Josif Pančić je ceo svoj život posvetio biljnom svetu, a možda njegov najtrajniji trag ostao je u Herbarium Pancicianum – njegovom ličnom herbarijumu. Ovo nije bila obična kolekcija sušenih biljaka; to je bila njegova svakodnevna avantura, putovanje po šumama, planinama i dolinama Srbije, zapis svake vrste koju je video, opipao, mirisao i proučavao.
Herbarijum je započeo još dok je bio student u Pešti i Banatu, a u Srbiji je postao njegova opsesija. Svaka biljka je pažljivo presađena između papira, označena mestom i datumom sakupljanja, a često i crtežom ili bilješkom o njenim osobinama. Pančić je u njega unosio i biljke iz okoline Beograda, Šumadije, Zapadne Srbije, Stare planine, Kopaonika i Tare.
Godine 1860. poklonio je svoj herbarijum Beogradski Licej, čime je nastao prvi naučni herbarijum u Srbiji. Danas, u okviru Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, njegova zbirka čini srž jednog od najbogatijih i najznačajnijih herbarijuma u jugoistočnoj Evropi.
Svaka biljka u tom herbarijumu priča priču o Pančiću – o njegovim ekspedicijama, o snežnim planinama i suvim dolinama, o strpljenju i radoznalosti. Kada se gleda danas, to nije samo naučni instrument, već živi zapis Balkanskog biljnog sveta s kraja 19. veka, opomena i inspiracija da priroda uvek ima šta da pokaže onome ko zna da vidi.
