Prvi korak ka organizovanju hitne ili ti medicinske pomoći u Srbiji, postavljen je u Beogradu i širom zemlje donošenjem Sretenjskog ustava dogodio se 1835. godine.
Iako Sretenjski ustav ne propisuje direktno obavezu organizovanja zdravstvene službe, njegovo poglavlje o opštenarodnim pravima uspostavlja princip zaštite života i slobode svakog građanina — što je kasnije u 19. i početkom 20. veka tumačeno kao pravni temelj za organizovanje javnih zdravstvenih inicijativa i službi hitne pomoć
Tokom gotovo celog 19. veka, brigu o hitnoj pomoći vodili su opštinski lekari ali i drugi lekari za koje se znalo da će pomoći – koji su imali privatnu praksu. Malo je građana znalo gde su lekari koji dežuraju ili žive. Ambulante su se delile po kvartovima – kvart Dorćolski, kvart Palilulski, kvart Savski..
Ono što svi navode kao prekretnicu je tragični incident kod železničke stanice Senjak 15. decembra 1904. godine, kada je osoba stradala pod točkovima voza. Tada je zabeležen je prvi telefonski poziv za lekarsku pomoć na mestu nesreće u istoriji Beograda, što je označilo početak modernog sistema hitne intervencije.
Godine 1903. Srpsko lekarsko društvo podržalo je predlog da se u Beogradu organizuje stalno dežurstvo lekara, koji će u svako doba dana i noći izlaziti kolima da pruže prvu pomoć. Predlog je usledio nakon proučavanja organizacije medicinskih službi u drugim gradovima o čemu je pisala i tadašnja štampa. Međutim, važno je napomenuti da su i pre 1903. godine postojala dežurstva ali nisu bila zvanična i uglavnom su postojala tokom nekih događaja ili praznika.
Sanitetsko odeljenje je bilo deo Sanitetsko-policijske službe koje je upravljalo Sanitetom u celoj Srbiji kao savetodavno telo početkom 20. veka. Razvojem organizacije saniteta u drugim gradovima i državama, a pogotovo u Nemačkoj, menjali su se pravilnici i u Srbiji. Tokom perioda razvoja saniteta polako se sa policijske organizacije prebacivala odgovornost na same upravnike bolnica i ambulanti, kao i odgovornost prilikom zapošljavanja.
Podaci iz ranog perioda pokazali su da su Beograđani vrlo disciplinovano poštovali pravila – lekare su pozivali van ambulante samo kada je pomoć bila zaista neophodna. Na ovaj način, Beograd je postao jedan od prvih gradova u Srbiji sa organizovanom i funkcionalnom službom hitne pomoći, čime je postavljen temelj modernog zdravstvenog sistema.
Foto.Ilustracija/ A.M
