Skadarlija nije samo ulica. Ona je, kako su govorili stari boemi, „slučajno presvučena kafanskim kostimom“, a u stvari je bila i ostala mala pozornica na kojoj Beograd igra svoju najnepretenciozniju, najiskreniju predstavu. Dok su druge gradske ulice merile vreme: tramvajima, poslovima i rokovima — Skadarlija je merila ljude: njihov smeh, glas, ljubav, tugu i neponovljivi način da od jednoga dana naprave legendu.
Bilo je trenutaka kada se činilo da se u Skadarliji ne dešava ništa — a onda bi neko u kafani izgovorio rečenicu koja postane večna. Nekad je to bio pesnik, nekad glumac, nekad konobar, a najčešće potpuno nepoznat čovek koji je imao samo jedno oružje: dušu spremnu da se daje na veresiju.
Kroz decenije, Skadarlija se menjala, ali je ostala verna sebi. Ljudi su odlazili i dolazili, kafane su se otvarale i zatvarale, ali duh ulice nije se gasio. On se prenosio pogledima, replikama, šaljivim dosetkama, pijanim priznanjima i neočekivanim susretima. U toj maloj „boemskoj državi“, svaka večera bila je premijera, svaki dolazak šansa za novi mit.
Upravo zato anegdote iz Skadarlije nikada nisu samo zabavne priče. One su svedočanstva o tome kako je Beograd umeo da bude veći nego što jeste — topliji nego što se činilo, hrabriji nego što je morao, i duhovitiji nego što bi iko očekivao. Skadarlijske anegdote žive duže od svojih aktera. One su, zapravo, način na koji se grad seća onih koji su mu poklanjali svoje večeri, svoje reči i svoje smehove.
Ova zbirka donosi 100 najpoznatijih, najlepših i najduhovitijih priča iz Skadarlije — od pesnika i glumaca, preko slikara i konobara, do sasvim običnih ljudi koji su u jednom trenutku uspeli da izgovore nešto što je zaslužilo da bude zapamćeno.
Neke od ovih anegdota su proverljive, mnoge su preuveličane, a neke su, sasvim u duhu Skadarlije, verovatno potpuno izmišljene. Ali ako je u Skadarliji ikada važila neka istina, onda je to ona najlepša:
u toj ulici istina nikad nije bila važnija od duha.
Ovo je zbirka o Skadarliji kakva jeste, kakva je bila i kakva će ostati — večito nasmejana, večito nežna, večito spremna da od svakog čoveka napravi junaka makar jedne male, ali nezaboravne anegdote.
- Pesnik koji je tražio tišinu — i dobio je aplauz
Jedne letnje večeri, u „Tri šešira“, pesnik je pokušavao da pročita novu pesmu. Kafana je brujala, vino se raznosilo, a pevači s tamburašima nisu imali nameru da se utišaju. Tad je pesnik ustao, lupio po čaši i mirno rekao:
„Dame i gospodo, nije mi potrebno da ćutite zbog mene, nego zbog pesme.“
Iznenađujuće — Skadarlija je utihnula. Kad je završio, aplauz je trajao duže nego pesma.
- Veresija na čekanju — do njenog povratka
Mladić je svakoga dana sedeo za istim stolom, gledao u ista vrata. Pio je samo jednu kafu, jer više nije mogao da priušti.
Konobar ga je pitao:
„Čekate li nekoga?“
On odgovori:
„Čekam je. Ako se vrati, mora da zna da sam je čekao.“
Posle deset dana ostao je bez para. Konobar mu donese račun na kome je pisalo:
„Veresija — do njenog povratka.“
Skadarlija se smeje, ali niko ne zna je li se ona ikada zaista vratila.
