Jelena Šaulić (Junča Do kod Žabljaka, 1896 – Pljevlja, 21. mart 1921) pripada redu onih istorijskih ličnosti čiji se život, iako kratak, proteže kroz dve ratne geografije i dva ustanička konteksta: Toplički ustanak 1917. godine i komitsku borbu u Crnoj Gori 1917–1918. godine. U njenoj biografiji prepliću se obrazovanje i oružje, učiteljska služba i gerilsko ratovanje, porodična tragedija i ideološka postojanost.
I. Poreklo i porodično okruženje (1896–1914)
Jelena je rođena 1896. godine u selu Junča Do, podno Durmitora, u porodici sveštenika Perka Šaulića. Kao najmlađe od petoro dece, odrastala je u snažnom patrijarhalnom i verskom ambijentu Drobnjaka. Savremenici su je opisivali kao krupnu devojku crne kose i prodornog pogleda, izuzetne lepote i britkog jezika, pa je u narodu ostala uzrečica: „Lepa kao Jelena Šaulić.”
Zbog sukoba njenog oca sa dvorom kralja Nikola I Petrović-Njegoš, porodica napušta Crnu Goru i seli se u Srbiju, u Medveđu. Taj prelazak iz dinastičke Crne Gore u srpski državni prostor predratnog doba oblikovao je Jelenin identitetski horizont: od ranog detinjstva bila je svedok političkih napetosti, autoriteta države i lične odgovornosti.
Isticala se bistrinom i izuzetnom sposobnošću učenja. Uoči Prvog svetskog rata završava učiteljsku školu u rekordnom roku i dobija službu učiteljice u Prizrenu. Time ulazi u red obrazovanih žena Kraljevine Srbije – sloja koji će u ratu biti među najpogođenijima okupacionim merama.
II. Okupacija i lična tragedija (1915–februar 1917)
Nakon sloma Srbije 1915. godine, teritorija Toplice i Jablaničkog kraja pada pod bugarsku okupaciju. Režim represije uključivao je nasilnu bugarsku asimilaciju, internacije i likvidacije sveštenstva i uglednih Srba.
Dana 17. februara 1917. godine, bugarske okupacione vlasti ubile su Jeleninu majku Stanu (rođenu Knežević). Ovaj čin imao je presudan psihološki i politički efekat. Četiri dana kasnije, 21. februara 1917. godine, izbija Toplički ustanak – jedini masovni ustanak u okupiranoj Evropi tokom Prvog svetskog rata.
III. Toplički ustanak i Radan planina (februar–mart 1917)
U ustanak koji su predvodili Kosta Vojinović i Kosta Pećanac, uključuju se i sveštenik Perko Šaulić i njegova ćerka Jelena.
Jelena pristupa ustaničkim četama na Radan planini, u sastavu Gajtanskog odreda pod komandom Koste Vojinovića. Savremenici je opisuju kao veštu s puškom, a naročito s bombom, što ukazuje na njeno aktivno učešće u diverzantskim i gerilskim akcijama. Delovala je na prostoru Radan planine, gde su ustaničke snage pokušavale da zadrže kontrolu nad planinskim komunikacijama i selima.
Bugarske kontraofanzive, uz pomoć austrougarskih i nemačkih jedinica, u martu 1917. brutalno guše ustanak. Spaljena sela, masovne egzekucije i deportacije usledile su kao odmazda. Posle sloma ustanka, Jelena sa ocem i grupom preživelih ustanika prelazi u Crnu Goru.
IV. Komitska borba na Durmitoru (1917–1918)
U Crnoj Gori Jelena se priključuje četi vojvode Boško Bojović, koji je sa komitima ratovao protiv austrougarskog okupatora po durmitorskim vrletima.
Jedan od najpoznatijih događaja iz tog perioda jeste boj kod Vrela u januaru 1918. godine. U tom sukobu zarobljen je Osman Jogunica, ratni zločinac iz Bosne. Komitski sud ga je osudio na smrt, a presudu je izvršila lično Jelena. Ovaj čin simbolički potvrđuje njen autoritet i ravnopravnost u okviru borbene strukture čete.
Važno je istaći i moralnu dimenziju njenog delovanja: Jelena se suprotstavljala komitama koji su pod plaštom borbe pribegavali pljački. Takve pojedince je kažnjavala, čime je održavala disciplinu i ideološku čistoću borbe.
U njenom dnevniku ostale su zapisane reči:
„Smatrala sam da činim jednu svetu i plemenitu dužnost. A vazda sam želela da umrem samo kao dostojna Srpkinja. Pa i pod neprijateljskim bajunetima, toj bi se smrti nasmejala i bez usprege i straha na susret izašla.”
V. Mir i prerana smrt (1918–1921)
Nakon završetka rata 1918. godine i stvaranja Kraljevine SHS, Jelena se udaje za svog ratnog druga Boška Bojovića i nastanjuje u Pljevljima. Nastavlja učiteljsku službu – vraća se profesiji iz koje je ratom bila iščupana.
Međutim, posledice ranjavanja, iscrpljujućeg četovanja i dugotrajnog života u planinskim uslovima ostavljaju trajne posledice. Umire 21. marta 1921. godine, u dvadeset šestoj godini života.
Predanje kaže da više od godinu dana u plemenu Drobnjaka nije bilo veselja, niti su se čule gusle i pesma – znak kolektivne žalosti za heroinom.
VI. Odlikovanja i istorijsko pamćenje
Jelena Šaulić posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima – jednim od najviših odlikovanja za izuzetnu hrabrost. Udruženje ratnika i poštovalaca ratova 1912–1918. iz Pljevalja podiglo joj je spomen-obeležje na gradskom groblju gde je sahranjena.
U istorijskoj memoriji ostala je zapamćena kao:
- heroina Topličkog ustanka,
- komita Durmitora,
- učiteljica koja je spojila knjigu i bombu,
- simbol ženskog učešća u gerilskom ratu na Balkanu tokom Prvog svetskog rata.
