po svojoj hrabrosti i ratnim veštinama, i zajedno sa njim, Stana je učestvovala u mnogim bitkama protiv Turaka. Njihova zajednička borba i život u oslobodilačkim pokretima učinili su ih legendarnim ličnostima srpske istorije.
Čučuk Stana je bila poznata po svojoj hrabrosti na bojnom polju. U vreme kada su žene retko učestvovale u borbama, ona je bila izuzetak, aktivno učestvujući u odbrani srpskih zemalja. Posle smrti Hajduk Veljka u bici kod Negotina 1813. godine, Stana se nije povukla, već je nastavila borbu i ostala posvećena oslobodilačkom pokretu.
Posle sloma Prvog srpskog ustanka, Čučuk Stana je provela neko vreme u izbeglištvu. Udala se za Grka Giorgakis Olympios ( Kapetan Jorgić) , sa kojim je imala troje dece: Milana, Aleksandra i Jevrosimu.. Sa njim je nastavila da se bori protiv Osmanlija u okviru grčkog rata za nezavisnost.
Zajedno sa njim je prešla da živi prvo u Vlašku, a nakon pokušaja Turaka da ih likvidiraju, prešli su u Bukurešt.
Odlaze u Rusiju, a zatim u Hotin. Tu su se nalazile i grupe srpskih ustanika. Posle izbijanja ustanka Heterista 1821. godine, među kojima je bilo i Srba, kapetan Jorgać se sa svojih 480 saboraca smestio u manastiru Seku, u severnoj Moldaviji. U toku ratnih operacija bili su opkoljeni jedinicama turske vojske. Izlaz su našli u samoubilačkom paljenju baruta i eksploziva 28. septembra 1821. godine. Zajedno sa Heteristima u vazduh su odleteli i Turci.
Čučuk Stana se više nije udavala. Godine 1842. preselila se u Atinu, zajedno sa decom gde je živela od grčke penzije. Nije ga, međutim, dočekala. Preminula je 1849. godine negde u Atini i nije poznato gde joj je grob.
Čučuk Stana je ostala zapamćena kao simbol hrabrosti i patriotizma.
Foto: Ilustracija / pixabay