- Nušić na vratima „Dva jelena“
Kažu da je Nušić ušao u kafanu, a svi su ga pozdravljali. Kad je konobar pitao šta da mu donese, Nušić odgovori:
„Prvo iznesite mene napolje, mnogo me ljudi pozdravlja — izgleda da sam ostao na ulici.“
Konobar je zaista otišao do vrata da proveri. Tako je rođena jedna od najpoznatijih skadarlijskih šala.
- Slikar koji je dame „pamtio“, a ne ulepšavao
Sedeo je slikar sa platnom i slikao damu koju je poznavao tek pola sata.
„Molim vas“, rekla je ona, „uložite malo talenta da me ulepšate.“
A on joj je hladno odgovorio:
„Gospođo, lepota se ne slika. Ona se pamti.“
Dama se ljutila, ali je uzela portret. Danas je u porodičnoj ostavštini — a u Skadarliji se još pamti.
- Kad je glumac dobio jedinu nagradu u životu
Glumac koji je već trideset godina nastupao bez ijednog priznanja žalio se prijateljima. Jedne noći, gazda kafane mu donese tanjir:
„Nagrada za najboljeg glumca koji nikad ne glumi trezan.“
Publika u kafani je aplaudirala više nego u pozorištu.
- „Ne pijem ja vino zbog sebe“
Pesnik: „Konobaru, znaš li ti da ja pijem zbog poezije?“
Konobar: „Znam. I ja služim zbog ekonomije.“
Pesnik je digao ruke i naručio još jednu.
- Tužno vino
Kad je pesnik rekao konobaru da mu je vino previše blago, ovaj mu je odgovorio:
„To je ono vino koje se pije kad ljubav još nije počela, a već boli.“
Naručio je tri čaše — „za buduće probleme“.
- „Zašto ste svi srećni?“
Stranac je pitao konobara zašto svi u Skadarliji izgledaju srećni.
Konobar mu reče:
„Zato što je ovo jedino mesto gde čovek dođe tužan, a ode malo bolji.“
- Najkraća pesma Skadarlije
Jedan poznati pesnik ustade i reče:
„Moja najkraća pesma: ‘Živeli!’“
I odmah se srušio na stolicu.
Kafana je zaključila da je to njegova najuspešnija pesma.
- Glumac bez uloge
Glumac bez aktuelne uloge sedeo je u kafani ceo dan. Pitali ga:
„Radiš li nešto ovih dana?“
On odgovori:
„Radim. Trenutno igram ulogu čoveka koji čeka poziv.“
- Konobar filozof
Kad su ga pitali kako izdržava sve boeme i njihove probleme, konobar je rekao:
„Svaka čaša ima dve strane. Jednu vi ispijate, na drugu se ja naslanjam.“
- Anegdota o stolu koji ne postoji
Novi gost tražio je „najbolji sto“. Konobar mu odgovori:
„Najbolji sto je onaj koji se oslobodi kad dođete opet — posle tri puta.“
Gost se nasmejao i shvatio da Skadarlija ne daje privilegije novajlijama.
- Pevač koji je zaboravljao tekst
Pevač je stalno grešio stihove, a publika ga nije prekidala. Kad ga je jedan gost pitao zašto, odgovorio je:
„Ja ne pevam pesmu — ja je tražim.“
- Slikar i švaleracija
Jedna gospođa prišla je slikaru i pitala ga zašto slika samo žene.
On joj je odgovorio:
„Gospođo, muškarce slika život. Mene zanima šta život ne ume.“
- Kafana koja ne zamera
Jedan čovek je godinama dolazio u istu kafanu, a svaki put ostavljao manji račun. Kad se konačno pojavio s punim novčanikom, rekao je konobaru:
„Danas sve plaćam.“
Konobar mu je odgovorio:
„Ne plaćate vi to danas. Vi ste to već preživeli.“
- Kada je pesnik tražio inspiraciju — u tanjiru
Pesnik je naručio pasulj i usred obroka rekao:
„Znate li da pasulj piše najpošteniju poeziju?“
Konobar ga pita: „Kako to?“
„Ako nije dobar — odmah se oseti.“
- Zalutali turista i „izgubljeno vreme“
Turista se požalio da je izgubio dva sata čekajući društvo. Konobar mu reče:
„U Skadarliji se vreme ne gubi. Samo ga potrošite negde drugde, pa se vrati kasnije.“
- Glas koji je pokidao strunu
Pevačica je jednom zapevala toliko glasno da je pukla žica na tamburi.
