Skoro svake godine imam neko tradicionalno okupljanje sa mojim prijateljima koji rade u inostranstvu. Dotaknemo se mnogih tema ali jedna koja mi je skrenula pažnju je kada se povela priča koliko kompanije u kojima rade cene njihovu lojalnost. Svaki od njih radi na različitom kontinentu ali priča im je skoro ista.
Prilikom zaposlenja potpisuju ugovor sa kompanijom gde postoji posebna stavka o povećanju zarade na svakih 6 meseci ili kvartalno u iznosu od 5 do 15 odsto neto u zavisnosti od kompanije i koja se interno ili zvanično zove „Lojalnost kompaniji“. U povećanje nisu uračunati određeni bonusi kao zahvalnost na radu na određenom projektu, kompanijska povećanja zarade, godišnji bonusi i ostali vidovi nagrade. U lojalnost spadaju i obuke zaposlenih za određena radna mesta u skladu sa interesovanjem i željom zaposlenog kako bi se omogućilo napredovanje u odnosu na trenutno radno mesto. Znači da samo na osnovu jedne godine, zaposlenom, sledi povećanje samo na osnovu lojalnosti minimum 10 odsto neto, a i obuka za određeno radno mesto za koje je zaposleni zainteresovan ili ga kompanija „prepozna“ za neku poziciju bez obzira na stečeno znanje već na osnovu iskustva i znanja koje ima ili postiže u kratkom vremenskom intervalu.
Kod nas prilikom zaposlenja možete čuti standardne priče koje „Početna plata vam je toliko sa mogućnošću povećanja“ ili „Mogućnost napredovanja“, ali kao što znamo to se sve završava samo na rečenicama.
Malo sam se raspitao, a možete i vi, kod prijatelja ili poznanika koliko mu se povećala plata u zadnjih 5, 10 ili više godina ukoliko radi u istoj kompaniji, a da pritom oduzme povećanje minimalne cene rada i promenu radnog mesta. Koliko puta je u svojoj kompaniji konkurisao na određenu poziciju ili neku poziciju? Dobićete katastrofalan podatak koliko se ceni jedan zaposleni ili bolje rečeno koliko se ceni lojalnost.
Iskustva
Uzeću jedan poznati primer svima, a koji je bio komentarisan na društvenim mrežama, gde su stajali plakati i bilbordi za zaposlenje u kompaniji koji su stavili svoje zaposlene koji rade na istoj poziciji 10 i više godina, još navedeno i mogućnost napredovanja, a sada povećavaju i dane godišnjih odmora zbog odlaska zaposlenih. Prema zvaničnim podacima APR-a za jednu godinu zabeležen je manji broj zaposlenih u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu za malo više 1.250 zaposlenih u samo jednoj kompaniji koja je zabeležila i rast broja otvorenih objekata, a dok su neke kompanije zabeležile rast broja zaposlenih iz iste delatnosti u skladu sa otvaranjem broja objekata.
Kolika je razlika u plati između novozaposlenih i starozaposlenih na istoj poziciji? Kao starozaposlene mislim na one koji rade 5 godina ili više u nekoj kompaniji. Finansiska razlika skoro da i ne postoji, ali se i briše razlika nakon godinu dana, prema onome što sam ja saznao. Znači dolazimo do pada motivacije i preispitavanja svakog zaposlenog u radu za određenu kompaniju i otvaranja mogućnosti za napuštanje iste. Svedoci smo što se na kraju i dešava. Zanemario sam u ovom slučaju razna zapošljavanja i napredovanja po rodbinskoj ili drugoj liniji, što je veliki problem, kojim kompanije dolaze u gubitke koji su za njih kasno merljivi ili kompanije koje nemaju jasan uvid kako je došlo do gubitka.
Najjednostavnije je da zaključim, kako ne bi ulazio u mnogo aspekata koje otvaraju i neke druge teme, da svako može izmeriti koliko se ceni njegova ili njena lojalnost u kompaniji i da li je vreme za napuštanje „broda“ gde će neko drugi ceniti lojalnost, znanje i iskustvo.
Autor: Aleksandar od Beograda
