Zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije u Beogradu (često nazivane i zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane) nalaze se u centru grada, na uglu Kneza Miloša i Nemanjine ulice. To su dva povezana, monumentalna objekta koje je projektovao čuveni arhitekta Nikola Dobrović, a izgrađene su između 1954. i 1963. godine.
Arhitektura i simbolika
Kompleks se sastoji od dve zgrade:
- Blok A (sa leve strane Kneza Miloša, bliži centru),
- Blok B (sa desne strane ulice).
Dobrović je koncept zasnovao na metafori kanjona Sutjeske, kao simbola borbe i otpora tokom Narodnooslobodilačkog rata.
U arhitektonskom smislu, zgrade su primer brutalizma i jedan od najreprezentativnijih objekata jugoslovenske moderne.
Materijali su bili beton i crvenkasti kamen, što je zgradama davalo težinu i dramatičnost.
I. Arhitekt kao vizionar
Nikola Dobrović (1897–1967), profesor, teoretičar i urbanista, bio je jedan od onih stvaralaca koji su u kamen i beton umećem i idejom upisivali duh vremena. Za njega arhitektura nije bila puko građenje, već filozofija prostora. U posleratnoj Jugoslaviji, kada se nova država tek uspostavljala i tražila svoj identitet, Dobrović je dobio zadatak da osmisli zdanje koje će simbolizovati snagu, jedinstvo i otpor.
Projekat za zgrade Generalštaba nastao je 1954. godine, a gradnja je trajala gotovo deceniju. Umesto klasičnog, reprezentativnog zdanja, Dobrović je stvorio prostornu metaforu — kanjon Sutjeske, mesto jedne od najvećih bitaka Narodnooslobodilačkog rata.
II. Arhitektonska kompozicija: Kanjon kao državni simbol
Kompleks čine dva asimetrična bloka — A i B — koji se međusobno ogledaju preko ulice, kao dve stene razdvojene kanjonom. Taj „prazni prostor“ između njih nije bio slučajan: on je predstavljao pukotinu istorije, ali i put slobode, metaforički prolaz kroz koji se država probija iz rata u mir.
Materijali koje je koristio — beton, kamen, čelik i staklo — bili su sirovi i iskreni. Crvenkasti kamen iz Jablanice i sivi beton nisu skrivali strukturu, već su je isticali. Dobrovićev stil je bio brutalistički pre nego što je taj termin uopšte postao popularan: arhitektura bez ukrasa, snažna, isklesana u ideji.
III. Arhitektura moći i države
U vreme kada su podizane, zgrade Generalštaba nisu bile samo administrativni objekti. One su bile simbol državnog autoriteta — mesto sa kojeg se upravljalo vojskom, ali i mesto koje je svojom formom poručuje: „Ovo je država koja stoji čvrsto, kao stena“.
Na fasadama nije bilo ornamenata, ali je u kompoziciji postojala patetika — ne ona jeftina, politička, već patetika materijala i prostora. Ulaz je bio monumentalan, stepeništa su se uzdizala kao simbol uspona i otpora. To je bila arhitektura državne samosvesti.
IV. Razaranje — simbolički i materijalni kraj jednog veka
Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, zgrade Generalštaba postale su meta. Pogođene su više puta, a posebno teško Blok A. U trenutku kada su se njegovi betonski zidovi urušavali, za mnoge građane to nije bilo samo rušenje objekta — to je bio kraj jedne države.
Od tada, ruševine su ostale kao nemi svedoci. Preko dvadeset godina kasnije, i dalje stoje u centru Beograda, kao ožiljak koji nije zatvoren. Neke fotografije tog mesta postale su ikone moderne istorije: betonska struktura koja se nadvija nad ulicom, kao spomenik slomljenoj epohi.
V. Između memorije i zaborava
Nakon 2000. godine vodile su se duge rasprave: da li zgradu treba obnoviti, ostaviti kao memorijal, ili srušiti i izgraditi nešto novo. Arhitekte i istoričari umetnosti zalagali su se za očuvanje Dobrovićevog dela kao spomenika kulture, što je i formalno postalo 2005. godine.
Ipak, prostor je dugo bio zapušten. Ruševine su za neke postale urbani pejzaž sećanja, a za druge — podsetnik na propast. U javnosti su se pojavile ideje o memorijalnom centru, muzeju savremene umetnosti, čak i luksuznom hotelu, ali nijedna nije zaživela.
Time su zgrade Generalštaba postale mesto kontroverze i kontemplacije — istovremeno simbol kulturnog nasleđa i političke neodlučnosti.
VI. Kasnije
Godine 2015. izvršeno je uklanjanje ruševina iz Zgrade „A“ u cilju stabilizacije strukture. Tom prilikom, oko 5.000 kvadratnih metara centralnog dela Zgrade „A“ potpuno je srušeno, a betonske noseće grede na uličnoj strani ponovo su izlivene.
Godine 2015, povodom 16. godišnjice početka NATO bombardovanja Srbije, Vlada Srbije organizovala je ceremoniju ispred kompleksa, što su neki posmatrači protumačili kao dokaz da su ruševine zaista postale de fakto ratni spomenik.