„To ti je znak da si pevala iz srca“, rekao joj je tamburaš.
Ona odgovori:
„Ne, to je znak da me više neće pratiti.“
- Malo preterivanja nikome ne škodi
Boem je tvrdio da je popio dve litre vina sam.
„Nemoguće“, rekli su mu.
On odgovori:
„U Skadarliji je sve moguće — dok ne ustanem.“
- Najbolji kompliment glumici
Mladu glumicu su pitali kako joj se čini publika u Skadarliji.
Odgovorila je:
„Oni me više slušaju kad ćutim, nego neki kad govorim.“
- Konobar koji pamti sve — osim računa
Kad god bi neki gost zatražio račun, konobar bi rekao:
„Sve pamtim, gospodine — ali ne pamtim pare.“
- „Ne zatvaramo mi — nego vi otvarate oči“
Gost je pitao u koliko sati kafana zatvara.
Konobar:
„Mi ne zatvaramo. Vi otvarate oči i mislite da je jutro.“
- Najčudniji zahtev
Jedan gost je rekao: „Molim vas, donesite nešto što se ne zaboravlja.“
Konobar mu je bez reči doneo flašu šljivovice.
„E, ovo će da boli sutra“, rekao je gost.
„Zato se i ne zaboravlja“, odgovori konobar.
- Pevač koji je hteo tiše aplauze
Publika je burno aplaudirala pevaču. On se naklonio i rekao:
„Molim vas, tiše. Da ne pomisli moja žena da sam nešto vredno uradio.“
- Vraćanje izgubljenog ponosa
Jednom čoveku se omakla rečenica: „Ja sam ovde najgori pevač.“
Tamburaš mu je odgovorio:
„Gospodine, Skadarlija nikada nikoga ne proglašava najgorim. Samo posebnim.“
- Kad je glumac došao da zaboravi tekst — a svi ga podsećali
Glumac je ušao u kafanu sav iznerviran.
„Danas sam zaboravio tekst na probi!“
Konobar ga pogleda i kaže:
„Pa zato i dolazite ovde — da vas mi naučimo da sve zaboravite.“
- Konobar koji je davao dijagnoze
Gost se žalio da ga ostavljaju i žena, i posao, i sreća.
Konobar mu na to reče:
„Gospodine, to se ne zove nesreća. To se zove — početak nove ture.“
- Slikar i njegova „večna muza“
Jedan poznati slikar je tvrdio da mu je muza kafana, ne žena.
„Pa zašto?“ pita ga prijatelj.
„Žena se uvredi ako dođeš pijan. Kafana se uvredi ako dođeš trezan.“
- Najtiša kavga u istoriji Skadarlije
Dva boema su se posvađala oko toga ko je noć pre platio račun.
Svađa je bila tiha, filozofska, bez uvreda.
Konobar priđe i kaže:
„Gospodo, ako ćete se svađati u Skadarliji, morate to raditi glasnije. Inače vam se ne računa kao svađa.“
- Turista koji je tražio originalno iskustvo
Turista je pitao konobara:
„Možete li mi dati nešto što jedu pravi boemi?“
Konobar mu je doneo običan hleb i sir.
Turista se zbuni: „Samo ovo?“
Konobar:
„Pravi boemi jedu srce života, a to vam ne mogu poslužiti.“
- Tamburaš sa jednim tonom
Jedan tamburaš je poznavao samo jednu melodiju.
