Tokom noći, na kružnom toku na Terazijama postavljena je nova skulptura koju je gradska vlast predstavila kao budući simbol Beograda. Gradonačelnik Aleksandar Šapić još ranije je najavljivao „iznenađenje“ za ovaj deo grada, a ono je sada dobilo svoj konačan oblik – Terazije.
Međutim, odmah se nameće jedno logično pitanje – kakve veze ova skulptura ima sa Terazijama?
Upravo tu počinje problem.
Terazije nisu običan gradski trg koji može da primi bilo kakav umetnički objekat samo zato što postoji slobodan prostor. One predstavljaju jednu od najvažnijih kulturno-istorijskih celina Beograda i nose ime koje ima veoma precizno istorijsko poreklo.
Naziv „Terazije“ nastao je još u vreme turske uprave. Turci su prilikom izgradnje vodovoda od mokroluških izvora podizali kamene kule koje su služile za podizanje pritiska vode. Te kule nazivale su terazije za vodu, a jedna od njih nalazila se upravo na mestu današnje Terazijske česme. Po toj vodovodnoj kuli ceo trg je dobio ime.
Dakle, identitet Terazija nije nastao iz legende, umetničke interpretacije ili savremenog marketinga, već iz veoma konkretne istorijske činjenice.
Trg je počeo da se formira četrdesetih godina 19. veka kada je knez Miloš Obrenović naredio preseljenje srpskih zanatlija iz varoši u šancu na prostor današnjih Terazija. Placeve je delio Ilija Čarapić, sin čuvenog Vase Čarapića, a svaki zanatlija koji je pristao da ogradi plac dobijao ga je besplatno. Tako je nastalo novo gradsko jezgro koje će ubrzo postati centar političkog, privrednog i društvenog života Beograda.
Godine 1860. uklonjena je vodovodna kula, a na njenom mestu podignuta je Terazijska česma u čast kneza Miloša. Tokom narednih decenija Terazije postaju srce prestonice – nižu se hoteli „Moskva“, „Kasina“, „Balkan“, kafane, bioskopi, robne kuće i palate koje danas predstavljaju nezaobilazan deo istorije grada.
Na Terazijama su održani prvi bioskopski prikazi u Srbiji, ovde je kratko zasedala Narodna skupština nakon Prvog svetskog rata, ovde su tokom oba svetska rata ispisane i neke od najmračnijih stranica beogradske istorije. Poslednjom velikom rekonstrukcijom 1947. godine trg je dobio izgled koji je, uz manje izmene, sačuvan do danas.
Upravo zbog toga Terazije imaju status prostorne kulturno-istorijske celine od velikog značaja. Svaka intervencija na ovom prostoru trebalo bi da poštuje njegov istorijski identitet.
Zbog toga mnogi postavljaju pitanje da li je nova skulptura zaista trebalo da postane simbol upravo Terazija ili bi mnogo prirodnije bilo da je inspiraciju pronašla u onome po čemu je ovaj trg dobio ime.
Da li je to mogla biti savremena interpretacija nekadašnje vodovodne kule – terazija? Ili umetničko rešenje koje bi podsetilo na Terazijsku česmu, stari vodovod ili razvoj Beograda kroz vekove? Takva skulptura ne bi bila samo dekoracija, već bi pričala priču o mestu na kojem se nalazi.
Gradovi svoje simbole ne stvaraju preko noći. Oni ih grade na sopstvenoj istoriji. Kada novi spomenik nema jasnu vezu sa prostorom na kojem se nalazi, postoji opasnost da postane tek još jedan predmet u javnom prostoru, a ne simbol koji će građani prihvatiti kao deo svog identiteta.
Terazije su ime dobile zahvaljujući vodi i vodovodnoj kuli. Sve ostalo može biti umetnost. Ali simbol jednog mesta trebalo bi da počiva upravo na njegovoj istoriji, a ne na njenom brisanju čiji smo svedoci već neko vreme.
