Nametnuta dilema: jedna lista ili dve?
Hajde odmah da razjasnimo — opoziciju niko ništa nije pitao. Dilema o jednoj ili dve liste je nastala iz njihove strategije, kako bi servirali tanjire građanima sa jelom koji oni nisu birali iz jelovnika. I misle da građani treba da jedu to što im je dato. Neki su reklamirali i parizer da građani jedu dok ono što oni jedu nije za nas obiične.
U javnosti se sada glumi proces odlučivanja. Analize, kalkulacije, “teške odluke … Politička strategija za početnike.
Studenti i građani: već postojeća snaga
Ono što se uporno ignoriše jeste da studentsko-građanska struktura već postoji — i kao stabilna i vidljiva politička činjenica.
Nije to “podrška sa strane”, nego baza koja ima energiju, brojnost i legitimitet koji partije pokušavaju da pozajme kad im zatreba. Nisu uspeli i do sada ali I dalje pokušavaju.
Zato sada gledamo zanimljiv manevar: pritisak da upravo ta struktura “reši” dilemu opozicije. Da presudi između jedne ili dve liste. Da da politički legitimitet nečemu što nije sama kreirala. Da student ili ti građani komentarišu opoziciju kako bi im dali političku snagu koju više nemaju. Neće ovaj spanać u Popaja.
Budimo realni neka opozicija izađe sama sa svojom listom na izbore i da vidimo kako će se to završiti. Iskreno to bi voleo da vidim. Svi znaju kako će se to završiti. Sada trenutno jure za pritiskom javnosti na studente ali to se neće desiti. Da vidimo koliko će im trebati da okrenu na nove teme.
Počnite da merite vreme.
Opozicija: matematika bez politike
Priča o jednoj listi svodi se na jednostavnu stvar — strah od onoga što je ne izbežno. Pitanje je da li bi prešli cenzus.
Ali problem je što je to jedina vidljiva strategija.
Nema pokušaja da se promeni okvir, nema ideje kako da se kapitalizuje energija van partijskih struktura. Postoji samo prilagođavanje postojećim pravilima igre, uz nadu da će rezultat ovaj put biti drugačiji.
Neće.
Jer matematika bez politike daje tačno ono što i očekuješ — tehnički poraz.
Vlast i proizvodnja buke
Dok se opozicija bavi matematikom sopstvenog poraza, vlast radi ono što radi najbolje — proizvodi buku.
Otvara se deset tema dnevno: zakoni, procedure, međunarodna mišljenja. Čeka se šta će reći Venecijanska komisija, pa kako će reagovati Evropska unija, pa balansiranje između “evropskog puta” i “drugih stolica”. Naravno tu je i već dobro poznati scenarijo: „Ja, sam im sve u oči rekao!“ Sve već viđeno, sve već potrošeno.
Suština je jednostavna: što više tema — to manje fokusa.
A izbori ostaju ono što jesu — pitanje procene, ne pravila. Jul, oktobar, novembar… ili kad već procene da treba. Klasična šarngarepa na kanapu. Kao imaju kandidata za predsednika i pokupiće ove ili one glasove. Slobodno.
To nije taktika. To je mehanizam.
Šargarepa na kanapu
Najzanimljiviji deo cele priče je što se paralelno plasiraju i kandidati, kombinacije, potencijalni savezi. Kao neka vrsta političkog rijalitija u kojem publika treba da nagađa ko će s kim. Nisu bitni.
Jedna od – Građanska poruka je jasna i kratka: Ili građani ili kriminalci.
Pogrešno pitanje
Dilema “jedna ili dve liste” nije političko pitanje — to je medijsko-opoziciona kampanja o kojo se neće pričati. Ona služi da zauzme prostor, da potroši energiju i da stvori utisak dinamike tamo gde je nema.
Poena nema jer građani su u minusu.
Zaključak
Ponoviću, što ponavljam u svakoj kolumni, ne postoji scenarijo…
Aleksandar od Beograda
