Ustala sam danas rano da pokucam na vrata domaćinske kuće i donesem radosne vesti. Domaćin me očekuje jer već će dve godine kako mu donosim radosne vesti , a kako on kaže , i sreću u kuću. Čeka on da mu sin na noge stane pa da sa njim i po badnjak može kretati , a ne samnom devojčurkom o kuhinji zboriti. Nisam ni ja za te teme ali bolje i nešto zboriti nego ćutati kao da nismo jedno drugom dragi. Već dok hodam stazom koja me do domaćinske kući…
Read MoreOni su bili deca koja su dobila zlatne epolete da bi postali odrasli ljudi . „Đački odred“ , kako su ih još zvali, bili su budućnost zemlje, a budućnost je prerano došla i poslala ih te 1914. godine da budu hrabrost i odvažnost koja je u tom trenutku možda nedostajala pored municije u srpskim redovima. Iz đake i studentske klupe, posle samo dva meseca obuke , držali su u rukama puške ,a u grudima veliko srce koje je trebalo komandovati borcima koji su u njima videli svoju decu ili su…
Read More
Jedna od noću u Beogradu gde god pošao uvek te vodi samo na jedno mesto gde ćeš se moći osetiti delom Beograda. Da sam živeo u nekadašnjem Beogradu verovatno bih prošao i Balkanskom ulicom gde su se u kafanama uglavnom okupljali oficiri nižeg ranga koji su tražili posebnu vrstu provoda. Prošao bih kako bih video da li koji kraljev ađutant nije tu zalutao pa da neki novi trač po Beogradskoj varoši proširim. I tada bi posle Balkanske ulice i šetnjom Kalemegdanom uputio se samo na jedno mesto gde svaki boem…
Read More
„Što u Hrista skupi prste kada te ja sa punom šakom mogu darivati Ermile? Puna šaka bogatstva bolja nego stege oko ruku.“ Ermila na kolenima držali vojnici ispred cara Likinija nedajući mu da se slučajno na nogama obrati caru. „Care što prosipaš bogatstvo ,kada mi bogatstvo ne daš? Care ja ću ispružiti šaku ako mi bogatstvo vere i ljubavi u šaku staviš. Neće ti trebati ova deca da me poklonosti teraju . Ja ću poklonit biti.“ Car se nasmeja i reče Ermilu: „ Od mog bogatstva Ermile možeš sutra bogato…
Read More
U nekadašnjem Beogradu,nakon Prvog svetskog rata, običaji proslavljanja velikog praznik, Bogojavljanje, menjali su se u skladu sa vremenima koja su dolazila ali jedan način proslave se nije menjao,do Drugog svetskog rata. Već u ranim jutarnjim satima veliki broj građana,koji se povećavao iz godine u godinu, bio je okupljen oko Saborne crkve sa flašama ili bokalima u ruci, kako bi uzeli osveštanu vodu. Nije se mnogo marilo za hladnoću, a u nekim godinama znao je sneg da bude i do kolena, i pored toga, Beograđani su i po nekoliko sati čekali…
Read MoreU Beogradu su se početkom 20.veka još pridržavali starih običaja na Badnji dan, pa u zavisnosti iz kojih krajeva su ljudi u Beograd dolazili, takve običaje su i primenjivani. U jutarnjim satima odlazili su domaćini sa svojim najmlađim članom porodice saonicama ili peške u pošumljene delove Beograda, a najčešće u Košutnjak po Badnjak. U tome ih nije sprečavao ni visok sneg koji je znao da bude i do ulaznih vrata kuća. Sečenje badnjaka je radio najmlađi član porodice koji po nekim, tadašnjim , pravilima bio muški član. Međutim, bilo je…
Read MoreNakon Prvog svetskog rata,Beograd je bio razrušen i opustošen grad. Autrougarska je pokrala sve što se pokrasti moglo u Beogradu,a to nije važilo samo za Beograd već i za celu Srbiju, gde su bugaraski i nemački vojnici sve prevozili u svoje države. Već u prvim danima obrazovane su komisije koje će popisivati oštećene kuće i stepen oštećenja,a pošto se znalo da će spisak biti veliki, određeni su dani po kojima će komisija doći u neku ulicu. U Beogradu,a i u ostalom delu Srbije, vladalo je veliko siromaštvo,pa su iz godine…
