Ne brinite zbog Akva parka. Turiste ionako više ne vodimo tamo gde ima vode, nego tamo gde ima samo obećanja. A obećanja je puna “Leva obala”. Kanal park – jedina atrakcija u Evropi u kojoj obećanja glume infrastrukturu, a infrastruktura glumi da će doći.
Atrakcija, da se razumemo, nije ono što negde ima. Atrakcija je ono čega nigde nema. Zato Pariz ima Ajfelovu kulu, Rim Koloseum, a Beograd ima obećanje. Mi smo jedini grad na svetu koji je uspeo da obećanje podigne na nivo urbanog pejzaža. Kod nas se ne šeta pored reke – šeta se pored roka.
Bilbordi uz Kanal park nisu reklame. To su istorijski spomenici budućnosti. Na njima piše šta je sve trebalo da bude, šta samo što nije i šta će sigurno krenuti čim se steknu uslovi, promeni vreme i završi sledeći izborni ciklus. Red je da obiđu svet. Ne kao turistička ponuda, već kao upozorenje: ovde se snovi i ruše i odlažu.
Kanal park je, u stvari, savršena metafora grada. Kanal – san koji se potkreva obećanjima. Park – jer svi prolaze, ali se niko ne zadržava. Kanalizacija stoji, planovi stoje, samo obećanja imaju protok. I to dvosmerni.
Turisti će biti oduševljeni. Gledaće u bilborde i pitati: „When will this be finished?“ A mi ćemo ponosno odgovoriti: „It already is. In theory.“
Dobro jutro, Beograde. Grad u kome se ništa ne završava, ali se sve najavljuje na vreme.
Aleksandar od Beograda
