Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, tržište nepokretnosti u Srbiji nastavilo je snažan rast i tokom prvog kvartala 2026. godine. Ukupna vrednost ostvarenog prometa dostigla je gotovo dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
U prva tri meseca ove godine zaključeno je 30.795 kupoprodajnih ugovora, dok je ukupna vrednost tržišta porasla za 13,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, broj transakcija povećan je za 6,2 odsto, što jasno pokazuje da interesovanje građana za kupovinu nekretnina ne jenjava uprkos visokim cenama.
Najveći deo tržišta i dalje pripada stanovima. Za njihovu kupovinu izdvojeno je čak 1,2 milijarde evra, odnosno 62 odsto ukupne vrednosti svih prometovanih nepokretnosti. Kuće učestvuju sa 152 miliona evra, građevinsko zemljište sa 122 miliona, poslovni prostori sa 92 miliona, dok je promet poljoprivrednog zemljišta iznosio 49 miliona evra.
Posebno je zanimljiv podatak da raste broj nekretnina kupljenih putem stambenih kredita. U prvom kvartalu ove godine 14 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je kreditima, što predstavlja rast od tri procentna poena u odnosu na isti period prošle godine.
Kada su u pitanju stanovi, čak trećina kupovina realizovana je uz pomoć kredita. Preciznije, u 33 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno finansiranje, dok je godinu dana ranije taj procenat iznosio 25 odsto.
Ovakav rast kreditne aktivnosti nije samo statistički podatak. On predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja budućih kretanja na tržištu nekretnina. Veći broj odobrenih stambenih kredita znači veću tražnju, a veća tražnja gotovo po pravilu dovodi do rasta cena.
Beograd i Novi Sad nastavljaju da predvode tržište. Broj kupoprodajnih ugovora u Beogradu povećan je za 9,5 odsto, dok je samo za kupovinu stanova u glavnom gradu izdvojeno čak 643 miliona evra. U Novom Sadu broj transakcija porastao je za 6,1 odsto.
Sa druge strane, Niš i Kragujevac beleže blagi pad aktivnosti. U Nišu je broj transakcija smanjen za 4,6 odsto, dok je u Kragujevcu zabeležen pad od 6,1 odsto.
Najskuplje nekretnine i dalje se prodaju u Beogradu. Rekorder prvog kvartala je stan na Savskom vencu plaćen 2,6 miliona evra, uz cenu od čak 12.000 evra po kvadratnom metru, što predstavlja najvišu ostvarenu cenu stana u Srbiji. Na istoj opštini prodata je i najskuplja kuća za 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto na Starom gradu dostiglo cenu od 77.000 evra.
Gde će cene najviše rasti?
Rast broja stambenih kredita predstavlja svojevrsnu najavu daljeg povećanja prometa, ali i cena nekretnina. Dok su pojedine centralne gradske opštine odavno dostigle nivo koji je za mnoge kupce nedostižan, pažnja tržišta sve više se usmerava na naselja koja se nalaze desetak minuta od centra grada, a koja i dalje nude kvalitetniji odnos cene, lokacije i dostupnosti parking prostora.
Među takvim lokacijama izdvajaju se Banjica, Kanarevo brdo i Miljakovac. Reč je o naseljima koja su godinama bila potcenjena u odnosu na pojedine razvikanije delove grada, ali su poslednjih godina doživela značajnu transformaciju.
Blizina centra, veliki broj zelenih površina, dobra povezanost sa ostatkom grada i činjenica da još uvek postoje slobodna parking mesta učinili su ih izuzetno atraktivnim za kupce.
Trenutne cene u ovim naseljima uglavnom se kreću od 2.500 do 4.500 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od lokacije, starosti zgrade i kvaliteta same nekretnine. Međutim, sve je više pokazatelja da će upravo ovi delovi grada u narednom periodu doživeti dodatni cenovni rast jer do sada su već doževele nagli skok. Ako se nastavi ovakav porat cena po kvadratu navedenim krajevima do kraja godine možemo očekivati minimum od 3.000 evra po kvadratu, a tokom sledeće godine nebo je granica.
Kupci koji danas ulažu u kvalitetne nekretnine na ovim lokacijama praktično kupuju i buduću vrednost. Ukoliko se nastavi sadašnji trend rasta tražnje, nije nerealno očekivati da pojedini stanovi za relativno kratak vremenski period ostvare značajno povećanje tržišne vrednosti.
Naravno, svaka procena zavisi od stanja nekretnine, mikrolokacije, infrastrukture i ukupnih ekonomskih kretanja. Ipak, ono što je izvesno jeste da tržište šalje jasan signal – kvalitetnih stanova na dobrim lokacijama ima sve manje, dok je broj zainteresovanih kupaca sve veći.
Zbog toga se među investitorima i kupcima sve češće može čuti mišljenje da se trenutno ne postavlja pitanje da li će cene rasti, već kojim tempom će nastaviti da rastu u narednim godinama.
Foto: Ilustracija/ A.M