Kad su ga pitali zašto ne nauči još neku, rekao je:
„Ja ne sviram muziku. Sviram raspoloženje. A raspoloženje mi je stalno isto.“
- Pesnik koji je pobegao od sopstvene metafore
Kad je recitovao pesmu, pesnik je stao nasred strofe i rekao:
„Oprostite… ova metafora me uopšte ne sluša.“
Skadarlija se smejala dvadeset minuta.
- „Šta ćete da popijete?“ — „Pauzu.“
Glumac je ušao u kafanu posle tri sata probe i rekao:
„Molim vas, donesite mi pauzu.“
Konobar mu je doneo rakiju.
„Izvolite, pauza sa 40% alkohola.“
- Čuvena ljubavna svađa pod prozorom
Jedna dama vikala je na pesnika pod prozorom kafane.
„Lažeš! Varo me!“
Pesnik s mirnim glasom:
„Draga, ja sam pesnik. Ja ne lažem — ja ulepšavam.“
- Anegdota o stolicama koje pamte
Kada je jedan gost zatražio sedam stolica da spoji za društvo, konobar mu reče:
„Gospodine, ovde stolice ne spajamo. One se već poznaju.“
- Najkraći sastanak glumaca u istoriji
Tri glumca su se srela u kafani i dogovorila „hitnu probu“.
Konobar im donese tri čaše vina i kaže:
„Evo vaše probe.“
Sastanak je trajao dve minute.
- Pesnik koji je zaboravljao naslove
Neko ga je pitao: „Kako se zove vaša pesma?“
On reče:
„Još ne znam. Dajte da je popijem pa će doći.“
- Slikar i čaša crnog vina
Slikar je brisao platno i ponovo pokušavao da naslika scenu.
Konobar ga pita: „Hoćete li još vina?“
On odgovori:
„Ne. Ako sipam još, nacrtaću celu kafanu u jednoj boji.“
- Kad je pesnik objasnio razliku između vina i ljubavi
Na pitanje „Zašto toliko piješ?“, pesnik reče:
„Vino traje preko noći. Ljubav — malo kraće.“
- „Ko je platio račun?“ — „Sudbina.“
Kad niko nije znao ko će platiti račun, konobar je rekao:
„Ne brinite. Sudbina je već ostavila bakšiš.“
Kasnije se ispostavilo da je ostavio gazda, ali priča je ostala sudbina.
- Kafana kao pozorište
Glumac je rekao:
„Ja bih ovde mogao da igram predstavu.“
Konobar:
„Igramo mi već dve decenije. Vi ste samo gost-glumac.“
- Najmlađi boem u Skadarliji
Jedno dete je ušlo za ocem i pitalo konobara:
„Šta je to boem?“
Konobar mu se sagnuo i rekao:
„To ti je čovek koji je odrastao, a nije se opametio.“
- „Slikam vas kako se smejete“
Dama je pitala slikara: „Zašto me ne hvatate iz lepšeg ugla?“
Slikar:
„Gospođo, lepši ugao je u vašoj glavi. Ja slikam ovaj realni.“
- Kad je pevač izgubio glas, ali ne i nastup
Pevač je jedne noći promukao sasvim.
Publika je čekala pesmu.
On se popeo na stolicu i rekao:
„Dame i gospodo, večeras pevam — ćutanjem.“
Aplauz je bio gromoglasan.
- „Ne broji mi ture, broji mi dane“
Gost je rekao konobaru: „Koliko sam već popio?“
Konobar odgovori:
„Ne brojim ture. Brojim dane otkad ste srećniji.“
- Turista koji nije znao šta je mehana
Kad je turista pitao šta znači reč „mehana“, konobar mu je rekao:
„To vam je spora verzija raja.“
- Čuveni „izgubljeni kišobran“
Jedan gost je ostavljao kišobran svakog puta kada bi izlazio pijan.
