Kosančićev venac prеdstavlja pоdručjе najstarijеg nasеlja u Bеоgradu sa sačuvanim starim ulicama, drvоrеdima, starim kućama i javnim građеvinama kоjе predstavljaju istоrijski razvоj ne samo оvоg dеla Bеоgrada оd prvе pоlоvinе 18. vеka već i razvoj cele prestonice.
Na papiru predstavlja i prostorno kulturno-istorijska celina od velikog značaja.
Već nekoliko godina unazad na ovom prostoru se zida, dozidava i ruši, a o čemu sam već pisao i upozoravao da „neko“ očigledno zatvara oči. I ako nije samo ovaj deo ugrožen, posebnu težinu daje što je jedno od najstarijih područja Beograda. Ako mogu razni da ovde uništavaju istoriju Beograda i Srbije šta onda da kažu ostala naselja u prestonici. Kako je onda zaštićena? I ko bi trebalo da je štiti? Naravno znamo odgovore na ta pitanja.
Pored svih upozorenja na red je došao i Konak kneginje LJubice.
Građen je u periodu 1829-1830. godine. a po ideji Hadži-Nikole Živkovića, pionira srpskog neimarstva. Nikola Živković je tokom vladavine kneza Miloša rukovodio skoro svim građevinskim radovima. Prvi temeplji za Konak urađeni su u julu 18289.godine, a završen je krajem 1830. godine. Zgrada se sastoji od podruma prizemlja i sprata, a 1836.godine dograđen je amam sa jednospratnim traktom.
Knak kneginje Ljubice ili kako su ga zvali Novi konak, trebao je da bude kuća za kneginju Ljubicu i sinove Milana i MIhaila, a i dvor za rezidenciju.
Gradnja i dogradnja na Kosančićevom vencu.