Read MoreDanas već svi znamo da „divljih taksista“ ima na svakom uglu preko celog dana,čak se nalaze i na samim taxi stanicama u centru grada. Obično loše prođu turisti koji nisu upoznati sa razlikom regularnih od „divljih taksista“ koji će im određenu rutu naplatiti možda i više od koliko bi trebalo. I pre taksi vozila gradska vlast je pokušala da se izbori sa proizvoljnim naplaćivanjem prevoza. U vreme beogradskih fijakera,početkom 20,veka, bila je određena tarifa kako će se naplaćivati usluge. Preko dana naplaćivalo se 2 dinara za prevoz danju,a noću 4…
Read MoreSlavu Svetog Andreja Prvozvanog, slavi porodica Karađorđević, a tokom njihove vladavine, u jutarnjim satima, kraljevska porodica išla je na Bogosluženje. Na Bogosluženje obično je kraljevska porodica išla u Sabornu crkvu , ali služeno je i u Dvorskom hramu na Dedinju. Nakon Bogosluženja dolazilo je sveštenstvo na sečenje kolača u Kraljevski dvor. Sečenju kolača pored kraljevske porodice prisustvovali su i predsednik i članovi Vlade Srbije, oficirski vrh, kao i uticajne ličnosti tadašnjeg Beograda i Srbije. Po običaju odlikovao je kralj oficire ili poznate ličnosti za neka dostignuća ili iskazanu hrabrost. Kralju su…
Read MoreU toku Prvog svetsko rata ,majke koje su poslale svoje jedince da brane Srbiju, pozdravljale su ih preko prvog vojnika kojeg vide ili su ih dozivale nadajući se da su oni upravo nalaze u tom puku koji prolazi pored njihovog sela. Jedna od majki ostala je zapisana u vremenu jer je zajedno sa vojskom po bojištima tražila svoga sina Marinka Spasojevića od majke Makrene Spasojević. „Sine! Možda pored tebe prođe moj sin Marinko,pa mu ti reči da ga majka traži jer zaboravio je nešto da ponese od kuće.“ Zborila je…
Read MoreBeogradska priča je inspirisana istinitim događajem. Već i onako izmoren od posla koji počinjem izjutra,a završavam ga kada se gazda udostoji da dođe i da mi plati dan, što je obično kada već fenjeri počinju da uveliko svetle beogradskim ulicama. Silazio sam Durmitorskom ulicom kada začuh,pored vetra koji je neumoljivo nosio hladnoću januarske večeri, plač deteta. Noge već u blato obložene,fenjeri već prekriveni snegom, da jedva razaznajem put kojim trebam ići. Stadoh i krenuh u pravcu plača jer sam osećao kao da samo mene dozivati hoće i kao da ga…
Read More„Vaše veličanstvo, drugi pešadijski puk „Knjaz Mihajlo” spreman je za komandu!“ – Raportirao je potpukovnik ispred kralja Petra I. Uzdignute glave kraj Petar I prošao je ispred puk želeći da oda svoju čvrstinu ali već kada je zamakao osećao se slabim i želeo je to i da pokaže. „Prošao sam pored vas uzdignute glave ali iznad vaše hrabrosti ne mogu je podići. Ja sam prvi podanik ove zemlje i naroda u njoj. Nisam kralj jer sam hrabriji, veštiji i pametniji. Već sam vaš kralj da vam javim kada idemo napred,…
Read MoreVraćali smo se iz crkve kada potrčah preko Trga ali majka viknu: „Miloše netrči preko stambola“ , ljutitim glasom majka me upozori. Zaustavih se začuđeno.Odmahnuh rukama jer nevideh nikakvu opasnost oko sebe.Upitah majku; „Majko, kakvog stambola?“ Ona zastade i prekrsti se,pa nastavi hodom do mene ,dok sam je u nekom strahu očekivao je blizu mene. Zagrli me i čučnu. „Ovde nekada je stajala velika kapija koja je vodila u vanjski svet,a zvali su je Stambol jer je put od nje vodio do Istanbula. Mnogo krvi je ispred i na njoj…
