Božić je hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
U Srbiji na Božić dolazi položajnik koji poželi sreću i zdravlje u dom koji dolazi.
Božić je mrsan dan i na trpezi najvažnija je česnica (pogača) u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Veruje se da onaj ko pronađe novčić imaće sreće u narednoj godini.
Pozdravljanje na ovaj praznik je: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
Badnji dan se proslavlja 6. januara , dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.
BADNJAK – Zavisno od delova Srbije biraju se različiti badnjaci u istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.
U ranim jutarnjim satima,pre izlaska sunca, odlazi se po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin. U zavisnosti od krajeva Srbije biraju se različiti badnjaci, pa tako u istočnoj Srbiji bira se cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.
Pre sečenja se badnjaka domaćin čestita praznik drvetu i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Drvo se mora oboriti iz tri udarca ukoliko se to ne desi mora se kidati badnjak rukama.
Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ,veruje se da ima magičnu moć. Pazi se da iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u košarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.
Badnjak se donosi do kući ali tek uveče se unosi u kuću zajedno sa slamom. U posudu ispod stola treba da su žito, suva šljiva, suva smokva, orah i jabuka.
Badnjak se maže medom i stavlja na ognjište. Prema njemu se mora ponašati kao prema živom biću.
BADNJI KOLAČ – Za Badnje veče mesi se česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i mazana medom. Česnica se za večerom lomi, a ne seče.
BADNJA VEČERA – Badnja večera je posna i bogata. Obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk, pasulj, kupus, riba, orasi, lešnici, jabuke, suve šljive.Večera protiče u miru i tišini.
JAKOVA VODA – Voda koja se zahvata sa bunara reke ili izvora veruje se da ima magijska značenja a zovu je i „Jakova voda“.
Vodu zahvata devojka koja pre zahvatanja vode daruju se žitom, novcem ili voćem. Voda se pozdravljaju sa dobro jutro vodice i srećan ti Božić. Vodom se umivaju svi članovi porodice a zahvaćenom vodom se mesi česnica. Veruje se da devojka koja se moli dok nosi vodu da će videti momka za koga će se udati.
Devojke u toku Badnje večeri (Badnjeg jutra) pre izlaska sunca idu do izvora vode, i pre nego što zahvate vodu , daruju izvor sa žitom, novcem ili voćem a onda izgovaraju sledeće:
„Dobro jutro vodice i srećan ti Božić“.
Vodom se umivaju svi članovi domaćinstva po starešinstvu i svako daruje devojku koja ih poliva.
Ovom vodom se mesi česnica i nad njom se moli domaćin za zdravlje porodice, a devojka koja nosi vodu moli se da u njoj vidi lik momka za koga će se udati.
Za ovu vodu verovalo se da ima magijska svojstva pa su je u nekim krajevima zvali i „Jakova voda“.
Foto:Ilustracija/pixabay
Božićna česnica je obredni hleb ili kolač koji je neizostavni deo tradicionalnog jela na dan Božića.
U nekim krajevima Srbije česnica počinje da se sprema tek sa prvim zvonom sa crkve a domaćica pre toga sve sastojke pripremi. Česnica se pravi od brašna, vode i sastojaka pomoću kojih porodice već tradicionalno spremaju.
U narodu se nekada voda donosila sa tri izvora a prva voda koja se stavljala u brašno je bila sa bunara koji je bio bliže kući jer je ta voda predstavljala snagu i porodicu. U čenicu se stavlja novčić a nekim krajevima se nekada u testo stavljalo i razne figurice urađene od drveta koje su predstvaljale domaćinstvo ( krave, svinje, pčele…). Na česnicu se obično stavlja oblikovan krst od testa ili neki drugi oblici poput zvezde, cveta i sl.
Stavljanje novčića ili nekih od predmeta koji su predstavljali domaćinstvo su znak gde je domaćin hteo da mu godina bude blagorodna.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 5. januara obeležavaju praznik koji se naziva Tucindan. Tucindan pada dva dana pred Božić i na taj dan se priprema pečenje za Božić.
Nekada se prase ili jagnje ubijalo krupicom soli ili ušicama od sekire pa se zato ovaj dan nazvao Tucindan. Оbičaj vezan za klanje pečenice оstaо je verоvatnо iz starih mnоgоbоžačkih vremena, vezan za žrtvоprinоšenje. Crkva ga je prihvatila i blagоslоvila, jer pоsle Bоžićnоg pоsta, kоji traje šest nedelja, jača hrana dоbrо dоđe, pоgоtоvо štо su tada izuzetnо jaki mrazevi i zime.
Domaćin na ovaj dan bira jagnje ili prase bez ikakvog belega ili nedostataka a pečega na Badnji dan.
Narodno verovanje je da na ovaj dan deca ne smeju tući i vikati na njih jer će cele godine biti bolesna. Verovalo se da na ovaj dan treba vratiti sve dugove jer će cela godina bez dugova biti.
Foto:Ilustracija/pixabay