Kada se vratio da ga traži, konobar mu reče:
„Gospodine, kišobran je otišao sa ženom koja je znala da ga ponese.“
- „Ne znam ko sam, ali znam gde sam“
Pijani boem je rekao:
„Ne znam ko sam. Ne znam ni šta sam. Ali znam da sam — u Skadarliji.“
Konobar mu odgovori:
„To vam je dovoljno da vas ovde posluže.“
- Glumac i stvarni život
Glumca su pitali:
„A kako podnosite realnost?“
On je rekao:
„Ne podnosim je. Zato i dolazim ovde.“
- Pesma koja se rađala četiri sata
Pesnik je sedeo za istim stolom ceo dan i pričao da piše pesmu.
Konobar mu priđe i pita: „Koliko ste napisali?“
Pesnik:
„Naslov. A i on mi je sumnjiv.“
- Skadarlijski konobar i nepostojeći broj
Jedne večeri stranac pokušava da naruči jelo koje ne postoji ni u jednoj beogradskoj kafani. Konobar ga gleda ispod oka i kaže: „Gospodine, ovde sve može — samo da se to jelo prvo rodi, pa da ga mi spremimo.“
- Kafana „Dva tamburaša“ i treći
Tamburaši u pauzi sede, a treći kolega ulazi i pita: „Je l’ ima posla?“ Ova dvojica u glas: „Ima — ako nećeš da sviraš ništa što znaš.“
- Fotograf sa Skadarlije
Stari fotograf nudi turistima da ih slika „kao u prošlom veku“. Kad ga jedna gospođa pita koliko će koštati, on kaže: „Zavisi koliko vekova želite da vratim.“
- Boemi i račun
Četvorica boema sate provedu uz vino. Kad stiže račun, najstariji kaže: „Neka ga plate oni koji će najduže živeti, da uživaju u sećanju.“
- Kiša u Skadarliji
Kad se ulica zasvetli pod kišom, jedan gost primeti: „Kako je lepo kad pada.“ Konobar odgovara: „Da, samo što u Beogradu i kiša ima karakter — pada kad njoj odgovara, ne kad treba.“
- Pesnik bez papira
Pesnik u kafani traži od konobara papir da zapiše stih inspirisan tamburašima. Konobar donese salvetu: „Evo, gospodine, sve dobre pesme su počele na običnoj salveti.“
- Nova moda
Turisti slikaju svaki izlog. Jedan stariji gospodin ih gleda i kaže: „U moje vreme, sina mi, fotografisali su se ljudi, ne saksije.“
- Beograđanka i glumac
Jedna dama prepoznaje glumca u prolazu: „Vi ste mnogo lepši uživo.“ On se nakloni: „Drago mi je, gospođo, uživo se više trudim.“
- Kafana i nestanak struje
Kad usred večeri nestane struje, tamburaši ne prekidaju. Jedan gost dobaci: „Eto, makar muzika ima sopstveno svetlo.“
- Skadarlijski mačak
Mačak iz ulice ulazi u kafanu i sedne ispod stola. Konobar odmah donosi činiju mleka i kaže: „Ovaj gospodin je redovan gost. Nema račun — ima reputaciju.“
- Turista i roštilj
Turista pita da li je ćevap pikantan. Konobar: „Nije pikantan, gospodine. Samo vam promeni život.“
- Ciganska violinistkinja
Jedne večeri violina je tiša nego inače. Kad je gosti pitaju što, ona odmahuje: „Ako zasviram kako umem, neko će se zaljubiti, pa posle da me ne krive.“
- Duge kavge kratkih ljudi
Dva pijanca se svađaju oko toga ko je lepši. Konobar završi spor: „Gospodo, vi ste obojica toliko lepi da vas i ogledalo odbija.“
- Kafansko proricanje
Stari gost, čuveni „prorok“, kaže mladom: „Sine, kad te Skadarlija nauči da sediš sam, onda si čovek.“
- Prazna čaša — puna priča
Konobar zatekne starog boema pred praznom čašom. Pita: „Još jednu?“ Boem odgovori: „Ne treba. Ova mi je ispričala sve.“
- Stranac i rakija
Stranac pita da li je rakija „strong“. Konobar kaže: „Strong je engleski. Ovo je domaće — ovo je ozbiljno.“
- Imena ulica
Turista pita: „Zašto se ovo zove Skadarlija?“ Jedan stari Beograđanin odgovara: „Zato što se ovde nikad ne zna gde si krenuo, ali znaš gde si završio.“
- Beograđanka i pesma
Dva tamburaša sviraju tužnu pesmu. Mlada devojka pita: „Možete li nešto veselije?“ Oni počinju istu pesmu, samo brže.
