Pred ogradu Narodne skupštine danas se vratila majka Dijana.
Iz bolničke svetlosti, iz bele sobe u kojoj joj je ruka bila vezana za infuziju, vratila se tamo gde joj je telo već danima slabi, a volja raste kao da je jedina stvar koju zemlja još nije mogla da joj oduzme.
Dijana Hrka izašla je danas popodne iz bolnice nakon ukazane medicinske pomoći i vratila se u šator kod Skupštine Srbije, u kojem već 13 dana štrajkuje glađu. Trinaesti dan čekanja da se probudi nešto što se u ovoj zemlji već dugo pravi da spava.
Kada je stala pred novinare, izgledala je kao senka žene koja je nekad morala da bude snažna, ali je danas postala nešto izdržljivije od snage: upornost. Govorila je nežno, bez podignutog tona.
„Nijedna institucija što se tiče mene, nije počela da radi svoj posao. Ja mogu zaista da umrem, a institucije neće krenuti da rade svoj posao.Da krenemo od nadstrešnice. Ja sam ovde prvenstveno zbog toga. Ja neću svoje dete izneveriti. Meni treba pravda i istina. Mislim da je tužilaštvo i slepo i gluvo i slepo i gluvo, za sve nas. Ne samo na mene. Ne znam šta bih vam rekla. Vidite i sami kakva je situacija. Njih je baš briga. Njih uopšte ne interesuje šta se ovde dešava, njih interesuje šta se dešava preko puta. Vidite kakav su sad agregat dobili za grejanje, a ja nemam čak ni vodu. Toi Toi kada su tražili za mene, nisu dozvolili. Mi ovde nemamo ni struju, nemamo ništa, oni dole imaju sve, mi smo dve Srbije. Kaže neko da treba sa predsednikom da razgovaram. Ne treba ja sa njim ništa da razgovaram. Neka on ostane sa svojim batinašima i kriminalcima, ja ću ostati ovde, gde sam“, rekla je večeras.
Foto: Ilustracija/ A.M
