Tri rođene sestre, iz nekog mesta u Vitiniji Azijskoj. Vaspitane u duhu hrišćanskom povukoše se iz grada u pustinju želeći da um svoj uzvise Bogu i oslobode svega varljivoga sveta, i da tako prožive vek ovaj u čistoti i devičanstvu kao prave neveste Hristove. Predadoše se velikom trudu, postu i molitvi, dok ih Bog ne ukrasi darom čudotvorstva.
Kada k njima počeše dovoditi bolesnike radi iscelenja, one postaše znamenite i preko svoje volje. Ču za njih i neki knez Fronton i dovuče ih na sud. Videvši ih knez začudi se krasoti lica njihova. Jer i ako one behu velike isposnice, i telo njihovo suho, lice im beše svetlo, ozareno unutrašnjim mirom i blagodaću Božjom.
Knez im najpre laskaše i obećavaše poslati ih caru, koji će ih udati za svoje velmože, no kada se uveri, da sve njegove laske i obećanja nemahu nikakva dejstva na ove neveste Hrista Gospoda, on naredi te prvo mučiše Minodoru, a sestre njene baci u tamnicu.
Posle ljutih mučenja vikne knez Minodori, izranjavljenoj i iskrvavljenoj: „prinesi žrtvu bogovima!“ Na to odgovori sv. mučenica: „Zar ne vidiš: ništa drugo i ne činim nego svu sebe prinosim na žrtvu Bogu mojemu?“ Kada izdahnu u mukama sv. Minodora, tada knez izvede i ostale dve sestre i postavi ih kraj mrtvoga tela Minodorina, pa pokazujući im mrtvo telo sestre njihove savetovaše ih da se odreknu Hrista.
No kako one ostaše nepokolebljive, to i njih ljutim mukama umori. U tom grom udari iz neba i ubi bezdušnoga Frontona i sluge njegove. Hrišćani česno sahraniše tela svetih Božjih mučenica. Postradaše između 305. i 311. god. u vreme Maksimijana Galerija, i upokojiše se u carstvu Hristovom.