- Skadarlijska mudrost
Starac nazdravlja i kaže: „Ćerko, sve može čovek da izgubi — samo vatru u očima nikad.“
- Kafana koja pamti
Gosti primećuju urezana imena u stolovima. Konobar kaže: „To vam je spisak onih koji su se vraćali. Pa morali smo da ih upišemo.“
- Pesnik i računi
Pesnik kaže konobaru: „Nemam da platim, ali imam pesmu.“ Konobar: „Napišite je, gospodine, pa ćemo da vidimo — račun se plaća, ali ponekad može i da se otpeva.“
- Skadarlijska zima
Turista pita zašto svi sede napolju i zimi. Konobar ga tapše: „Gospodine, mi Beograđani volimo napolje. I kad je minus, i kad je plus, i kad nije ni jedno ni drugo.“
- Slikar i model
Slikar pokušava da naslika gošću koja pristaje da pozira, ali uz uslov: „Da izgledam srećno.“ Slikar uzdahne: „To je najteže da se naslika.“
- Grom iz kafane
U jeku oluje, gosti ne izlaze. Jedan kaže: „Udari munja u kafanu? Ma to se nikad nije desilo!“ Konobar doda: „Ako i udari, ima krov da je dočeka.“
- Beograd i vino
Starac priča unuku: „Sine, vino u Skadarliji nije piće. To ti je saputnik. Ako znaš da ga slušaš — odvešće te gde treba.“
- Skadarlijski šešir
Stariji boem stalno zaboravlja šešir u kafani. Konobar mu ga vraća po peti put te nedelje, a on kaže:
„E sinko, nije problem što ga zaboravim — problem je što se uvek vraćam po njega.“
- Turista i tamburica
Turista pita tamburaša: „Da li svirate pesme na zahtev?“
Tamburaš odgovara: „Naravno. Samo vi zahtevajte, a mi ćemo videti šta može da se izvede.“
- Skadarlijski pas
Pas iz ulice svakog dana obilazi sve kafane. Kad ga novi vlasnik kafane pokuša oterati, komšija mu kaže:
„Ne isteruj ga — on radi popis gostiju bolje nego inspekcija.“
- Pesnik koji traži tišinu
Pesnik se žali konobaru: „Ne mogu da pišem od ove muzike.“
Konobar se nasmeje: „Gospodine, u Skadarliji je tišina samo kad grad spava — a ni tada nije sigurno.“
- Žena koja traži stolicu
Gošća ulazi i pita: „Je l’ ima slobodna stolica?“
Konobar kaže: „Gospođo, u Skadarliji se stolica ne traži — ona vas sama pronađe kad je vreme.“
- Noćni pregovori
Dvojica prijatelja se prepiru oko toga ko je čije vino popio. Konobar im donosi još jednu bocu i kaže:
„Gospodo, mir se postiže samo tako — jedna flaša, dva potpisa.“
- Skadarlijski prag
Mladi par zastane na ulazu u kafanu i pita: „Je l’ unutra lepo?“
Konobar odgovara: „Ako tražite lepotu — uđite. Ako tražite mir — prođite dalje.“
- Slikar i vino
Slikar se žali da mu se boje brzo suše. Konobar mu natoči vino i kaže:
„Popij ovo pa slikaj — u Skadarliji se prvo razmulja glava, pa boje same legnu.“
- Najstariji gost
Jednog starca pitaju koliko dugo dolazi u istu kafanu.