Godine 2017. Vlada Srbije je pokrenula planove za rušenje preostalih delova Zgrade „A“ u cilju eventualne rekonstrukcije u njenom originalnom izgledu.[8] Udruženje arhitekata Srbije pokrenulo je inicijativu za kandidaturu objekta za UNESKO listu svetske baštine, navodeći da je Vlada Srbije želela da ga ukloni iz Registra kulturnih dobara, ali je, zbog dugotrajnog pravnog postupka, izabrala drugačiji put.[9] Udruženje je osudilo odluku vlade i potencijalno rušenje Zgrade „A“ označilo kao „definitivan gubitak naše kulture“, ističući da je ona „spomenik stradanja i brutalnosti snaga NATO-a“.
Od tada je bilo nekoliko drugih predloga za zgradu, uključujući njeno pretvaranje u hotel.
U martu 2024. godine, Aleksandar Jovanović je izjavio da Vlada Srbije planira potpisivanje memoranduma kojim će zgrade biti praktično predate američkim ofšor kompanijama Kushner Realty i Atlantic Incubation Partners LLC, registrovanim na Džonatana Kušnera, rođaka Džareda Kušnera, zeta 45. i 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. Ministar građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić potvrdio je da je na javnom sastanku dobio ovlašćenje od Vlade Srbije da potpiše memorandum kojim će kompleks biti izdat u zakup na 99 godina američkim ofšor kompanijama.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda saopštio je da zgrada ima status kulturnog dobra i da nije primio nijedan zvaničan dokument koji predlaže ukidanje tog statusa. Kasnije je Džered Kušner objavio prikaze koji su prikazivali luksuzni kompleks na mestu kompleksa. Kao odgovor, pokret Ekološki ustanak najavio je pokretanje peticije za sprečavanje prodaje kompleksa i izgradnju memorijalnog centra posvećenog žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine na tom mestu.
Dana 15. maja 2024. godine, Vlada Srbije je odobrila ugovor sa Džaredom Kušnerom u partnerstvu sa Ričardom Grenelom o planovima za izgradnju luksuznog hotela vrednog 500 miliona dolara na mestu bombardovanih zgrada.
Dana 15. novembra 2024. godine, Vlada Srbije donela je odluku o uklanjanju zgrade iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara, čime je efektivno omogućila realizaciju svog plana.
Odluka je stupila na snagu 23. novembra 2024. godine.
Dana 16. januara 2025. godine, Džared Kušner je najavio da će izgraditi Tramp hotel na mestu Zgrade Generalštaba.
Dana 17. januara 2025. godine, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture saopštio je da neće ukloniti zgradu Zgradu Generalštaba iz Centralnog registra. Zavod se pozvao na Zakon o kulturnom nasleđu, koji kaže da, da bi kulturno dobro bilo uklonjeno sa liste spomenika u Centralnom registru, mora ili prestati da postoji ili biti potpuno uništeno, što u ovom slučaju nije slučaj.
Dana 15. oktobra 2024. godine, Europa Nostra nominovala je zgradu Ministarstva odbrane Jugoslavije za listu 7 najugroženijih spomenika i kulturnih lokaliteta u Evropi za 2025. godinu, zbog pokušaja vlade da uništi zgradu.
Dana 06.06.2024. konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture javno su se, u otvorenom pismu, usprotivli ukidanju statusa nepokretnog kulturnog dobra zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane.
Hapšenje
Dana 13.05.2025. Na predlog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal određeno je zadržavanje Goranu Vasiću, zbog sumnje da je kao v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, prekoračenjem službenog ovlašćenja, falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u Beogradu, u Ulici kneza Miloša.Tužilaštvo je, nakon sprovedenog predistražnog postupka u saradnji sa MUP RS, UKP, SBPOK, Odeljenje za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala, Odsek za borbu protiv visoke korupcije, prikupilo dokaze o postojanju osnovane sumnje da je Vasić, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja, izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave, navedeno je u saopštenju.
Kako se sumnja, falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra, a potom je falsifikovani Predlog, sačinjen bez učešća stručnih lica konzervatorske struke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uputio Vladi Republike Srbije preko resornog Ministarstva kulture.Nakon sprovedene procedure, 14. novembra 2024. godine,
Vlada Republike Srbije donela je Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, Ulica kneza Miloša broj 33-41, i njihovom brisanju iz registra nepokretnih kulturnih dobara.Na taj način je, kako se sumnja, Vasić naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije – koje je, na osnovu odredbe člana 89 stav 2, u vezi sa stavom 1 Ustava Republike Srbije, zatim člana 2, 6 i 116 Zakona o kulturnom nasleđu i člana 3 tačka 1 Zakona o kulturi, bio dužan da čuva.U ponedeljak su izvršeni pretresi u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, nakon čega je osumnjičeni Goran Vasić zadržan i biće sproveden u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal radi saslušanja, navedeno je u saopštenju.
