Objavljen je prvi trejler za „Chronovisor“, ambiciozni naučnofantastični triler Kevina Walkera i Jacka Auena koji spaja akademsku misteriju, teorije zavere, Vatikan i ideju o uređaju koji navodno može da prikazuje događaje iz prošlosti. Film je danas ponovo privukao pažnju javnosti nakon objavljivanja trejlera, a njegova priča počiva na jednoj od najneobičnijih legendi vezanih za savremenu istoriju Crkve i tehnologije.
Priča počinje naizgled akademski. Glavni junak je istraživač koji pokušava da razotkrije tajnu povezanu sa takozvanim hronovizorom – uređajem za koji se decenijama tvrdilo da je mogao da registruje slike događaja koji su se već dogodili.
Tu, naravno, nauka prestaje da bude nauka, a počinje ono područje u kojem teorije zavere žive mnogo udobnije nego činjenice.
Šta je zapravo hronovizor?
Prema legendi koja se pojavila tokom 20. veka, italijanski benediktinski monah i fizičar Pellegrino Maria Ernetti tvrdio je da je učestvovao u stvaranju uređaja koji je mogao da „gleda“ u prošlost.
Ernetti je navodno sarađivao sa grupom naučnika, a među imenima koja su se kasnije povezivala sa pričom pominjan je i fizičar Enrico Fermi. Ideja je bila zasnovana na pretpostavci da događaji ne nestaju potpuno nakon što se dogode, već da njihovi fizički tragovi na neki način ostaju prisutni i mogu biti rekonstruisani.
Ernetti je tvrdio da je uređaj mogao da prikaže istorijske događaje, pa čak i scene iz antičkog Rima.
Međutim, za postojanje takvog uređaja nikada nije ponuđen verodostojan naučni dokaz.
Upravo zato je hronovizor postao savršen materijal za film.
Film ne pokušava da bude obična naučna fantastika
„Chronovisor“ su napisali i režirali Kevin Walker i Jack Auen, a film je svoju premijeru imao ranije ove godine na festivalu u Roterdamu. Današnji trejler sada ga predstavlja široj publici.
Osnovna premisa prati akademika koji istražuje legendu o tajanstvenoj mašini.
Njegovo istraživanje postepeno prerasta u nešto mnogo opasnije.
Umesto da hronovizor ostane istorijska zanimljivost ili predmet akademskog istraživanja, on postaje ključ za otvaranje pitanja šta bi se dogodilo kada bi čovek zaista mogao da vidi prošlost.
A to je pitanje koje brzo postaje mnogo komplikovanije od pukog „šta se dogodilo?“.
Šta ako prošlost može da se posmatra?
Većina filmova o putovanju kroz vreme postavlja pitanje možemo li otići u prošlost?
„Chronovisor“ polazi od drugačije ideje.
Šta ako ne možemo fizički da otputujemo kroz vreme, ali možemo da ga posmatramo?
Na prvi pogled deluje bezazlenije.
Nije.
Jer mogućnost da vidimo ono što se dogodilo mogla bi da promeni čitavu ideju istorije.
Istorijski događaji više ne bi bili predmet tumačenja, rekonstrukcije i različitih izvora. Mogli bismo da ih gledamo.
Naravno, pod uslovom da uređaj zaista radi.
A tu se pojavljuje najveći problem.
Od naučne teorije do teorije zavere
Legenda o hronovizoru decenijama se pojavljuje u knjigama, dokumentarcima i tekstovima posvećenim neobjašnjenim fenomenima.
Priča je posebno privlačna zato što u njoj postoje svi elementi dobre teorije zavere: tajna tehnologija, Vatikan, naučnici, istorijski događaji i tvrdnja da je čovečanstvu sakriveno otkriće koje bi moglo da promeni razumevanje prošlosti.
Problem je samo što nema pouzdanih dokaza da je uređaj ikada postojao.
Ali za filmsku priču to je gotovo idealna situacija.
Jer kada činjenice prestanu da budu dovoljne, mašta dobija slobodan prostor.
Vatikan kao deo misterije
„Chronovisor“ posebno koristi vezu između hronovizora i Vatikana.
