Mnogi Beograđani svakodnevno prolaze pored zgrada koje je podigao Nikola Spasić, a da toga nisu ni svesni. Ipak, njegovo ime zauzima posebno mesto među najvećim dobrotvorima koje je grad imao.
Rođen sredinom 19. veka, Spasić je bio uspešan trgovac koji je bogatstvo stekao radom, preduzetništvom i poslovnom sposobnošću. Za razliku od mnogih imućnih ljudi svog vremena, veliki deo svog novca odlučio je da vrati društvu.
Osnovao je zadužbinu koja je finansirala bolnice, škole, crkve, sirotišta i brojne humanitarne projekte. Njegova pomoć stizala je tamo gde je bila najpotrebnija – bolesnima, siromašnima i učenicima.
Posebno je značajno što je iza sebe ostavio sistem koji je nastavio da funkcioniše i nakon njegove smrti. Prihodi od njegovih nekretnina korišćeni su za finansiranje brojnih dobrotvornih aktivnosti decenijama nakon toga.
U vremenu kada se često govori o bogatstvu i uspehu, priča Nikole Spasića podseća da veličina čoveka ne zavisi samo od onoga što je stekao, već i od onoga što je ostavio drugima. Zato njegovo ime i danas zauzima posebno mesto u istoriji Beograda.