Read More
Drvo Beograda na Kalemegdanu stoji samo, udaljeno od ostalih svojih prijatelja. Neki bi rekli da usamljeno gleda na Beograd i na svoje prijatelje koji su na travi okruženi klupama i spomenicima ljudi koji su nas na razne načine zadužili. Možda je upravo, on ili ona, Drvo života Beograda koji sa svojim krošnjama nadgleda Beograd kako raste i stari. Nekada nije bio sam pored njega su bile klupe gde su stariji beograđani uz šah ili trenutak odmora razmenjivali priče koje je Drvo života Beograda upijalo. Neki su našli neku novu hladovinu…
Read More
Ima dana kada se setim priča o mojim precima koje su mi pričali babe i dede i uvek sam se pitao da li sam ih ,poslednji ja,učinio ponosnim bez obzira što u životu nisam učinio ništa toliko veliko što bi se u knjige upisalo. Ni njihove priče nisu u knjigama zapisani ali su učinili toliko hrabrih stvari da sam ja uvek misilio, i mislim, da nisam dostojan da budem poslednji koji će nositi njihovo prezime. Imao sam svojih hrabrih ali i slabih trenutaka ,nekih pogrešnih i nekih pravih. Samo sam…
Read More
Digao je on mač da srpski narod u Prvi ustanak povede i mi smo svi ustali, ali ne da bi stali uz njega, već uz zastavu koju je svaka naša kuća imala. Mi smo beograđani i verovatno bi ste rekli, bili, ali tamo gde duša i srce ostanu tu prošlost tragova nema. Vi svi znate spomenik Voždu koji i svoj park dobi a nas 12 beograđana koji se okupismo na Vračaru, gde Sveti Sava svojim duhom na naša pleća obavezu stavi, u nekom podnožju parka bledimo. Na naše glave mudrostima…
Read MoreMajka me rano probudi da ni sunce kroz prozor još nisam video a ni kuću bilo koju beogradsku. Sedeli smo pored ugrejane furune ja i mati, dok otac je u dvorištu uskršnja jaja krio. Majka počne pripremati korpa koja joj bi skoro puna uskršnjih jaja pre nego što pođosmo do crkve. Reče mi da ove godine u porti crkve neće častiti već će otac sve u dvorištu našem pripremiti. Pitah je kada ću jaja početi tražiti što ih otac sakri a ona mi odgovori: „Čujmo prvo radosne vesti koje posle…
Read MoreNeki bi rekli da su tih ’80-tih godina dobro živeli, i verujem, ali ja nisam jedan od njih. Živeo sam kao nomad sa 11. godina jer nismo imali svoj stan. Moja majka i očuh obijali su prazne stanove kako bi imali gde da spavamo moja sestra i ja. Svaka nedelja drugi stan i druga okolina a vremena za učenje nije ni bilo. U prvom stanu u kojem smo živeli, gde sam i odrastao, nalazio se na Kosančićevom vencu. Garsonjera od nekih 30 kvadrata ili ti jednom sobom, kupatilom i nekom…
Read MoreSvi smo se već spremili da u crkvu idemo. U maramicu mi je mama stavila nekoliko grančica vrbice kako bi ih u crkvi osveštali. Kada smo izašli na kaldrme čuli su se zvončići na svakom konju koji je prošao a deca imućnija su trčala sa zvončićima. Male dame su venčiće držale na glavi i to ne samo jedan već nekoliko. One koje su htele da budu sva u cveću čak su i lančiće sebi od cveća izradile. Milena je stajala na uglu ulice i prodavala venčiće od cveća koje je…
Read More
Moji drugari su večeras spavali u nekadašnjoj Bukurešt mali, a to vidim po njihovoj odeći koja je prljava od blata. Meni se čini da najviše blata je u Bukurešt mali pa čak i kuće od njega grade. Sve je sada o blatnjavom naselju kao daleko sećanje od kada su me gospođa i gospodin uzeli za sina ili kako oni to vole da kažu našao sam sam sebi majku i oca. U nekim trenucima nedostaje mi opet taj svet ali kada se setim čudnih dama,žandara i gospode koje si su pričali…
Read More