U legendi se tvrdilo da je uređaj bio povezan sa crkvenim institucijama i da je njegovo postojanje navodno držano u tajnosti.
Film tu ide korak dalje i od akademske misterije pravi triler u kojem istraživanje vodi do mnogo većeg pitanja.
Šta ako su informacije o prošlosti namerno skrivene?
I šta bi se dogodilo kada bi neko pokušao da ih otkrije?
To je klasična filmska formula, ali ovde dobija zanimljiv dodatak: za razliku od izmišljene tehnologije koja se pojavljuje niotkuda, hronovizor ima stvarnu istoriju kao urbana legenda.
Film između nauke i okultnog
Trejler pokazuje da „Chronovisor“ ne želi da bude klasična svemirska naučna fantastika.
U njemu se prepliću nauka, religija, istorija i elementi misterije.
Zbog toga film više podseća na akademski triler sa elementima horora i naučne fantastike nego na tradicionalni blockbuster.
Junak ne pokušava da spase svet od vanzemaljaca.
Pokušava da sazna da li je jedna nemoguća priča zapravo moguća.
A kako istraživanje napreduje, granica između istraživača i onoga što istražuje počinje da se briše.
Zašto je ova priča danas zanimljiva?
„Chronovisor“ dolazi u trenutku kada publika ponovo pokazuje veliko interesovanje za priče koje spajaju tehnologiju i stare misterije.
Veštačka inteligencija, kvantna fizika, simulacija stvarnosti i nove tehnologije svakodnevno proizvode pitanja koja su nekada pripadala naučnoj fantastici.
Zbog toga priča o uređaju koji može da zaviri u prošlost više ne zvuči toliko udaljeno od savremenog tehnološkog imaginarijuma.
Naravno, ne postoji naučni dokaz da je moguće napraviti hronovizor u smislu u kojem ga opisuje legenda.
I upravo je dobro što film ostavlja prostor između činjenice i fikcije.
Jer kada bi Hollywood počeo da rešava fiziku, istoriju i teologiju u jednom trejleru, naučnicima bi ostalo samo da ugase internet i odu na godišnji odmor.
„Chronovisor“ kao pitanje o istoriji
Ispod svih teorija zavere nalazi se zapravo veoma zanimljivo filozofsko pitanje.
Da li bismo želeli da možemo da vidimo prošlost?
Zamislimo da zaista postoji uređaj koji može da prikaže bilo koji trenutak istorije.
Videli bismo ratove.
Videli bismo političke odluke.
Videli bismo zločine.
Videli bismo istorijske ličnosti u trenucima o kojima danas postoje samo pretpostavke.
Ali dobili bismo i novi problem: ko bi kontrolisao uređaj?
Ako neko može da vidi prošlost, može da kontroliše informacije o prošlosti.
A ko kontroliše informacije, dobija moć kakvu nijedan klasični istorijski arhiv ne može da pruži.
Tu „Chronovisor“ prestaje da bude samo priča o misterioznoj mašini.
Postaje priča o moći nad istorijom.
Film koji bi mogao da privuče ljubitelje neobičnih priča
„Chronovisor“ verovatno neće biti film za publiku koja traži klasičan letnji blockbuster.
Njegova najveća prednost upravo je u tome što ima neobičnu premisu.
Nema potrebe da se još jednom pravi film o superherojima koji spašavaju svet.
Ponekad je dovoljno postaviti pitanje:
Šta ako je neko zaista napravio mašinu koja može da vidi prošlost – i šta ako je neko drugi želi?
Kevin Walker i Jack Auen upravo na toj ideji grade svoj film, koji je posle festivalske premijere sada dobio novi promotivni zamah objavljivanjem zvaničnog trejlera.
Za sada ostaje ono najvažnije: hronovizor je legenda, a ne potvrđena tehnologija.
Ali upravo zato može da bude odličan filmski materijal.
Jer istorija je puna stvari koje znamo.
A filmovi oduvek najviše vole one za koje mislimo da možda nikada nećemo saznati istinu.
Foto: Ilustracija/ pixabay
