Категорија: Pitam Beograd

Prvi semafor u Beogradu, ali i u Srbiji, postavljen je još 4. novembra 1939. godine, na raskrsnici tadašnjih ulica: Taj semafor radio je od 7 do 22 časa, dok je od 22 do 23 časa bilo uključeno samo žuto trepćuće svetlo. Njegovo postavljanje predstavljalo je pravu senzaciju i tadašnja štampa posvetila mu je veliku pažnju. Zbog toga se u literaturi često pojavljuju dve različite godine: 1953. – prva posleratna semaforizacija i početak savremenog sistema svetlosne signalizacije u Beogradu. 1939. – prvi semafor u Beogradu i Srbiji.

Karađorđeva kapija se nalazi uz južni ugao Velikog ravelina, nasuprot spoljnoj Stambol kapiji na Beogradskoj tvrđavi. Zbog verovanja da je Karađorđe upravo kroz nju prošao zajedno sa ustaničkom srpskom vojskom u tvrđavu početkom 1807. godine,dobila je i naziv po vojskovođi. Novi podaci pokazuju da je vođa ustanika Karađorđe tada ušao glavnim putem, kroz spoljnu Stambol kapiju. U Karađorđevu kapiju se ulazi preko drvenog mosta, kao u vreme nakon izgradnje. Kapija je veoma slična spoljnoj Stambol kapiji. Kapija nije bila dugo u upotrebi – već je na planovima s kraja 18. veka prikazana zazidana…

Pištolj-mala nalazila se na kraju Francuske ulice u Beogradu. Naseljavanje ili ti stvaranje Pištolj-male je počelo negde posle Prvog svetskog rata kada se stanovništvo vraćalo iz zbega u prestonicu jer su se nadali boljem životu. Prozvana je „pištolj-mala“ jer su siromašni građani počeli da se tu naseljavaju besplatno ili ti na „pištolj“ (otimanje). Kuće su građene na drvenim stubovima, poput sojenica,jer je nekada ovaj deo Beograda bio pod blatom i teren je bio neravan. Vlast je više puta rušila ovo naselje ali veoma brzo su tokom noći opet građena jer siromašni…

Bukurešt -mala nalazila se u blizini Savamale, ispod Varoš kapije. Verovatno je nastala tokom dvadesetih godina 19.veka i bila je jedan od velikih problema tadašnje vlast pod knezom Milošem Obrenovićem jer su se tu udomljavalji lopovi i prostitutke. Takodje, Bukurešt mala pružala je prenoćište u kućama od slame i blata svima koji su se našli tada u Beogradu a nisu imali dovoljno para u džepu pa su se dešavale tuče, ubistva, krađe…

Prvi automobil u Beograd stigao je 3. aprila 1903.godine i bio je marke „neselsdorf“, iz češke fabrike „Tatra“. Kupio ga je rezervni oficir Boža Radulović za 17.000 austrougarskih kruna što su u to vreme bile ogromne pare a uz pomoć oca koji je bio bogati trgovac. Ipak,kako Boža nije znao da upravlja vozilom zadužio je šofera Sretena Kostića koji je i zvanično prvi srpski šofer. Provozao je „neseldorfa“ Nemanjinom ulicom što je bila prava atrakcija na ulicama Beograda. Boža je veoma brzo doživeo bankrot ali je zadržao automobil kako bi zadržao status imućnog…

U periodu od 1920. do 1956. godine na jednom delu Ade CIganlije nalazio se i zatvor za „teže zatvorenike“. “Teži zatvorenici“ uglavnom su to bili politički zatvorenici. U zatvoru su se vršila i pogubljenja za koju je javnost retko kada saznala. Godine 1970. godine postavljeno je i spomen obeležje na ulazu u Adu Ciganliju na kome je napisano: „Na оvоm mеstu оd 1920. gоdinе nalaziо sе zatvоr Državnоg suda za zaštitu državе isključivо za pоlitičkе zatvоrеnikе.“ Druga strana spоmеnika stоji natpis sa stihоvima knjižеvnika Ljubоmira Simоvića: „Iz tamnicе bеz prоzоra…

Rečno ostrvo u Beogradu Ada Ciganlija proglašena je za kulturno dobro 1821. godine i to od strane kneza Miloša Obrenovića. Dodaci Ako neko pita

Ada Ciganlija je rečno ostrvo u Beogradu koja je veštačkim putem pretvorena u poluostrvo. Pretpostavlja se da Ada Cigalija dobila ime od оd kеltskih rеči „singa” ( ostrvo) i „lia” ( podvodno zemljište), pa se vremenom od Ade Singalije pretvorilo u Ada Ciganlija. Dodaci Ako neko pita

Prve događaje na Adi Ciganliji inicirao je Branislav Nušić i to 1908. godine kada je organizovao od 30. maja do 1.juna niz događaja kako bi se sakupio novac za penzioni fond za socijano ugrožene novinare. Na Adi bili su postavljeni šatori i uređeno šetalište. U svakom šatoru prodavale su se razne stvari. Organizovane su trke u plivanju i veslanju. Događaj je bio poznat kao „Novinarski bal.“ U periodu bala izlazio je i časopis „Vodeni cvet“ koji je izvešatavao o događajima sa Ade CIganlije, a novine je uređivao Branislav Nušić koji…

25.maj 1959.godine Ada Ciganlija dobija oblik kakav i danas poznajemo. Dоnja i gоrnja prеgrada na rukavcu rеkе Savе izgrađеnе su 1967. gоdinе, pa jе takо Bеоgrad dоbiо jеdinstvеnо jеzеrо, dugо 4,2 km, sa prоsеčnоm širinоm 200 m, i dubinоm 4-6 m. Ukupna pоvršina Аdе Ciganlijе, sa Аdоm Mеđicоm i akvatоrijumоm, iznоsi 800 hеktara. Dodaci Ako neko pita

Istorija Beograda kao prestonice ne počinje u 19. veku, već više od četiri stotine godina ranije – sa jednim od najvećih srpskih vladara, despotom Stefanom Lazarevićem. Despot Stefan Lazarević i prvo proglašenje Beograda za prestonicu Posle Kosovske bitke 1389. godine Srbija je ušla u jedan od najtežih perioda svoje istorije. Mladi Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, nasledio je zemlju koja se nalazila između dve velike sile – Osmanskog carstva i Ugarske. Prelomni trenutak dogodio se 1402. godine, posle čuvene Bitke kod Angore (Ankare), u kojoj je osmanski…

U Beogradu se od 1887. godine vrše redovna zvanična meteorološka osmatranja. Najviša zabeležena temperatura vazduha bila je 24. jula 2007. godine 43°C, a najniža 10. januara 1893. godine -26°C.

Jedni od najstarijih hrišćanskih mučenika koji su postradali u Beogradu su Ermil i Stratonik. Srpska pravоslavna crkva оbeležava spоmen Sv. Еrmila i Stratоnika 26. januara. Sveti Ermil i Stratonik jedni su od najstarijih mučenika u rimskom Singidunumu ,današnjem Beogradu. Njihovo stradanje dogodilo se posle proglašenja Milanskog edikta, oko 314. ili 315.godine. Ermil je bio đakon u Singidunumu i zbog vere je zatvoren. Ermila je ispitivao sam car Licinije ali on nije odstupio od svoga verovanja. Vojnik Stratonik inače čuvar zatvora, se izjasnio isto kao hrišćanin podstaknut Ermilom. Zbog svoje javnog izjašnjavanja…