„Od kad znam za sebe“, kaže on.
„A kad ste prvi put svratili?“
„Kad sam pobegao od kuće. Im’o sam šest. I ova stolica mi je tada bila velika.“
- Turisti i „tipično beogradsko“
Turista pita: „Šta je ovde najautentičnije?“
Konobar: „Gospodine, sve je autentično — samo ja ponekad nisam.“
- Gospodin koji ne voli muziku
Jedan gost kaže: „Ja bih večeras bez muzike.“
Tamburaš odgovara: „Gospodine, to vam je kao da dođete u pozorište da gledate zid.“
- Skadarlija pamti ljubavi
Devojka kaže konobaru: „Ovde me je moj dečko ostavio.“
Konobar: „Ne brinite, gospođice, Skadarlija pamti samo one koji se vraćaju.“
- Večita glad
Jedan mladić naručuje četiri porcije. Konobar ga pita: „Čekate društvo?“
„Ne“, kaže mladić, „čekam apetit.“
- Čuveni kuvar
Kuvar izlazi iz kuhinje da primi pohvale gosta koji je oduševljen jelom. Kaže:
„Sine, ne kuvam ja dobro. Ja samo volim da ljudi jedu.“
- Stari šeret i mlada gošća
Mlada gošća traži vino „koje ne udara u glavu“.
Starac dobacuje: „Devojko, takvo vino još nisu izmislili. A kad izmisle — Skadarlija ga neće prodavati.“
- Gost koji stalno žuri
Gost ulazi, naručuje, stalno gleda na sat. Konobar mu kaže:
„Gospodine, ovde ni sat ne žuri. A vi biste mogli malo da naučite od njega.“
- Pesma za rođendan
Goste pitaju tamburaše da odsviraju pesmu za rođendan. Oni sviraju najtužniju pesmu u repertoaru.
„Pa ovo je tužna pesma!“
Tamburaš: „Tako je, ali sve lepe počinju tužnom melodijom.“
- Beograđanin i domaćin
Turista pita starog Beograđanina: „Da li je ovo turistički deo grada?“
On kaže: „Nije, ovo je deo gde Beograd čuva turiste.“
- Razgovor kod šanka
Boem naručuje piće i kaže: „Daj nešto da me vrati u život.“
Konobar: „Gospodine, prvo da vidimo gde ste ga ostavili.“
- Beskonačna kafa
Jedan gost pije kafu dva sata. Konobar mu kaže:
„Gospodine, hladna je.“
Gost: „I treba da bude — i život se hladi kad ga duže držiš.“
- Kafana kao adresa
Poštar ulazi i pita: „Je l’ ovde sedi gospodin Mladen?“
Konobar kaže: „Ako nije ovde — onda nije u Beogradu.“
- Stranac i srpski jezik
Stranac se trudi da naruči na srpskom. Konobar ga hvali:
„Samo nastavite. Kod nas je jezik kao rakija — bolje ide kad se opustite.“
- Boemski savet
Mladić pita starog boema: „Kako da osvojim devojku?“
Boem: „Sedi. Prvo nauči da slušaš tamburaše. Posle je sve lako.“
- Dve vrste ljudi
Stari gost kaže: „U Beogradu ima dve vrste ljudi — oni koji su bili u Skadarliji i oni koji će tek da se pojave.“
- Poslednja čaša večeri
Kada se kafana zatvori, ostaje samo jedan gost. Konobar ga pita: „Još jednu za kraj?“
Gost se nasmeje: „Nije za kraj. Ovo je čaša za sećanje — da imam razlog da se vratim.“
Aleksandar od Beograda
