Investitor je domaći po dokumentima, a strani po ponašanju.
Istoriju ne poznaje — ruši je.
Komšiju ne vidi — zaklanja ga.
Investitor ne pita šta je ovde bilo.
Pita koliko može da stane.
On ne gradi zgrade.
On podiže ogledala za sopstveni ego.
Grad za njega nije zajednica, već prilika.
Ulica nije prostor, već prepreka.
Čovek nije komšija, već smetnja.
Dobro jutro, Beograde!
Ako se ne prepoznaješ u svom kraju — znači da je investitor već bio tu.
Investitor voli grad.
Naročito onaj deo koji još nije njegov.
Komšije su prolazne.
Zgrada je trajna.
Bar dok se ne sruši sledeća.
Drvo ne donosi profit.
Zato ga više nema.
Investitor veruje u budućnost.
Zato je pažljivo uklonio prošlost.
Grad je nekad bio mesto za život.
Sada je dobra lokacija.
