U jesen 1929. godine, svega nekoliko meseci nakon uvođenja Šestojanuarske diktature, represivna stvarnost Kraljevine Jugoslavije postala je predmet ozbiljne zabrinutosti međunarodne javnosti. Hapšenja, zabrane, suđenja pred Državnim sudom za zaštitu države, mučenja u policijskim zatvorima i politička ubistva protivnika režima više nisu mogli ostati skriveni iza granica zemlje. Vest o brutalnom gušenju političkih sloboda, a naročito o likvidaciji političkih neistomišljenika, odjeknula je Evropom i svetom.
Vrhunac međunarodne reakcije predstavlja protestni apel upućen predsedniku vlade i ministru unutrašnjih poslova, generalu Petru Živkoviću, koji je objavljen 1. decembra 1929. godine. Apel su potpisali istaknuti svetski intelektualci, naučnici i javni delatnici, među kojima se nalazio i Albert Ajnštajn, jedan od najuglednijih umova XX veka.
Kontekst terora
U trenutku kada je protest objavljen, Šestojanuarska diktatura već je pokazala svoje pravo lice. Zabranjen je politički pluralizam, suspendovan rad sindikata i društvenih organizacija, uvedena je stroga cenzura, a policijski aparat dobio je gotovo neograničena ovlašćenja. Posebno su bili na udaru komunisti, levičari i demokratski opozicionari, koji su proglašeni „neprijateljima države“.
Prema podacima koji su tada kružili evropskom štampom i levičarskim krugovima, do kraja 1929. godine ubijeno je najmanje 39 istaknutih komunista, dok je znatno veći broj aktivista i simpatizera završio u zatvorima, internaciji ili na robiji. U pojedinim slučajevima ubistva su izvršena bez suđenja, uz zvanična obrazloženja o „pokušaju bekstva“ ili „oružanom otporu“, što je dodatno podgrevalo sumnje u sistematski državni teror.
Sadržaj protesta
Protestno pismo upućeno Petru Živkoviću predstavljalo je moralnu optužnicu protiv režima u Beogradu. Potpisnici su ukazali na činjenicu da se u Jugoslaviji krše osnovna ljudska prava, da se politička borba guši nasiljem i da se država udaljava od civilizacijskih i demokratskih normi koje bi, kao članica evropske zajednice naroda, morala poštovati.
Posebno je naglašeno da politička ubistva ne mogu biti unutrašnja stvar jedne države, već pitanje koje se tiče čovečanstva u celini. Autori protesta upozorili su da ćutanje međunarodne zajednice pred takvim zločinima predstavlja saučesništvo, te su pozvali jugoslovensku vladu da odmah obustavi represiju, oslobodi političke zatvorenike i omogući povratak ustavnog poretka.
Albert Ajnštajn i moralni autoritet
Učešće Alberta Ajnštajna u ovom protestu imalo je izuzetnu simboličku težinu. Ajnštajn, poznat ne samo kao genije moderne fizike već i kao dosledan pacifista i borac za ljudska prava, već je bio međunarodno angažovan u osudi političkog nasilja i represije u Evropi. Njegov potpis dao je protestu dodatni legitimitet i privukao pažnju svetske javnosti.
Za Ajnštajna i krug intelektualaca oko njega, jugoslovenski slučaj bio je deo šire slike jačanja autoritarnih i diktatorskih režima u Evropi, u trenutku kada su fašizam u Italiji i nacizam u Nemačkoj već pokazivali svoje opasne obrise.
Odjek u svetu i ćutanje režima
Protest je objavljen i prenošen u stranoj štampi, naročito u levičarskim i liberalnim listovima Francuske, Nemačke i Švajcarske. Ipak, jugoslovenske vlasti na njega nisu zvanično odgovorile. Režim Petra Živkovića nastavio je politiku represije, uz pokušaje da protest prikaže kao propagandni akt „neprijateljskih elemenata“ i stranog mešanja u unutrašnje poslove države.
U domaćoj štampi, koja je bila pod strogom cenzurom, o protestu gotovo da nije bilo reči. Javnost u Jugoslaviji ostala je uskraćena za saznanje da se o njenoj sudbini raspravlja u evropskim intelektualnim krugovima.
Istorijski značaj
Iako nije doveo do neposrednih političkih promena, protest svetskih intelektualaca iz decembra 1929. godine ostao je važan istorijski dokument. On svedoči da Šestojanuarska diktatura nije bila samo unutrašnja epizoda jugoslovenske istorije, već međunarodno prepoznat primer političke represije.
Taj apel pokazuje i snagu intelektualne solidarnosti u vremenu kada su evropske demokratije počele da popuštaju pred autoritarizmom. Danas, gotovo vek kasnije, protest potpisan i od Alberta Ajnštajna stoji kao podsetnik da su nasilje i politička ubistva uvek ostavljali trag ne samo u istoriji jedne zemlje, već i u savesti sveta.
